Rumunija postaje „energetska luka" Evrope

Specijalno za „Politiku”
Temišvar – Rumunija će postati prava sila u Evropi, u energetskom smislu, javljaju pojedini rumunski mediji. Reč je o sporazumu potpisanom između Azerbejdžana, Gruzije, Mađarske i Rumunije da se izgradi ambiciozan projekat „Zeleni energetski koridor”. U Bukureštu je potpisan memorandum o razumevanju kojim su se države saglasile da ulože neophodne napore u vezi sa osnivanjem zajedničke kompanije sa sedištem u Rumuniji.

„Zeleni energetski koridor” će integrisati regionalne energetske kapacitete i obezbediti električnu energiju po konkurentnim cenama iz obnovljivih izvora, u skladu sa aktuelnim ciljevima energetske tranzicije i dekarbonizacije na nivou čitave Evrope.

„Transelektrika”, operater sistema prenosa električne energije u Rumuniji, sarađivaće sa kolegama iz partnerskih država kako bi se postigao cilj – razmena energije od Kavkaza do Evrope. Projekat predviđa podmorski kabl za povezivanje Gruzije i Rumunije, razvoj kapaciteta za proizvodnju obnovljive energije i proširenje transportne infrastrukture od Kaspijskog do Crnog mora i srednje Evrope.

Za nekoliko godina biće izgrađeni i vetroparkovi na Crnom moru. Rumunija će biti jedna od retkih zemalja sa ovakvim vetroparkovima, pošto trenutno ne postoje vetroparkovi velikih razmera na moru. Inače, vetroparkovi na otvorenom moru proizvede mnogo više obnovljive energije od onih na kopnu. Područja od interesa za investitore, tj. tamo gde vetar ima najveći potencijal, nalaze se na granici sa Ukrajinom i Bugarskom. Potencijal je veliki. Procenjuje se na 76 gigavata, tri puta više od kapaciteta koji sada proizvode energiju. Ova zemlja postaće svojevrsna „energetska luka” Evrope.

Nemačka kompanija WPD je već aplicirala za izgradnju džinovskog vetroparka u Crnom moru u vrednosti od 2,5 milijardi evra.

Proizvedena energija će se prenositi „Zelenim energetskim koridorom”, interkonektorom visokonaponske jednosmerne struje između Rumunije i Mađarske, koji će početi od Crnog mora i preko Konstance, Bukurešta i Arada stići do Albertirsa u Mađarskoj i dalje ka centralnoj Evropi.

Uz to, rumunski projekat „Neptun dip”, otkrivena gasna polja u Crnom moru, ima takođe potencijal da igra ključnu ulogu u oblikovanju sigurnije i održivije energetske budućnosti za čitav region i Evropu, imajući u vidu da nalazišta sadrže blizu 200 milijardi kubnih metara gasa.

Rumunija će praktično udvostručiti proizvodnju prirodnog gasa i postati prvi proizvođač u Evropi.

„Rumunija je spremna da preuzme ulogu energetskog čvorišta, raspolažući svim potrebnim resursima: od solarne energije i energije vetra do nuklearne energije i geotermalnih izvora”, tvrdi ministar energetike Sebastijan Burduža.

Povezivanje elektroenergetskih sistema Rumunije i Srbije je u obostranom interesu, kao i gasno povezivanje interkonekcijom između Arada i Mokrina. Transbalkanski koridor za prenos električne energije između rumunske Rešice i Pančeva otvoren je 2017. godine i može da unapredi integraciju obnovljivih izvora i sigurnost pristupa energiji.

Iskoristiv vetropotencijal ima i Dunavska klisura u Rumuniji, na samoj granici sa Srbijom, odnosno županije Karaš-Severin i Mehedinc, u kojima živi značajan broj pripadnika srpske manjine. U tri tamošnje opštine predsednici su Srbi.