Desnica krupnim koracima stiže u Brisel

Od našeg specijalnog izveštača
Brisel – Poslednji birači širom Evrope ubaciće večeras svoj glasački listić opredeljujući se za neku od stranaka koje učestvuju na izborima za Evropski parlament (EP). Iako se bauk desnice mesecima širi Evropom, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su im u mnogim državama glasači i te kako naklonjeni, ovde u Briselu su ubeđeni da desničarske stranke ne mogu preuzeti vodeću ulogu, koju sada, na prve dve pozicije po broju poslanika, drže Evropska narodna stranka i Progresivni savez socijalista i demokrata.

„Stranke desnog i levog centra u zemljama EU gube snagu, očekuje se jačanje partija krajnje desnice i krajnje levice, ali nedovoljno za njihov dolazak na vlast u uniji. Verovatno će doći do promena balansa snaga, ali će Evropska narodna partija i Socijalisti i demokrate ostati najjače u Evropskom parlamentu. Takođe, najveći broj vlada u EU i dalje će činiti stranke desnog ili levog centra, ali će vremenom doći do promene u Evropskom savetu jer će biti veći broj desničarskih vlada, sada ih je šest ili sedam. To će uticati na atmosferu i način odlučivanja”, rekao je Petros Fasulas, generalni sekretar Međunarodnog evropskog pokreta u razgovoru sa novinarima iz Srbije koji u organizaciji projekta „Puls Evrope – medijske posete EU” prate izbore za EP, čiji je završetak večeras posle trodnevnog glasanja.

Na pitanje „Politike” da li se u Briselu pribojavaju udruživanja desničara i formiranja grupacije superdesnice u EP, što je predlog bivše predsednice francuskog Nacionalnog okupljanja Marin le Pen, Fasulas kaže da strah od uspona desničara postoji, ali je uveren da se oni neće udružiti u posebnu grupaciju „superdesnice”.

Kako je rekao, mađarski premijer Viktor Orban, Melonijeva i Le Penova su prestali da govore o izlasku iz EU, jer su shvatili da je to i nepopularno i skupo, a umesto toga su se fokusirali na „promenu i drugačiju EU”.

„Tu leži opasnost jer ta promena nije jasno artikulisana, to je izazov za nas. Njihova vizija EU je neliberalna i nedemokratska, usmerena protiv ljudskih prava”, kategoričan je Fasulas.

On kaže i da je teško predvideti kako bi eventualna pobeda krajnje desnih stranaka na izborima za EP uticala na Srbiju, jer među tim partijama nema jedinstvenog stava prema proširenju EU: „Na primer, mađarski premijer Viktor Orban je veoma naklonjen ulasku Srbije u EU, dok je u Holandiji (predsednik Stranke za slobodu) Gert Vilders protiv proširenja unije zbog migranata. Nema jedinstvenog stava među krajnje desnim strankama.”

Ali nema ni jedinstvenog stava u Briselu prema desnici. Neki su postali prihvatljiviji od drugih. To je slučaj sa italijanskom premijerkom. Strah koji je provejavao zbog njenog dolaska na čelo italijanske vlade 2022. u međuvremenu se, zbog njenih oštrih stavova prema Rusiji i nedvosmislene podrške Kijevu te spuštanja tona kada je reč o migrantima, pretvorio u poverenje, a Melonijeva postaje uticajna evropska političarka. Uostalom, predsednica Evropske komisije i pretendent na još jedan mandat na toj poziciji Ursula fon der Lajen nije odbacila mogućnost neke vrste koalicije sa grupacijom Evropski konzervativci i reformisti (ECR), u kojoj vodeću ulogu ima stranka Melonijeve, Braća Italije, poljska stranka Pravo i pravda i španski Voks.

Evropska narodna partija, koja i kandiduje Fon der Lajenovu, odbila je da potpiše deklaraciju lidera Socijalista i demokrata, Obnovimo Evropu, Zelenih i Levice u kojoj se traži odbacivanje saradnje sa krajnje desničarskim i radikalnim strankama. Evropske stranke levog centra upozorile su Fon der Lajenovu da neće podržati njenu kandidaturu za drugi mandat ukoliko bude imala podršku partija krajnje desnice.

Bez obzira na ove pretnje, Fon der Lajenova se ovde u Briselu i dalje smatra najozbiljnijim kandidatom za predsednika komisije. Druga predložena imena su nepoznata široj javnosti. Partija evropskih socijalista kandidovala je Nikolasa Šmita, aktuelnog komesara za zapošljavanje i socijalna prava. Kandidatkinja evropskih liberala je nemačka poslanica Mari-Agnes Strak-Cimerman, Zeleni imaju dva kandidata – Teri Rajntke i Basa Ajkuta, dok Partiju evropske levice predstavlja austrijski komunista Valter Bajer.

Zato je Fon der Lajenova, kako se čini, bez pravog suparnika. Međutim, ovdašnji analitičari kažu da bi moglo da se desi i iznenađenje i iz „šešira” u poslednjem trenutku bude izvučeno neko ime koje nije do sada figuriralo za tu funkciju i manje je poznato javnosti. Baš kao što se desilo kada je pre pet godina „iz rukava” bila izvučena Fon der Lajenova.

Ko bi Srbiji odgovarao na tom važnom mestu?

Možda baš Fon der Lajenova, koja dokazi iz grupacije koja je od svih najnaklonjenija Beogradu.

U novom sazivu EP, kako ovde kažu, mogle bi da se formiraju i neke nove političke grupacije. Možda bi u njima onda moglo da se nađe mesto i za nemački AfD, koji su nedavno izbacili iz krajnje desničarske grupacije Identitet i demokratija (ID) pošto je vodeći kandidat AfD-a za evropske izbore Maksimilijan Krah rekao da nisu svi pripadnici SS-a bili zločinci.

Ovde su se pojavile i prognoze izbornih rezultata. One govore da će grupacija Evropska narodna partija imati u novom sazivu 183 umesto dosadašnjih 176 mesta, Socijalisti i demokrate 140 ili jednog poslanika više nego sada, liberali bi pali sa 102 na 86 poslaničkih mesta, koliko će, kažu projekcije, dobiti i desničari iz ECR-a, što bi za njih bio skok jer sada imaju 69 poslanika.

Najveći rast izvesno beleži grupacija krajnjih desničara iz ID-a, koji će, kažu prognoze, umesto 49 imati čak 84 poslanika.

Najveći pad popularnosti beleže Zeleni, za koje se predviđa da će dobiti 48 mesta, a do sada su imali 72. Levičari će dobiti sedam više nego sada, tj. 44 poslanika. Broj „nesvrstanih” će pasti sa 61 na 48. Novi saziv EP će krojiti sudbinu 370 miliona ljudi Evrope u narednih pet godina, imaće 720 poslanika ili 15 više nego dosadašnji. Sve do zatvaranja birališta vodiće se oštra borba između onih koji su za dosadašnji kurs podrške Ukrajini, distanciranja od Rusije u svakom smislu, sprovođenja migrantskog i Zelenog plana i onih koji se tome protive i insistiraju na jačanju nacionalnih država, držanju podalje od ukrajinskog rata, neuvođenja sankcija Moskvi, sprečavanju priliva većeg broja migranata...