U Beču je otpad dragocen energent

Od našeg specijalnog izveštača
Beč – Na kapije spalionica „Fafenau”, na obodu Beča, gotovo neprestano pristižu prepoznatljivi narandžasti kamioni natovareni komunalnim (kućnim) otpadom prikupljenim u prestonici Austrije. Ova fabrika za spaljivanje otpada ima 200 isporuka dnevno i do nje dolazi samo onaj koji ne može da bude recikliran. Građani Beča već godinama naviknuti da ga revnosno sortiraju, duboko svesni značaja i višestruke koristi ovakvog sistema njegovog zbrinjavanja i cirkularne ekonomije.

Zato se često može čuti da je otpad ovde još odavno shvaćen kao značajan resurs.

Moderno postrojenje koje smo posetili – napredni sistem za energetsko iskorišćavanje otpada nalazi se u 11 gradskom distriktu (okrugu) i otvoreno je 2008. godine.

Tokom godine preradi 250.000 tona mešovitog otpada. Ali to nije sve jer se, uz smanjivanje otpada na minimum, zahvaljujući ovoj tehnologiji spaljivanja na visokim temperaturama obezbeđuje struja za oko 25.000 domaćinstava. Kao i daljinsko grejanje za još 50.000 u ovom dvomilionskom gradu.

Najjednostavnije rečeno, pristiglo kućno smeće odlaže se na veliku gomilu. Na toj velikoj hrpi mogu se videti tekstil, dečje pelene, razna iskorišćena ambalaža... A onda se otpad mehanički ubacuje u kotao za sagorevanje gde nastaje para koja napaja turbinu za proizvodnju električne energije. Pročišćeni dimni gas se ispušta u atmosferu na visinu od oko 80 metara. Inače, ova spalionica deo je gradskog komunalnog preduzeća. Potpuno istu tehnologiju, kako smo čuli od stručnjaka, koristi i postrojenje spalionice u Vinči.

Na istoj lokaciji, samo preko puta, nalazi se i posebno postrojenje za tretiranje opasnog industrijskog otpada gde se, budući da nam je najbliže, šalje i najveći deo takvog otpada iz Srbije. Obrada kućnog, bezopasnog otpada regulisana je izuzetno restriktivnim zakonom u ovoj zemlji kao i Beču, koji se osim po lepotama i očuvanošću građevina izdvaja i po izuzetnoj čistoći u odnosu na druge evropske prestonice. Kako smo mogli da čujemo od stručnjaka, uz razvoj modernih tehnologija emisija štetnih gasova u energanama se nalaze daleko ispod zakonom propisanih strogih graničnih vrednosti, a sva postrojenja su strogo praćena kada je reč o tretmanu dimnih gasova.

Kako smo obavešteni, četiri spalionice otpada u Beču svake godine obrade više od milion tona otpada, a klasične komunalne deponije praktično da više ne postoje. Još 1959. godine gradska skupština Beča donela je odluku da će se otpad spaljivati jer je potrošnja građana rasla i bilo je sve više ambalaže. Zato neke od spalionica imaju dugu istoriju, a najstarija među njima počela je da radi još 1963. godine.

Interesantno je da pojedine turističke agencije u Hrvatskoj organizuju jednodnevne ture do nekih od ovih spalionica, što znači da su one postale još jedna od brojnih atrakcija ovog grada. I predstavnicima medija iz Srbije tokom ovog obilaska informacije o istorijatu i funkcionisanju spalionice dala su upravo dvojica turističkih vodiča. A potom i u toku radionice o pitanjima evropskog sistema zbrinjavanja otpada novinari su dobili odgovore kako su uz adekvatne filtere i savremenu tehnologiju ova visokotehnološka postrojenja postala najrasprostranjenija i najbolja rešenja za smanjenje nereciklabilnog otpada.

Predavač je bila dr Helga Stoiber, hemijski inženjer, koja je u Austrijskoj agenciji za životnu sredinu kao stručnjak za spaljivanje otpada radila 13 godina, a trenutno je konsultant za životnu sredinu u jednoj firmi u Beču.

Na pitanje može li objasniti proces spaljivanja otpada i kako se postiže da iz tog procesa nema zagađenja, ona je rekla da je EU definisala veoma strog regulatorni okvir koji se sastoji od nekoliko direktiva.

Kako je rekla, to je veoma restriktivan proces, koji nalaže najstrože propise za industrijsku delatnost tretmana otpada. Evropska unija, naime, postavlja veoma stroga pravila koja se primenjuju na spaljivanje otpada i koja imaju za cilj zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine.

– Zapravo, spaljivanje otpada je industrijski sektor sa najstrožim pravilima u poređenju sa drugim industrijskim granama. Danas je spaljivanje veoma prihvaćen način tretiranja različitih vrsta otpada – istakla je ona.

Da li je u početku bilo problema u procesu implementacije postrojenja za spaljivanje u Austriji?

– Koliko se sećam, u početku je bilo građana koji su se tome protivili. Ali danas više ne, čak su i ekološke nevladine organizacije ubeđene da je to dobar način za tretiranje otpada.

Spalionice komunalnog otpada su rasprostranjene širom sveta, a regulativa koja ih prati je jako striktna. Samo u Evropskoj uniji ima ih oko 500, a u Nemačkoj oko 100. Oko četiri miliona ljudi u EU zaposleno je u sektoru upravljanja otpadom. Strategija je da se deponovanje otpada do 2030. smanji na ispod 10 odsto, a šest zemalja su već ispunile taj cilj. Najveća prednost organizovanog upravljanja smećem je sprečavanje zagađenja zemljišta i podzemnih voda, a dodatni benefit je  energija koja se dobija na ovaj način.