Egipat štiti Izrael i sebe

Uprkos ranijim upozorenjima iz Kaira, izraelska armija uspostavila je „operativnu i taktičku kontrolu” nad 14 kilometara dugim koridorom duž granice pojasa Gaze i Egipta, poznatim kao koridor „Filadelfija”. Izraelski zvaničnici precizirali su da ta kontrola ne znači da će njihove snage biti prisutne na svakoj tački koridora već da je namera da se preseku Hamasove linije snabdevanja koje koriste mrežu tunela prema Egiptu.

Početkom maja Izrael je zauzeo palestinsku stranu prelaza Rafa, jedinog prema Egiptu i vitalnog puta dotura međunarodne humanitarne pomoći. Prelaz je od tada zatvoren, a egipatski, izraelski i palestinski zvaničnici međusobno se optužuju ko je kriv.

Perspektiva velikih izraelskih vojnih operacija tako blizu teritorije Egipta deluje uznemiravajuće. Tim pre što izraelski zvaničnici potvrđuju da će trajati najmanje sedam meseci. U takvom ambijentu došlo je do pograničnog incidenta u kojem su Izraelci ubili dvojicu egipatskih vojnika.

Detalji nisu poznati, a vojnici čak nisu sahranjeni uz počasti koje pripadaju poginulima na dužnosti, pa je bilo jasno da dve zemlje koje su ratovale 1948, 1967. i 1973. žele da incident što pre ostave iza sebe. Egipat usled eksplozije nezadovoljstva na društvenim mrežama zbog savezništva s Izraelom, a Izrael zbog brige za svog arapskog saveznika.

„Za razliku od odnosa između (predsednika Abdul Fataha el) Sisija i premijera (Benjamina) Netanjahua – koji su gotovo nepostojeći – koordinacija između bezbednosnih i obaveštajnih službi Izraela i Egipta nastavlja se i posle incidenta”, saopštio je neimenovani izraelski vojni zvaničnik.

Početkom januara, nedeljama pošto je Netanjahu objavio planove da okupira pogranični koridor i pokrene veliku kopnenu ofanzivu na jugu pojasa Gaze, vlada u Kairu upozorila je da bi okupacija bila ozbiljna pretnja egipatsko-izraelskim odnosima i da bi predstavljala kršenje sporazuma iz Kemp Dejvida, kad je Egipat 1978. postao prva arapska zemlja potpisnica mirovnog sporazuma s Izraelom.

Iako je Kairo zbog Gaze znao da poruči da bi istorijski sporazum mogao da bude ugrožen, bilo je jasno da je diplomatsko zaoštravanje u funkciji smirivanja ljutite egipatske javnosti. Egipat, kao i Izrael, smatra da je sporazum već 46 godina temelj njegove nacionalne bezbednosti.

Režim predsednika Sisija čvrsto se drži strategije koju je inaugurisao Anvar el Sadat, koji je mirovni sporazum potpisao s tadašnjim izraelskim premijerom Menahemom Beginom. Kemp Dejvid je sveti gral egipatske strategije koji je omogućio blisko povezivanje s Amerikom.

Predsednik Sisi danas ne kapitališe samo na 1,3 milijardi dolara američke godišnje pomoći i na posrednoj podršci koju od Vašingtona dobija kada traži zajmove od Međunarodnog monetarnog fonda da bi sprečio ekonomski krah zemlje, već i na toleranciji njegove autokratske vlasti.

Sisi, uprkos domaćim pritiscima da zauzme oštriji stav, ima više razloga da ne ide u zaoštravanje i da minimizira efekte rata u Gazi. Najviše strahuje od masovnog prelaska više od milion palestinskih izbeglica s juga pojasa Gaze na Sinaj. Plaši se uticaja Hamasa, islamističke grupe bliske njegovim najvećim neprijateljima iz Muslimanske braće, čiju je vlast 2013. oborio u vojnom udaru. Priželjkuje što brži kraj rata koji se preneo do Crvenog mora, što je uzrokovalo kolaps plovidbe kroz Suecki kanal i donelo Egiptu gubitke merene milijardama dolara.

Sisijeva poruka Zapadu je jasna: svaka vlast koja bi u Egiptu zastupala raspoloženje naroda bila bi neprijateljski raspoložena prema Izraelu. Kako bi očuvao poziciju i izbegao pritiske, Sisi se egipatskoj i arapskoj javnosti predstavlja kao branitelj palestinske stvari. Kairo je prihvatio da, zajedno s Katarom i SAD, bude posrednik između Izraela i Hamasa.

Pojas Gaze i do sada je bio povod za uvećavanje tenzija između Egipta i Izraela jer premijer Netanjahu dugo optužuje Kairo da toleriše Hamas, koji tunelima švercuje oružje s egipatske strane. Egipćani to uporno demantuju.

Rat u Gazi lako bi mogao da bude varnica ozbiljnog sukoba Egipta i Izraela. Mnogo je tenzija, razočaranja i frustracija na obe strane, pa se još jednom potvrđuje kolika je važnost sporazuma koji su Sadat i Begin hrabro potpisali u Kemp Dejvidu. Taj ugovor ne štiti samo Egipat i Izrael, već čitavom regionu otvara vrata mirovnog procesa, uprkos ludilu Netanjahuovog osvetništva.