Ne učestvujemo u inicijativama koje škode Srbiji

Trenutna situacija u Gazi je mrlja na licu čovečanstva, na savesti sveta i na čitavom međunarodnom pravnom sistemu koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata kako bi se sprečilo da se takvi užasi ponove. Želeo bih jasno da iskažem da moja zemlja snažno podržava legitimno pravo naše palestinske braće i sestara da uspostave svoju nezavisnu i suverenu državu na granicama od 4. juna 1967. sa Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom, na osnovu rešenja o dve države. Štaviše, moram podvući da nametanje nove realnosti u Gazi i pokušaj nasilnog raseljavanja Palestinaca predstavljaju neprihvatljive akte koji će samo pogoršati situaciju i dodatno podstaći nasilje i nestabilnost u regionu, s ozbiljnim posledicama za ceo svet. Od početka trenutne eskalacije 7. oktobra, Kraljevina Maroko, na čelu s Njegovim veličanstvom kraljem Muhamedom Šestim, predsedavajućim Komiteta Al Kuds, oštro je osudila ubijanje svih nevinih ljudi. Štaviše, Maroko je pozvao na hitno zaustavljanje očigledne izraelske agresije na pojas Gaze, koja je rezultirala desetinama hiljada žrtava, uključujući decu i žene, i uništavanjem bogomolja, bolnica i izbegličkih kampova. U tom kontekstu, Maroko naglašava važnost svih predloga i inicijativa, uključujući i onu koju je izneo američki predsednik Džozef R. Bajden, a koje imaju za cilj zalaganje za trajni prekid vatre u pojasu Gaze, pristup humanitarnoj pomoći, zaštitu civila, povratak raseljenih lica i obnovu uništenih područja. U međuvremenu, Maroko je, po ličnim uputima Njegovog veličanstva kralja Muhameda Šestog, u koordinaciji s egipatskim i palestinskim vlastima, bio među prvim zemljama koje su drumskim i avionskim putem isporučile humanitarnu pomoć, uključujući znatne količine hrane, sanitetskog materijala i opreme i vode do najugroženijih područja na severu pojasa Gaze”, kaže u intervjuu za „Politiku” Mohamed Amin Belhaž, ambasador Kraljevine Maroko u Srbiji.

Trenutna situacija na Bliskom istoku uticala je na svetsku pomorsku trgovinu, jer je dovela do oživljavanja atlantske rute. Kakvu bi korist Maroko mogao imati od ovoga?

Kao što sam ranije pomenuo, ova opasna izraelska eskalacija u Gazi imala je efekat lavine ili talasa u čitavom regionu. S jedne strane, videli smo nastavak neprijateljstava između Izraela i grupa iz tog regiona koje podržava Iran, kao i veoma opasan presedan direktne vojne konfrontacije između Izraela i Irana. S druge strane, svedoci smo blokade i ciljanja pomorskog saobraćaja u moreuzu Bab el Mandeb u Jemenu od strane hutskih pobunjenika, što negativno utiče na međunarodnu trgovinu kroz Suecki kanal.

Najneposrednija posledica ove situacije jeste da se međunarodna trgovina preusmerava na sigurniji, iako skuplji i duži put preko afričkog kontinenta, a Maroko, koji ima jednu od najvećih afričkih komercijalnih luka, Tandžir Med, zabeležio je porast saobraćaja.

Međutim, želeo bih da naglasim da trenutna geopolitička situacija, premda povoljna, zaista nema mnogo veze s dugoročnom i dalekosežnom vizijom Njegovog veličanstva kralja Muhameda Šestog da razvije veoma snažnu pomorsku infrastrukturu koja će omogućiti zemlji da postane ključni igrač u pomorskoj areni.

Zapravo, kao što sam pomenuo, 2007. godine Maroko je zvanično otvorio luku Tandžir Med (Tanger), u strateškom Gibraltarskom moreuzu, koja je od tada postala jedna od najvećih industrijskih luka na svetu i najveća luka u čitavoj Africi i na Mediteranu, sa kapacitetom od devet miliona kontejnera i s direktnim rutama na nedeljnom nivou ka više od 180 luka, iz 70 zemalja sa pet kontinenata.

Štaviše, u skladu s vizijom Njegovog veličanstva, Maroko pridaje veliki značaj razvoju svoje atlantske obale, s dobro promišljenom nacionalnom strategijom unapređenja lučke infrastrukture koja ima za cilj da modernizuje i ojača pomenute lučke kapacitete do 2030, kako bi Maroko na taj način osnažio svoju ulogu u globalnom lancu snabdevanja. Postojeće morske luke, kao što su Kazablanka i Agadir, unapređene su ili su u samom procesu, dok je megaprojekat vredan 1,2 milijarde dolara, pod nazivom „Atlantska luka Dahla”, trenutno izgrađen do pola i očekuje se da će biti završen 2028. godine. Ovaj kompleks od 1.650 hektara, koji je posebno važan za otvaranje drugih delova afričkog kontinenta za globalnu trgovinu, uključivaće komercijalnu luku s naftnim terminalom, ribarsku luku i brodogradilište.

Kada govorimo o „Atlantskoj luci Dahla”, kakav je uticaj ove velike marokanske investicije u njene južne provincije na razvoj regionalnog spora oko Sahare, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom planu?

Uticaj ovih projekata je nemerljiv, ne samo za južne provincije Maroka, već i za čitav region Sahela. I zaista, razvoj marokanske Sahare i izgradnja strateške infrastrukture zahvaljujući kojoj će ona postati glavni ekonomski centar između Evrope i, uopšteno govoreći, zapadne hemisfere s afričkim kontinentom, oduvek je bio jedan od prioriteta Njegovog veličanstva kralja Muhameda Šestog.

Marokanska Sahara postala je prosperitetna regija koja se brzo razvija zahvaljujući Novom modelu razvoja za južne provincije, koji je Njegovo veličanstvo pokrenulo 2015. Ovaj model se sprovodi kao deo sveobuhvatne i integrisane nacionalne razvojne strategije koja ima za cilj poboljšanje uslova života lokalnog stanovništva i sprovođenje velikih infrastrukturnih projekata kako bi se obezbedio pravi uzlet regiona, uz ulaganja od više od 10 milijardi dolara u velike projekte u oblastima infrastrukture, zdravstva, obrazovanja, obuke stanovništva, industrije, poljoprivrede, obnovljive energije i ribarstva. Danas, stepen ostvarenosti (realizacije) ovog projekta iznosi više od 80 odsto.

Zapravo, napredak postignut na terenu, kao i puna posvećenost Maroka procesu koji vode UN za pronalaženje rešenja za veštački spor oko marokanske Sahare, doveli su do toga da veliki deo međunarodne zajednice (107 od 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija), podržava napredni plan autonomije koji je Kraljevina Maroko predstavila 2007. godine kao jedino rešenje za ovaj regionalni spor, a koje ispunjava sve kriterijume naknadnih rezolucija Saveta bezbednosti UN po tom pitanju tokom poslednje dve decenije.

Ovo se na terenu oslikava kroz otvaranje više od 30 konzulata u južnim regionima Kraljevine, jasnom afirmacijom marokanskog suvereniteta nad pomenutom teritorijom, porastom direktnih investicija iz zemalja širom sveta u neke od ključnih sektora ekonomskog ekosistema ovih regiona, kao što su zeleni vodonik i obnovljiva energija, a da ne pominjemo podršku marokanskoj poziciji od strane uticajnih zemalja, poput Sjedinjenih Država, zatim 14 zemalja EU, uključujući Španiju, bivšeg kolonizatora, svih zemalja Zaliva i većine naših sestrinskih afričkih nacija.

Takođe, ne bi trebalo da zaboravim da zahvalim Republici Srbiji za podršku nacionalnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu Maroka, što je nedavno navedeno u zvaničnom saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije iz 2023. godine. Pored toga, Srbija je 2021. i 2022. kroz zajednička saopštenja naša dva ministra spoljnih poslova g. Nasera Burite i g. Nikole Selakovića, ponovila svoj stav da je Marokanska inicijativa za autonomiju, pod marokanskim suverenitetom, ozbiljno i kredibilno rešenje za ovo pitanje.

U kojem pravcu Maroko kreira svoju viziju budućeg razvoja zemlje?

To je veoma dobro pitanje. Pod vođstvom Njegovog veličanstva Muhameda Šestog, i u skladu s njegovom dalekosežnom vizijom budućnosti zemlje, Maroko se transformisao i modernizovao tokom 25 godina njegove vladavine, tako da je postao jedna od najstabilnijih, ako ne i najstabilnija, najprosperitetnija i najdinamičnija zemlja arapskog regiona i afričkog kontinenta.

Štaviše, Kraljevina je 2021. godine usvojila novi model razvoja za 2035, koji predviđa Maroko kao demokratsku zemlju u kojoj je svako u potpunosti ovlašćen da preuzme odgovornost za svoju budućnost, da oslobodi i ostvari svoj potencijal i živi dostojanstveno u otvorenom društvu, društvu različitosti, poštenja i pravde. To je država koja stvara vrednost i razvija svoj potencijal na održiv, zajednički i odgovoran način. Nadovezujući se na svoj značajan napredak ostvaren na nacionalnom nivou, Maroko ima cilj da se pozicionira kao model regionalne sile na čelu glavnih izazova s kojima se svet suočava.

Da bi se postigla ova ambicija, neophodno je istovremeno se fokusirati na pet međuzavisnih i komplementarnih razvojnih ciljeva, a to su: prosperitet, osnaživanje, inkluzija, održivost i regionalno liderstvo u ciljanim oblastima, kroz smele zaloge za budućnost.

Sprovođenje plana je već u toku, a svojom karakterističnom otpornošću, predanošću i posvećenošću, marokanski narod će pokazati da je vičan toj prilici, suočiti se s izazovima koji su pred nama i zaveštati budućim generacijama modernu i naprednu zemlju.

Čini se da Maroko ima ambicije da postane regionalno energetsko čvorište, možete li nam reći nešto više o tome?

Svakako. Znam da na prvi pogled deluje veoma čudno da zemlja koja skoro da nema resurse prirodnog gasa ili nafte planira da postane regionalna elektrana u energetskom smislu, ali opet, to je jedinstvenost Kraljevine Maroko.

Činjenica je da je moja zemlja jedan od svetskih pionira u oblasti tranzicije zelene energije. Zahvaljujući svom mudrom i vizionarskom rukovodstvu, Maroko je vrlo rano pokrenuo svoj ambiciozni program obnovljive energije.

Danas, Maroko predvodi energetsku tranziciju kontinenta s raznovrsnim izvorima snabdevanja zelenom energijom. Kraljevina ima cilj da postigne udeo obnovljive energije od više od 52 odsto ukupnog kapaciteta za proizvodnju električne energije do 2030. godine i već je razvila niz infrastrukturnih objekata za potrebe obnovljive energije, kao što je kompleks Nur-Uarzazet, najveći solarni park na svetu, zatim vetroparkovi, a u skorije vreme, strategija proizvodnje zelenog vodonika fokusirana na zadovoljenje interne i eksterne potražnje.

U skladu sa svojom nacionalnom strategijom koja ima za cilj zauzimanje istaknute pozicije na kontinentalnom i globalnom nivou u smislu tranzicije zelene energije i razvoja obnovljivih izvora energije, sa suštinskim, centralnim fokusom na zeleni vodonik, marokanska vlada je razvila operativni i podsticajni plan pod nazivom „Ponuda Maroka”.

„Ponuda Maroka” pokriva čitav lanac vrednosti sektora zelenog vodonika i sastoji se od implementacije holističkog, transparentnog i pragmatičnog pristupa, prilagođenog potrebama investitora, pružajući im pritom svu neophodnu vidljivost, a mnoge kompanije su već krenule da investiraju u ovaj ambiciozni program. Pored toga, Maroko je potpisao sporazum s Velikom Britanijom o izgradnji kabla dugog 4.000 kilometara, što će biti najduži podmorski električni kabl na svetu, koji će iz obnovljivih izvora snabdevati do osam odsto potreba električne energije Velike Britanije do 2030.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, Maroko i Nigerija su postigli sporazum o implementaciji projekta „Atlantskog afričkog gasovoda”, vrednog 20 milijardi dolara, za transport gasa iz zapadne Afrike u Evropu, koji će, kad bude završen, predstavljati najduži morski gasovod na svetu, koji će pokrivati oko 5.600 kilometara i prolaziti preko 11 afričkih zemalja.

Generalna skupština UN nedavno je usvojila rezoluciju o genocidu u Srebrenici, kakav je stav Maroka u vezi s tim?

Kad govorimo o pitanju genocida u Srebrenici, moramo priznati da je to izuzetno osetljivo pitanje, ne samo za različite narode Bosne i Balkana, već i za ceo svet, imajući u vidu užasnu prirodu ovog ratnog zločina. Štaviše, ovo pitanje obavijeno je još jednim slojem osetljivosti za sve zemlje članice Organizacije islamske saradnje (OIK), koja je 2011. godine već proglasila 11. jul za godišnji Dan žalosti u čast sećanja na one koji su ubijeni u srebreničkom masakru.

S druge strane, moja zemlja je pažljivo slušala primedbe naših srpskih prijatelja u vezi s procesom izrade nacrta rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici, usvojene 23. maja, u vezi sa nepostojanjem adekvatnog vlasništva nad rezolucijom, vremenom njenog podnošenja i njenom ekstremnom politizacijom. Zato sam tokom čitavog perioda koji je prethodio usvajanju rezolucije i tokom brojnih sastanaka s raznim visokim srpskim zvaničnicima, isticao i naglašavao da Kraljevina Maroko nikada neće podržati niti učestvovati u bilo kojoj inicijativi koja bi na bilo koji način mogla da naškodi Srbiji i njenom narodu, kao i da ozbiljno ugrozi proces pomirenja u Bosni i Hercegovini. Na dan glasanja, ovaj stav pretočen je u odluku Kraljevine Maroko o neučestvovanju u istom.

Želim da ukažem da je za mene bila prava šteta i propuštena prilika što je prvi put prostom većinom usvojena rezolucija o pitanju od opšteg konsenzusa, kao što je osuda svih zločina genocida i odavanje počasti svim žrtvama ovog strašnog čina, što u velikoj meri odražava pritužbe koje je po ovom pitanju izrazila Republika Srbija. Da zaključim, nadam se da ova rezolucija neće imati negativan uticaj na mir i stabilnost u regionu i na proces pomirenja u BiH, te da će Srbija nastaviti da igra ključnu ulogu u promovisanju vrednosti tolerancije i suživota, kao što je činila i proteklih decenija.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, kada možemo očekivati posete šefova država iz jedne zemlje u drugu?

Kao predstavniku svoje zemlje u Srbiji, moja je dužnost da predano radim na učvršćivanju odličnih prijateljskih veza između naših naroda na svim poljima i na svim nivoima, da nastavim da zbližavam naše narode i da obezbedim da imamo međusobno razumevanje, poštovanje i saradnju. Oduševljen sam što ova poruka ima odjeka i što je naše političko rukovodstvo u potpunosti posvećeno pomenutom cilju. Kao dokaz za to, Njegovo veličanstvo kralj Muhamed Šesti naveo je 2022. Republiku Srbiju među zemljama najužeg kruga prijatelja Maroka u Evropi. S druge strane, rukovodstvo Srbije, na čelu sa Njegovom ekselencijom predsednikom Aleksandrom Vučićem, u više navrata je ponovilo da je Maroko pravi prijatelj Srbije.

Dakle, seme je posejano, a sada samo treba da izgradimo pozitivan zamah, impuls koji će dovesti do ove dugo očekivane državne posete. To se mora učiniti kroz razmenu poseta na visokom nivou između naših visokih zvaničnika, nastavkom redovnih političkih konsultacija između dve zemlje i, naravno, održavanjem trećeg sastanka Zajedničke ekonomske komisije i prvog sastanka Marokansko-srpskog poslovnog saveta, koji bi bio održan u Beogradu što je pre moguće.