Tajno priželjkivana predaja

Dok svetske zvezde putuju s turnira na turnir, a sponzori ne dozvoljavaju da se vrteška zaustavi, najpopularniji šahovski mediji ne žele javno da se bave najbolnijom temom: da li svetski prvak Ding Ližen može da brani svoju krunu ove zime?

Tema je višestruko neprijatna, najpre zato što se jedan od najsimpatičnijih velemajstora našao u ulozi vreće za udaranje i topovske hrane na ovogodišnjim turnirima, sa razlozima koji nemaju veze sa njegovim šahovskim znanjem i sposbnostima. Pre upravo završenog superturnira u Norveškoj, Ding je rekao da mu je cilj da ne bude poslednji i da je pomak što je to uspeo na prethodnom turniru (a to je bilo tek posle dva doigravanja sa neuporedivo slabijim protivnikom).

U Norveškoj ni to nije uspeo. Bio je ubedljivo poslednji, a protiv Magnusa Karlsena je, sa 30 minuta na časovniku, prevideo mat u dva poteza koji bi svaki naš kadet izbegao. Norvežanin je to nerado ali precizno opisao:

– Na žalost, to je kao i na turnirima u januaru i februaru, jednostavno – nije pri sebi.

Od neuspešnog povratka u Vajk an Zeu, posle dugog odsustva, čak ni Vikipedija više ne beleži seriju Dingovih ovogodišnjih posrtanja koja se nastavlja i dalje, na svega nekoliko meseci do odbrane krune. Šta god bili razlozi dubokog untrašnjeg sloma prošle godine, odmah posle najvećeg uspeha u istoriji kineskog šaha, ključna su pitanja zašto Ding i dalje ide „na giljotinu” sopstvenog ugleda s turnira na turnir i zašto odbija mogućnost da se povuče i preda titulu, kao što je pre njega uradio Karlsen, iscrpljen ogromnim naporima mečeva.

Ding javno priča da ide kod psihologa i da je dobro što je „količinu tableta smanjio na polovinu”, ali ne kaže da li mu je psiholog savetovao da igra. Ako je novac razlog, koliko miliona može da nadoknadi ovo kroz šta prolazi jedan od najtalentovanijih šahista sveta?

Velemajstor Šipov postavlja intrigantno pitanje:

– Da li to gledaju kineske vlasti. Tamo je sport uvek bio pod kontrolom viših vlasti, a šta se sada dešava?

Možda je tu deo odgovora, možda je Kina osvajanjem poslednje šahovske titule koja joj nedostajala završila „Projekat velikog zmaja”, ustanovljen na sastanku šahovskih predstavnika azijskih zemalja u Kuala Lumpuru 1974, pre tačno pola veka. Uz to, zna se da su kineski velemajstori posle 30. godine dužni da se posvete trenerskom radu, a Ding već ima 32.

Šta god se krilo iza Dingovog sloma, ceo šahovski svet sada tajno priželjkuje da abdicira i povuče se na duži rok. Svima bi to donelo olakšanje, prvo njemu lično i onima koji ga vole.

I mnogo više od toga. Meč za krunu dobio bi možda i najzanimljiviji mogući scenario u ovom trenutku svetskog šaha. Nova zvezda, sedamnaestogodišnji indijski izazivač Domaradžu Gukeš, igrao bi protiv Hikarua Nakamure, trenutno drugog na svetskoj listi (Gukeš je šesti a Ding 14), najboljeg predstavnika „stare garde” i najpopularnijeg na društvenim mrežama. Bio bi to hit godine, umesto tužne drame na pomolu.

Na drastično povećane troškove meča za titulu od 8,5 miliona dolara, stigle su dve ponude iz Indije i jedna iz Singapura – nijedna iz Kine. Koja god azijska lokacija bila, Nakamura bi se uklopio kao Japanac poreklom i privukao moćne sponzore, kao državljanin SAD.