Knjiga o knjigama

Evo jedne izuzetno interesantne knjige za one koji ne prestaju da vole knjige i čitanje. O prošlosti, sadašnjosti i budućnosti fenomena na kome već pet vekova počiva zabeleženi deo ljudske civilizacije znalački piše Julija Ščerbinjina, ruska univerzitetska profesorka pedagogije, lingvistkinja, književna kritičarka i autorka brojnih naučnih članaka i studija iz oblasti nauke o knjizi, istorije knjige i nauke o komunikaciji. U okviru svoje edicije „Bibilioteka plus” izdavačka kuća „Klio” objavila je njenu sveobuhvatnu studiju „Vreme biblioskopa”, savremeno doba u ogledalu bibliokulture. Knjigu je sa ruskog preveo Andrej Lavrik.

Polazeći od teze da je svaka knjiga i ogledalo svoga vremena, filter aktuelnih činjenica i lakmus gotovo svega što postoji u kulturi na svakoj istorijskoj etapi, Ščerbinjina u „Vremenu biblioskopa” izuzetno iscrpno dokumentuje dominantne tendencije u svim oblastima koje su u vezi sa knjigom, počev od spoljašnjeg izgleda i formatiranja knjige u digitalnom dobu, preko položaja današnjih biblioteka, uloge izdavačkih kuća, savremenih književnih tehnologija i odnosa pisca i čitaoca, sve do načina na koji se književna kritika udaljila od svojih osnovnih zadataka.

Ščerbinjina koristi pojam „biblioskop”, koji je prvi uveo u upotrebu francuski bibliofil Luj Oktav Uzan, da bi opisala čitaoca-posmatrača, čoveka koji je više zainteresovan za prelistavanje, razgledanje i posedovanje knjiga, nego za čitanje. Iako je ovaj profil površnog čitaoca bio poznat već u 19. veku, tek danas on sa marginalne prelazi na centralnu poziciju, tako da se savremeno doba može nazvati vremenom biblioskopa, epohom u kojoj vizuelno dominira nad verbalnim i u kojoj se ne postavljaju suštinska pitanja. Takvo vreme je za Ščerbinjinu posledica prelaska iz društva tradicija (sistematično, koherentno, fokusirano na suštinu i trajanje, u skladu sa kosmičkim zakonima) na društvo tendencija (amorfno, difuzno, eklektično, u skladu sa kozmetičkim zakonima).

Ova knjiga analizira inovacije koje je donela bibliotečka revolucija i zaključuje da ono što je novo ne mora da bude bolje. To se posebno odnosi na poglavlje o bibliotekama, gde se dokumentuje kako savremene biblioteke, prinuđene da se modernizuju, traže načine da zainteresuju publiku. Inovativne bibliotečke delatnosti, koje Ščerbinjina deli na operacionalne, tehnološke i lokusne, zapravo nude ili retrouvođenje (novo usvajanje nečega što je već postojalo, samo preobučeno u savremeni format) ili stvaraju višak delatnosti gde se sve više gube osnovne funkcije biblioteke, tako da ona postaje igraonica, pozorište, kafić ili informatički gedžet. Brisanje granica vodi ka gubitku razlika. Prateći primere ruskih i postsovjetskih bibliotečkih praksi, Ščerbinjina pokazuje kako inovacije, poput onlajn naručivanja elektronskih knjiga iz biblioteke, umesto da dopunjavaju postojeću ponudu biblioteke i nadograđuju se na nju, zapravo vode ka nestajanju biblioteke kao toposa. Doduše, autorka se ograđuje da svaki opisani fenomen ima i prednosti i mane i da jednoznačna osuda savremenog odnosa prema knjizi svakako nije cilj njene studije.

„Vreme biblioskopa” predstavlja dragocen resurs za sve bibliotekare, ali je jednako zanimljivo i informativno štivo i za pedagoge, profesore književnosti, kao i za sve istinske bibliofile koji pokušavaju da razumeju ubrzane promene u svetu knjige u digitalnom dobu. Ova izvanredna naučno-popularna studija, napisana prijemčivim stilom i povremeno čak i sarkastičnim tonom, nudi mnoštvo primera za svaki fenomen, pristup i situaciju koju obrađuje i pokušava da sve pomenute probleme analizira iz više uglova. Svako ko želi da shvati odnos kulture knjige i književnog okruženja s aktuelnim književnim procesima naći će odgovore na stranicama ovog obimnog dela.