​Banović Strahinja – hiljadu razloga za izazov

Koliko je teško biti junak u neizvesnim vremenima, voleti i praštati – neke su od tema baleta „Banović Strahinja”, nastalog po istoimenoj srpskoj epskoj narodnoj pesmi, koji potpisuje Igor Kirov, koreograf. Premijera u trajanju od sat i deset minuta biće održana 13. juna od 19.30 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Muziku je komponovao Ivan Ilić, dramaturg je Đorđe Kosić, scenograf Geroslav Zarić, a kostimograf Katarina Grčić Nikolić. Naslovnu ulogu na premijeri igra Lev Semenov, Anđeliju Sofija Matjušenskaja, Vlaha-Aliju Igor Pastor, Derviša Branko Sarić, Strahinjinu majku Ivana Savić Jaćić, a Jug Bogdana Jovan Veselinović.

Narodna pesma „Banović Strahinja” je oduvek inspirisala stvaraoce, tako je 1981. istoimeni film režirao Vatroslav Mimica. U tom periodu Lidija Pilipenko, koreograf i primabalerina, postavlja uspešno pod istim nazivom balet, na muziku Zorana Erića. Sadašnji „Banović Strahinja” je novo umetničko viđenje velikih tema, a Igor Kirov je posle baleta „Derviš i smrt”, koji je uradio svojevremeno na sceni HNK Split, dokazao da ume da ih donese u punom smislu na scenu. Kirov je završio baletsku školu u Skoplju i studirao na Holandskoj plesnoj akademiji u Roterdamu. Igrao je u značajnim evropskim trupama i sarađivao između ostalog sa koreografima Icakom Galilijem, Jakopom Godanijem, Ohadom Naharinom itd. Sa svojom trupom „The Kirov dance company”, osnovanom pre više od deceniju i po, postiže uspehe, a nastavlja da kreira za mnoga pozorišta od Makedonije do Koreje, od Italije do Kube. Povodom predstojeće premijere kojom se zatvara obeležavanje veka postojanja beogradskog baleta Igor Kirov govori za „Politiku”:

– Svaki delić koreografije „Banović Strahinja” je važan, glavni lik je bio junak ispred svog vremena, imao slobodu odlučivanja u svom biću, umeo da prihvati nemoguće i da se sa tim izbori i da na kraju bude ono što jeste. Sve što mu se desilo, shvatao je baš tako kako se i dogodilo. Bilo mi je važno da moja koreografska ideja bude dobro formirana i uklopljena sa muzikom, to je veoma bitno zato što svaki pokret nosi emocije i svaki korak prati moju ideju i sadržaj pesme. U njoj su opisane velike, opštečovečanske teme, sa kojima se možete suočiti ma gde i ma u kom vremenu živeli. Reč je recimo o oproštaju, čak i posle izdaje, o tom postupku koji može da bude društveno neprihvatljiv, zbog kojeg možete da snosite posledice i strašnu osudu bliskih ljudi. Balet „Banović Strahinja” je i doprinos našoj regionalnoj kulturi, zatvara proslavu veka postojanja srpskog baleta, i ima mnogo širi značaj od obične baletske priče.

U kom smislu vam je u tom traganju dramaturg pomogao?

Značila mi je saradnja sa Đorđem Kosićem. Imali smo razne opcije u vidu. Pokret u ovom baletu nije klasičan, već moderan, a trebalo je da prati emocije i određenu scenu koja sa sobom nosi simboliku, trebalo je poljubac ili važan događaj, poput susreta ili borbe da bude pretočen u pokret, koji nosi velika osećanja. Tragali smo za najboljim rešenjem kako da se predstave glavni likovi na nov i moderan način. Prvo imamo glavnog junaka, a on može da se dočara mnogostrano, svaka slika u predstavi prikazuje njegov odnos prema društvu, prema majci, odnos sa Anđom, sa tastom Jug Bogdanom, sa Dervišem. Banović Strahinja na svaki način nosi brojne emocije i u svakoj situaciji treba da se vidi razlog zašto on nešto radi. Naravno, usklađivali smo se i sa muzikom. Ansambl poznajem odranije, igrači znaju moj stil rada, a ja sam nastojao da ih motivišem da daju maksimum. Želeo sam da ostvarim takvu koreografiju sa kojom ću da ispričam lako razumljivu priču i za one koji ne znaju čitav sadržaj. To sam postigao. Mislim da imamo predstavu koja može da ostane godinama na repertoaru.

Koliko je bilo teško ovu pesmu iz starih vremena ispričati na moderan način?

Teme u pomenutom delu su večne, ma gde da živite, postojale su u prošlosti, ima ih u sadašnjosti i postojaće uvek za sve generacije. Sve to što je doživeo Banović Strahinja dešava se u svim vremenima svuda u svetu, mi smo samo adaptirali sve to u odnosu na naše vreme. Scena i kostimi su minimalistički urađeni i zajedno sa pokretom čine deo modernog konteksta, što odaje drugačiji doživljaj i simboliku ove priče. Videćete modernog Banović Strahinju, onakvog kako ga mi danas doživljavamo. Pozvali smo se na prošlost, ali ipak sve odgovara našem današnjem vremenu i zato verujem da će ovaj balet svi razumeti, gde god da se igra.

Lidija Pilipenko je postavila koreografiju pre četiri decenije za istoimeni balet, ali na muziku Zorana Erića. Da li ste pogledali njenu verziju?

Kad sam radio balet „Derviš i smrt” nisam želeo da gledam prethodne verzije i tako sam i sad postupio. Tadašnja predstava i ova sadašnja su dve različite priče.

Da li je ova sadašnja, priča o ljubavi ili o oproštaju?

Ovo je više priča o oproštaju, koji prelazi na kraju u ljubav. Banović Strahinja ni sam nije bio svestan toga, ali kad je oprostio, shvatio je svu dubinu svog postupka i svoje ljubavi, da je to u osnovi njegovog postupka, a onda je na kraju razumeo da mu nije više ostalo ništa drugo, već da ode i da da sve za svoju zemlju. Ovo slojevito delo i njegov sadržaj mi je pružilo hiljadu razloga za izazov i znao sam da želim da ga postavim na scenu i da sve elemente spojim u priču koja je iskonska.

Da li raditi „Banović Strahinju” danas znači postavljati pitanje šta znači biti junak i stvarno voleti?

Da, tako je, jer se danas to pogubilo, zaista se pitamo šta su istinski junaci i kako danas izgledaju i šta je ljubav u sadašnjem momentu kada svako brine samo o sebi i kolektivni način razmišljanja ne postoji. Niko se ne brine o okolini, o okruženju, porodici, o značenju oproštaja.

Da li ste i vi pomalo junak kada ste se prihvatili rada na ovoj predstavi?

Sa zadovoljstvom i ljubavlju sam se prihvatio te priče, jer volim svoj posao i radim ga sa zadovoljstvom i tu sam dok se ne završi premijera. A na igračima je da je dalje igraju na visokom nivou i nadam se da će se dugo godina igrati.

Kakvi su planovi posle beogradske premijere?

Angažmani me vode u Jermeniju, potom u Nemačku, a očekuju me produkcije u Sloveniji do kraja sezone. Baš kao što sam prihvatio da radim balete „Derviš i smrt” i „Banović Strahinja”, očekuje me i „Makedonska krvava svadba”, delo koje isto tako nosi opštečovečanske vrednosti i motive. Postaviću je 2025. u Makedoniji. I ona takođe pokazuje šta sve čovek može da uradi zbog ljubavi.

Biljana Lijeskić