Strujni udar od 2009. godine

Još se nije stišala bura oko poskupljenja gasa od 60 odsto, a ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić najavio je da će električna energija od marta 2009. godine najverovatnije poskupeti za oko osam odsto. Ali, to neće biti jedino poskupljenje struje koje domaćinstva u Srbiji mogu da očekuju sledeće godine. Kako „Politika” nezvanično saznaje, cena kilovat-časa najverovatnije će krajem 2009. još jednom biti uvećana za osam odsto.

Inače, sada građani Srbije plaćaju, posle stanovnika Makedonije, najnižu cenu struje u Evropi. Prema podacima Elektroprivrede Srbije, cena kilovata za domaćinstva posle avgustovskog poskupljenja bila je 5,8 evrocenti. Zbog jačanja evra prema dinaru, sada je cena kilovat-časa 5,5 evrocenti. Ona je i dalje mnogo niža nego u državama u regionu. Na primer, u Hrvatskoj kilovat-čas za domaćinstva staje 9,84 evrocenta, dok je u Bugarskoj 7,21 evrocent, iako je prosečna plata u toj zemlji znatno niža nego u Srbiji. Među zemljama u našem susedstvu, struja je najskuplja u Rumuniji i Mađarskoj. U Rumuniji kilovat-čas košta 11,41 evrocent, dvostruko više nego kod nas, a prosečna plata im je za 10 odsto niža. U Mađarskoj kilovat staje gotovo 13 evrocenti.

U EPS-u očekuju da će do 2015. godine cena električne energije u Srbiji dostići 10,3 evrocenta za kilovat-čas, kolika je njena ekonomska cena. Tu realnu cenu, kažu u EPS-u, struja bi trebalo da dostigne korekcijom naviše za određeni procenat bar dva puta godišnje.

Ali, za šest godina građani će biti u prilici da odlučuju od koga će kupovati struju i po kojoj ceni. To znači da neće, kao sada, jedini snabdevač električnom energijom biti EPS. Ovu mogućnost sada imaju samo veliki potrošači, ali je ne koriste zato što je EPS-ova struja među najjevtinijim u Evropi.

Posle drugog poskupljenja struje ove godine od 1. avgusta, prosečna cena za tarifne kupce za domaćinstva u Srbiji iznosi 4,51 dinar. Potrošači sa dvotarifnim brojilima do potrošenih 350 kilovat-časova, takozvana zelena zona, jedan kilovat-sat plaćaju 3,936 dinara po višoj tarifi, odnosno 0,984 dinara po nižoj tarifi.

Cena kilovat-sata u plavoj zoni, za potrošenih od 351 do 1.600 kilovat-sati, je 5,904 dinara u višoj tarifi, odnosno 1,476 dinara u nižoj tarifi. Potrošači sa dvotarifnim merenjem za svaki kilovat-sat struje utrošen u crvenoj zoni, više od 1.601 kilovat-sat, plaćaju 11,808 dinara u višoj tarifi ili 2,952 dinara u nižoj tarifi. Potrošače sa jednotarifnim brojilima kilovat-sat u zelenoj zoni košta 3,444 dinara, u plavoj zoni 5,166 dinara, a domaćinstva koja potroše više od 1.600 kilovata plaćaju ga po 10,332 dinara.

I posle najavljenog poskupljenja od osam odsto, građani Srbije, će kao i u proteklih dvadesetak godina, plaćati najnižu cenu ovog energenta u poređenju sa važećom u zemljama u okruženju. Zbog toga u našoj zemlji u poslednje dve decenije nije izgrađena nijedna hifro ili termoelektrana, pa EPS zimi mora da uvozi struju. Kako EPS nema finansijske mogućnosti da sam gradi nove elektrane, prinuđen je da traži strateškog partnera za izgradnju „Kolubare Be” i trećeg bloka TENT-a, svaka snage od po 700 megavata. Inače, prosečna starost blokova naših termoelektrana je čak 33 godine. Mnogima je radni vek istekao, pa su neefikasni i prekomerno zagađuju životnu sredinu.

– Jedan kapacitet od 700 megavata trebalo bi da pokrije očekivani rast potrošnje struje posle 2012. godine, a drugi da zameni stare i neefikasne blokove. Do 2015. godine planirano je da se ugase četiri najstarija termobloka, a potom od 2015. do 2025. sledi i gašenje jedinica snage sto i 200 megavata – objašnjavaju u EPS-u.

Kako se iz godine u godinu beleži rast potrošnje električne energije, a ne grade novi kapaciteti, EPS bi već sledeće godine bio primoran da uveze 2,1 milijardu kilovat-sati. Uvoz bi za dve godine mogao da dostigne i 2,4 milijarde kilovat-sati. Ovo je projekcija EPS za slučaj normalnih vremenskih prilika. To je u odnosu na ovogodišnji uvoz od 1,5 milijardi kilovat-sati povećanje u narednoj godini za 50 odsto, a 2010. čak 70 odsto. Ako naredna godina bude sušna, moralo bi da se uveze tri milijarde, a 2010. 4,3 milijarde kilovat-sati.

Na razlici između uvozne i prodajne cene električne energije EPS godišnje gubi i do 200 miliona evra.

– Elektroprivredi Srbije bi se mnogo više isplatilo kada bi mogla da izvozi struju. EPS što pre treba da prestane da ima socijalnu funkciju i da postane preduzeće koje će da povuče ukupan privredni razvoj zemlje – izjavio je nedavno Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike.