Srpska nafta privlači Grke

Izašla iz košmarnih balkanskih ratova pred kraj 20. veka, Srbija je oberučke i sa zahvalnošću prihvatila ponude za privrednu saradnju koje su joj tada prvo predložili Grci. Od tada do danas privredna saradnja dva osvedočena balkanska saveznika je samo rasla. Grčki biznismeni su u međuvremenu investirali preko 2,5 milijardi evra u poslove u Srbiji. U novovekovnom ambijentu Srbija je danas privredno daleko jača nego pre desetak godina. Ove sedmice zamenik grčkog ministra inostranih poslova Petros Dukas boravio je u Beogradu sa grupom od oko 200 biznismena radih da se „ukrcaju na drugi talas investicija u Srbiji”. Tokom dvodnevnog Ekonomskog samita Srbije ove sedmice u Beogradu, gospodin Dukas dao je ekskluzivni intervju „Politici”.

Kakav je uticaj tekuće svetske finansijske krize na bankarski sektor jugoistočne Evrope? Da li će grčke banke, postojano prisutne u Srbiji, sada promeniti svoju kreditnu politiku i stil radaovde?

Svetska finansijska kriza svojim globalnim aspektom podrazumeva da niko ne može da izbegne njene posledice, ali je ipak neće svi podjednako osetiti. Bankarski sektor jugoistočne Evrope, a posebno Grčke nije natovaren „rizičnim kreditnim obavezama” poput velikih američkih i anglosaksonskih banaka. Ovdašnje banke stoga su u finansijski jačoj poziciji od mnogih velikih međunarodnih banaka. To, ipak, ne znači da sada ne treba biti veoma pažljiv i oprezan – i to koliko god je to najviše moguće. Stoga, banke su sada uzdržanije kod davanja kredita nego što su to bile pre mesec ili dva, apogotovo, recimo, pre dve godine. Grčka vlada je nedavno izdvojila 28 milijardi evra za podršku kreditnoj aktivnosti grčkih banaka, ali oprez i dalje nije na odmet. Banke će nastaviti sa odobravanjem potrošačkih, stambenih, poslovnih kredita…ali će u narednom periodu uslovi za odobravanje kredita biti stroži.

U poslednjih desetak godina obim grčkih investicija u Srbiji postojano raste i grana se, na dobrobit obe strane. Da li grčki investitori ponekad osećaju da ih ovde u Srbiji uzimaju „zdravo za gotovo”?

Ne, koliko čujem od biznismena i kolega. Izgleda da su veoma dobro pozicionirani, tržišne prilike ne manjkaju, spremni su da investiraju značajne sume novca u biznis u Srbiji. Uvek postoje problemi kad se pravi posao na stranom terenu, ali, u proseku, grčki biznismeni nalaze da je odnos Vlade Srbije veoma pozitivan i da postoji aktivan interes za rasplitanje nerazrešenih problema.

Gde bi srpski biznis najpre mogao da investira u Grčkoj?

Najpre u turizmu, ali i u svim drugim sektorima gde zainteresovani investitori poznaju lokalne uslove poslovanja.

Tokom nedavne posete zvanične grčke delegacije Londonu, susreli ste se sa specijalnim savetnikom „Šela” zaduženim za međunarodne odnose. Prema navodima grčkog Ministarstva inostranih poslova, tokom tih razgovora bilo je reči o prisustvu „Šela” u Grčkoj i širem regionu jugoistočne Evrope. Da li postoji eventualni interes grčkog petrosektora za zajednički nastup sa „Šelom” na energotržištu Srbije, ili novu rundu nadmetanja za privatizaciju NIS-a?

Ne mogu da ogovorim u ime „Šela”, ne znam njihove planove, ali bih na mestu Vlade Srbije sigurno podsticao „Šel” da dođe i investira ovde, posebno u novoj oblasti istraživanja uljanih škriljaca i tar-peska koji ovde postoje. Upravo savetujemo grčkom petro-energetskom sektoru da se uključi u finansiranje istraživanja uljanih škriljaca u Srbiji, ali i u sektoru proizvodnje električne energije. Dakle, u petro-energetskom sektoru posebno smo zainteresovani za poslove privatizacije, istraživanja nafte i proizvodnju električne energije.

Nakon dugogodišnjih, otegnutih pregovora između Beograda i Atine, najavljujući novu eru ekonomske saradnje Grčke i Srbije, tri nadležna ministarstva (spoljnih poslova, ekonomije i finansija) nedavno su se dogovorila da Grčka treba da doprinese finansiranju Koridora 10. U Atini je dogovoreno da Grčka za tu nameru bespovratno priloži 100 miliona evra. Šta je bio uzrok ranijih odlaganja da se nagoveštena suma usmeri ka Koridoru 10?

Novac je sada izdvojen i na raspolaganju je za finansiranje Koridora 10, inače projekta od najvišeg prioriteta za Grčku. To nije samo put između Grčke, Srbije i centralne Evrope, već drum koji otvara tržište istočnog Mediterana, Severne Afrike, kao i pomorska tržišta Zaliva i Indijskog okeana ka Solunu, a odatle preko Koridora 10 put Srbije i međunarodnog tržišta. Svetska banka, EIB i drugi međunarodni finansijeri imaju još niz zahteva u vezi sa realizacijom ovog kraka Koridora 10, ali ih mi rešavamo i rešićemo ih u duhu optimizma i dobre volje. Istovremeno, Vlada Srbije je dala visok značaj projektu Koridora 10. Sa Vladom Srbije smo povodom Koridora 10 na istoj talasnoj dužini.

Kako će označena suma od 100 miliona evra biti usmerena prema finansiranju izgradnje Koridora 10 ?

Grčka je za tu namenu već deponovala 16 miliona evra u Srbiji. Preostali novac biće plasiran kako se projekat Koridora 10 bude razvijao: kako sredstva budu neophodna, tako će biti na raspolaganju.

Dve vodeće grčke luke Pirej i Solun na pragu su privatizacije i modernizacije kargoterminala. Da li bi očekivanje obimnijeg priliva karga u Pirej i Solun, moglo da poveća šanse za odobravanje sredstava neophodnih za izgradnju punog profila Koridora 10 između Niša i Soluna? Vodeće međunarodne banke –uključene u projekat realizacije Koridora 10, nisu sasvim uverene u opravdanost punog profila autoputa na tom kraku Koridora 10 zbog relativno skromnog obima saobraćaja…?

Modernizacija luka Pirej i Solun je od izuzetnog privrednog značaja za Grčku. Sprovodimo veoma ambicioznu modernizaciju putne mreže u zemlju u pravcu istok-zapad, kao i sever-jug. Koridor 10 je prirodni nastavak tih grčkih putnih pravaca. Učinićemo sve što je neophodno da roba iz istočnog Mediterana, Severne Afrike, zone Indijskog okeana… stigne do centralne Evrope drumom. Na raspolaganju je više opcija tog transporta: preko luka Patras ili Igumenica, preko Bugarske… Ipak u tom kontekstu za Grčku je putni pravac iz Soluna preko Srbije najveći prioritet. To je put napred.

Kako grčki investitori danas procenjuju mogućnosti investiranja na Kosovu?

Kosovo je mnogo manje tržište. Nisam za sadaprimetio veliku zainteresovanost grčkih investitora za značajnija ulaganja na Kosovu.