Huti poveli rat i protiv navodnih špijuna

Sedam meseci od početka pomorske ofanzive jemenskih Huta protiv brodova „povezanih s Izraelom” (a „u znak solidarnosti s narodom Gaze”), proiranski pobunjenici počeli su ovih dana da hapse domaći živalj optužujući ga za špijunsku delatnost u korist Vašingtona i Tel Aviva. Najmanje 11 zaposlenih u agencijama UN i pojedinim međunarodnim organizacijama lišeno je slobode prošle sedmice, pod optužbom da im je zvanično zaposlenje maska za subverzivne delatnosti.

Početkom ove nedelje general-major Abdulahakim el Hajevani, šef obaveštajne službe Huta, objavio je hapšenje pripadnika „američko-izraelske špijunske grupe”. Nepreciziran broj privedenih godinama je, po njegovim rečima, radio „u korist neprijatelja”, najpre iz kancelarija ambasade SAD (zatvorena 2015), a potom pod plaštom svetske organizacije i brojnih nevladinih humanitarnih organizacija.

„Snabdeveni specijalizovanim tehnologijama i opremom delovali su tajno, vrbujući brojne zvaničnike Jemena, ugovarajući za njih posete SAD radi jačanja uticaja i regrutacije”, kaže se u saopštenju Huta. Njihova obaveštajna služba navodi da su domaći doušnici i saradnici stranaca nastojali da se ubace u projekte i programe „u poljoprivredi i sektoru zdravstva kako bi doprineli širenju bolesti i epidemija u nizu guvernija Jemena”. Uz to, uhapšenima se pripisuje i „ideološki rad” na ljuljanju „verskog identiteta i vrednosnog stanovišta naroda Jemena” uz nastojanje da zapate „korupciju i prostituciju”.

Međutim, neizvesno je koliko ima istine u ovim navodima obaveštajne službe Huta. Stejt department, kao ni zvanični Tel Aviv, nije komentarisao ove navode, dok je Ist River odbio da se izjasni po optužbama proiranskih pobunjenika u Jemenu.

U međuvremenu, 118 nevladinih humanitarnih organizacija koje deluju u Jemenu, najsiromašnijoj državi Arabijskog poluostrva, gde više od polovine stanovništva egzistencijalno zavisi od strane pomoći, izdalo je saopštenje. „Kontinuirane kriminalne radnje milicije Huta predstavljaju očigledno kršenje nacionalnih i međunarodnih standarda, kao i jasno nepoštovanje svih regionalnih i međunarodnih napora za uspostavljanje mira u zemlji”, navode humanitarci u Jemenu.

Koliko ima do mira u zemlji u kojoj je od izbijanja građanskog rata 2014. godine poginulo više od 150.000 ljudi, dok međunarodno priznata vlada ne deluje iz prestonice Sane, već iz „dobrovoljnog izgnanstva” u luci Aden, teško je proceniti. Tokom sada gotovo zamrznutog sukoba u Jemenu Huti su uspostavili kontrolu nad Sanom, kao i nad severozapadnim delom države, uključujući i naftom bogatu provinciju Marib. Dve nedavne kontraobaveštajne akcije „češljanja” zaposlenih u UN i nevladinim organizacijama usledile su nakon nedavne egzekucije 44 Jemenca optužena da su bili „strani kolaboracionisti”.

Motivi potera Huta po kancelarijama i stanovima zaposlenih u UN i stranim humanitarnim agencijama u Sani, Hodeidi, Saadi i Amranu baš u ovom trenutku, nisu zvanično objašnjeni. Vlada Jemena iz Adena tvrdi da optužbe za špijunažu predstavljaju „izgovor” kako bi se „sistematski eliminisale nevladine organizacije u Jemenu”.

Najnoviji lov Huta na špijune dogodio se u ponedeljak, istog dana kad je Vašington uveo sedmi krug sankcija protiv Huta od oktobra prošle godine. „Kao što smo pokazali vojnim udarima prošle sedmice, Vlada SAD odlučna je da omete i degradira mogućnosti Huta da dejstvuju protiv komercijalnog brodovlja i ratnih brodova, kao i da targetira one koji nastoje da omoguće takve aktivnosti Huta”, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.

Ko će suditi optuženima za špijunažu u Jemenu, ostaje da se vidi. Jednako kao i da li nakon ove akcije sledi nova runda eskalacije sukoba između Huta i zapadnih armada koje nastoje da zaštite slobodu civilne plovidbe na Crvenom moru.