Tragač u ulozi branioca titule državnog prvaka

U Devetoj beogradskoj gimnaziji u Beogradu, u subotu, 15. juna, održaće se 13. prvenstvo Srbije u kvizingu. Takmičenje se, sada već tradicionalno, održava jednom godišnje u organizaciji Srpske kviz asocijacije (SKA) i okuplja ljubitelje kviza iz svih delova Srbije, ali i Bosne i Hercegovine, najpre Banjaluke, Brčka i Bijeljine. Broj takmičara se iz godine u godinu povećava, a ulaz je otvoren za sve koji se prijave popunjavanjem formulara na sajtu www.ska.rs ili na fejsbuk stranici SKA.

„Na prošlogodišnjem prvenstvu bilo je 68 takmičara, a ove godine se očekuje možda i trocifren broj. Titulu državnog prvaka braniće Žarko Stevanović, jedan od najboljih domaćih kvizaša, široj javnosti poznat po ulozi Tragača u popularnom TV kvizu ’Potera’. A među favoritima za prvo mesto su, između ostalih, i Ivan Andonov i Bojan Lukić, autori igara u kvizu ’Slagalica’”, kazao je za „Politiku” Dušan Torbica, potpredsednik Srpske kviz asocijacije. Dodao je da se prethodnih pet prvenstava Srbije održalo u Novom Sadu.

Prošlogodišnji državni prvaci u konkurenciji parova su Ivan Andonov i Sofija Necin, dok je titulu državnog prvaka u pojedinačnoj konkurenciji 2023, nakon devet godina, preuzeo Žarko Stevanović. Kako je Stevanović kazao za „Politiku”, kviz mu je omiljeni hobi, koji podrazumeva i nadmetanje i zabavu.

„U mom slučaju, jedini aspekt takmičenja je nadmetanje sa samim sobom. Ukoliko imam protivnika u kvizu koji igram, trudim se da, pre svega, pobedim starog sebe, to jest ako vidim da nisam na ličnom nivou napredovao, neću biti zadovoljan. Manje mi je u tom slučaju važan rezultat protivnika ili plasman na listi. Element zabave je svakako prisutan, naročito u procesu učenja novih stvari, kao i u druženju sa sličnim entuzijastima”, naveo je Stevanović.

U kvizingu se širom sveta organizuju velika takmičenja slična sportskim manifestacijama. Stevanović u tom pogledu pravi paralelu sa šahom.

„Kviz definitivno može da se posmatra kao mentalni sport, gde takmičari koriste svoje kognitivne sposobnosti na sličan način na koji sportisti koriste fizičke sposobnosti. Kao i u drugim sportovima, potrebna je disciplina, trening, a na nekim kvizovima i strategija, što je slično npr. šahistima. Dok šahista može na osnovu iskustva i treninga da odredi strategiju na osnovu jednog pogleda na tablu i raspored figura, ’profesionalni’ kvizaš ima sposobnost pamćenja, povezivanja i brzog prisećanja podataka, takođe, na osnovu treninga”, objasnio je Stevanović.

Jedna od odlika kviza uopšte jeste sveobuhvatnost, to jest prilika za postavljanje pitanja iz svih aspekata života. S obzirom na to, kako otkriva Stevanović, čini se da u kontekstu kviza nema „nebitnih” informacija. Pomenuti trening svakako podrazumeva pripreme različitih vrsta, u zavisnosti od oblasti iz koje pitanje dolazi. Trenutni državni prvak u tom smislu znanje deli na ono koje se može steći učenjem (npr. prirodne i društvene nauke, kultura i umetnost) i na ono koje se dobija praćenjem, poput sporta, filma i muzike, popularne kulture i drugih aktuelnosti iz svakodnevnog života. Dodaje da je kod sebe razvio tzv. haptički tip učenja – učenje radom.

„Neki kvizaši vole mnogo da čitaju, neki vole da slušaju (predavanja, podkaste i sl.), dok ja volim da igram kvizove ovog tipa, a svakodnevno igram i kvizove na internetu, povremeno sastavljam pitanja za pab kviz... Opet, način pripreme za svakog kvizaša je individualan”, kaže Stevanović i dodaje da u moru informacija kojima smo okruženi možemo prepoznati onu koja će se javiti na kvizu jedino tako što aktivno igramo i pamtimo obrasce koji se ponavljaju.

„Na primer, često uhvatim sebe kako, dok gledam neki film ili seriju, razmišljam o nečemu što iz toga može da dođe kao pitanje na nekom kvizu, umesto da ’pustim mozak na ispašu’”, zaključuje naš sagovornik.

Žarko Stevanović je prošle godine sa 177 od maksimalnih 240 poena osvojio titulu državnog prvaka, a otkriva da je i pred ovaj test visoko motivisan. „Svakako da postoji velika motivacija da odbranim titulu, jer sam prethodnu osvojio posle devet godina ’posta’. Nažalost, u poslednjih godinu dana nisam primetio značajan napredak u mojoj kvizaškoj veštini, pre svega zbog nedostatka vremena da se bavim omiljenim hobijem. U svakom slučaju, daću sve od sebe”, tvrdi Stevanović.

Rezultati takmičenja biće objavljeni na sajtu www.ska.rs i na fejsbuk stranici Srpske kviz asocijacije ubrzo nakon završetka manifestacije.

Učesnici na 240 pitanja odgovaraju u pisanoj formi

Prvenstvo u kvizingu je, kako otkriva Dušan Torbica, vrsta kviza koji se od televizijskih, na koje smo uglavnom navikli, razlikuje po tome što učesnici odgovaraju na pitanja u pisanoj formi. „Svi učesnici rešavaju test od 240 pitanja podeljen u dva dela od po 120 pitanja. Test je podeljen po oblastima: u osam oblasti po 25 pitanja, kao i dve oblasti od 20 pitanja koja su isključivo u vezi sa našom zemljom. Oblasti su kultura (umetnost, filozofija, religija), zabava (muzika, video-igre, internet), istorija, mediji (filmovi i serije), sport, životni stil (hrana, piće, brendovi, moda), nauka i svet (geografija). Identično su podeljena i pitanja u oblastima Srbija 1 i Srbija 2 (po pet pitanja iz svake od navedenih oblasti). Pored ovog testa, radiće se i takmičenje u parovima, gde će takmičari odgovarati na 100 pitanja, koja, za razliku od individualnog dela, neće biti podeljena po oblastima”, objasnio je Torbica.

Međunarodna saradnja sa kvizaškim udruženjima

Prvenstvo Srbije je kod nas najprestižnije kvizing takmičenje. Na međunarodnom nivou pak najveći značaj imaju događaji poput Evropskog prvenstva i Kviz olimpijade, koja će se ove godine održati u Španiji. „Srpska kviz asocijacija, koliko je to potrebno i moguće, sarađuje sa kvizaškim udruženjima drugih država, pre svega Hrvatske i Norveške, kao i sa Svetskom kviz asocijacijom”, ukazao je Dušan Torbica, potpredsednik ove nevladine organizacije.