Uvek je vreme za rušenje pogrešnih mitova

U nesvakidašnjem životnom i profesionalnom iskustvu pesnikinje i književnice Maje Herman Sekulić često se dešavalo da se stvari nekim čudom (slučajnošću, sinhronicitetom?) poklope. Nedavno je u Narodnoj biblioteci održano književno veče posvećeno njenom delu, a odmah potom joj je italijanski izdavač javio da je objavljeno drugo izdanje romana „Devet života Milene Pavlović Barili”. Prvo izdanje je proglašeno najboljim stranim romanom u Italiji prošle godine. Već ovo bi bilo dovoljno za aplauz, ali šlag na torti tek sledi: pre nedelju dana je reditelj Zdravko Šotra završio scenario za film prema romanu o našoj čuvenoj slikarki.

Lako se mogu iscrtati paralele između života Maje Herman Sekulić i Milene Pavlović Barili, počev od kosmopolitskog duha i života u Njujorku, do činjenice da je roman sticajem okolnosti pisala blizu njujorške adrese slikarke ili podatka da je Majin deda, koji je bio slikar, pohađao Minhensku akademiju, kao i Milena. Ipak, čini se da je najveća sličnost to što su obe bile prepoznate pre svega u inostranstvu.

– U životnoj priči Milene Pavlović Barili prepoznajem isti milje, isti odnos društva i sredine. I u samom romanu ima mnogo paralela o kojima nisam ni sanjala dok nisam počela da istražujem. Neke čudne stvari su mi pomogle da dublje i bolje uđem u njenu psihu, što mi je bio cilj – kaže Maja Herman Sekulić, čiji roman o slavnoj slikarki je profesorka Neda Todorović okarakterisala kao najbolje poniranje u žensku psihu u savremenoj srpskoj književnosti.

Naša sagovornica, kako je rekao publicista Dragoljub Kojčić, u sebi integriše mnoge prostore – geografske, kulturne, istorijske, ali i doživljajne. Osim u Beogradu i Njujorku, živela je u Parizu, školovala se u Londonu, a sa suprugom proputovala Daleki istok. U svim ovim sredinama imala je sreću da boravi u doba velikih kulturnih prevrata:

– Vreme „Bitlsa” i Stounsa” sam doživela iz prve ruke, tokom školovanja u Engleskoj. Kad sam prvi put bila u Americi, u San Francisku, hipi kultura je bila na izdisaju, ali još uvek je bilo uzbudljivo. Njujork sam doživela osamdesetih i devedesetih kada je bio posebno zanimljiv. Na Dalekom istoku sam bila u trenutku kada su te zemlje doživljavale neverovatan ekonomski procvat.

Sva ova iskustva snažno su obojila stvaralaštvo Maje Herman Sekulić. Zato i ne čudi što je globalno prepoznaju. Najviše nagrada u skorije vreme dobila je u Italiji i Indiji. Uskoro treba da putuje na Lago di Garda, da primi nagradu za knjigu „Digitalna galaksija”, koja je pre dva meseca objavljena na engleskom. Njena poezija, romani i eseji predmet su interesovanja stručnih krugova i publike i u Izraelu, Turskoj, Engleskoj, a podrazumeva se i u Americi i Srbiji. U Kinu je na velika vrata ušla prošle godine kada je osvojila prvu nagradu za poeziju na najvećem kineskom konkursu „Put svile” u Pekingu, a njena poezija postala inspiracija za ilustracije albuma koje je uradila čuvena kineska avangardna umetnica Kin Fej, a što je predstavljeno u Muzeju moderne umetnosti u Šangaju.

Koliko god putovala, karijeru u Srbiji nije prekidala. Pisci su vezani za svoj jezik. Maja piše na engleskom i na srpskom. O tome je nekada razgovarala sa Nobelovcem Josifom Brodskim, koji je, kao i Mark Strend, prevodio njene pesme. Brodski je čak rekao da su „Majine pesme od najređeg talenta i lepote, kao i ona”.

– Složili smo se da prozu bez problema mogu da pišem na engleskom, a poeziju ipak na srpskom. Biti bilingvalan pisac je izazov. Nema nas mnogo koji tako stvaramo – kaže ona.

Ova pesnikinja koja nosi titulu „globalne ikone poezije”, upravo zbog svog internacionalnog iskustva, teško može da izdvoji sredinu koja joj je stvaralački najpodsticajnija. Kaže da je verovatno najinspirativniji bio prestižni Prinston, na kome je kao jedina Srpkinja doktorirala i gde se kretala u društvu najvećih umova dvadesetog veka. Ali, dodaje, puno je naučila i od profesora svetske književnosti u Beogradu, a posebno od svog mentora Nikole Miloševića.

Spajajući svetove, geografske i literarne, Maja Herman Sekulić je mnogo toga pokretala. Zahvaljujući prevodilačkom radu, uvela je brojne pojmove u našu teoriju književnosti. Još kao student je prva u našoj sredini prevodila američku pesnikinju En Sekston, kao i teoretičare književnosti Harolda Bluma i Nortorpa Fraja, o kojima je i pisala. Imala je priliku da se dopisuje sa Frajom, koji je u desetom tomu svojih sabranih dela objavio njihovu prepisku. Jedan od najvećih komplimenata dao joj je Blum, koji ju je nazvao duhovnom kćerkom.

U kontekstu celokupnog opusa, ova autorka je nadasve pesnikinja koja je unela transmoderni senzibilitet u naše pesništvo. Imajući u vidu da je pre trinaest godina objavila knjigu „Digitalna galaksija”, u kojoj analizira fenomene digitalne kulture, pitamo je ima li poezija moć u digitalnom dobu.

– Imala sam prilike da prisustvujem veoma posećenim kongresima i festivalima širom sveta i imam utisak da ljudi imaju želju za živom rečju. Tako je od Turske do Indije. U Njujorku se poezija recituje u klubovima, a vidim da se nešto slično događa i kod nas. Možda je to otpor digitalnoj kulturi i neprekidnom gledanju u telefone. Ljudi imaju potrebu za nečim što je sinteza osećanja i misli, a poezija je upravo to. Poezija će spasiti svet! I ne samo poezija, neophodna nam je etika. Bez etike nema spasa čovečanstvu, rekao je Ajnštajn. Poezija i etika su vrhunac ljudskosti.

Mada su prošla vremena kada je umetnost pozivala na bunt, pitamo na kraju našu sagovornicu postoji li mit koji treba srušiti.

– Uvek je vreme za rušenje pogrešnih mitova i lažnih legendi. Napisala sam tri poeme o ženskim mitovima sa ovog podneblja: „Gospa od Vinče”, „Silna Jerina”, a upravo sam završila poemu o kraljici Dragi Obrenović. Kraljica Draga je puno pisala i prevodila, o čemu se malo zna. Ona je jedan od intrigantnih likova u našoj istoriji koji je pogrešno predstavljen. To će biti deo nove knjige poezije koja će se zvati „Oblak u suknji” – zaključuje Maja Herman Sekulić.

Priznanja iz sveta

Maja Herman Sekulić je najviše nagrađivana naša umetnica u svetu. Nedavno je izabrana za jedinu predstavnicu naše zemlje, među pedeset znamenitih žena kulture Evrope, u Antologiji Evropa velikog Stokholm projekta u pet tomova.

Odnedavno je potpredsednica Internacionalne akademije etike iz Indije i zvanično je proglašena za višestrukog ambasadora kulture, književnosti i dobre volje pod pokroviteljstvom Uneska.

Autorka je 25 knjiga poezije, romana i esejistike. Do sada je objavljeno i pet knjiga njenih izabranih dela.