Bugarska je ključna za energetsku bezbednost regiona

Od našeg specijalnog izveštača

Sofija – Kada se iz centra bugarske prestonice krene prema Plovdivu auto-putem, koji je slično kao i u Beogradu i gradska saobraćajnica i u špicu je zakrčen, prolazi se uglavnom kroz starija naselja izgrađena u prohujalim socijalističkim vremenima. Neki kvartovi podsećaju na novobeogradske blokove, uz njih se grade savremene poslovne zgrade sa staklenim fasadama.

I kroz saobraćajnu gužvu brzo se stiže do „Sofija tekparka”, naučnoprivrednog kompleksa izgrađenog na mestu nekadašnje kasarne. Stare zgrade ovde su renovirane, nove su izgrađene na velikom prostoru koji povezuju prolazi za vozila i presecaju trotoari. Stigli smo u vreme ručka, gužva je u restoranu u glavnoj zgradi, koji bi mogli opisati kao modernu studentsku menzu. Miris picerije otkriva koje je jelo ovde popularno.

U sali za sastanke domaćini nam predstavljaju tehnološki park koji je, uz podršku EU, počeo sa radom 2016. godine sa idejom da okuplja i povezuje ljude iz poslovnog i sveta nauke, da stimuliše inovacije i stvaranje novih firmi. Tu je i laboratorijski kompleks, a rukovodstvo „Sofija tekparka” posebno je ponosno što ovde imaju superkompjuter kakav postoji u manjem broju članica EU.

Mnogo je zanimljivih projekata ovde razvijeno, od malih digitalnih uređaja koji prate formu i stanje sportista tokom treninga i u realnom vremenu upozoravaju na mogućnost i vrstu mogućih povreda, do električnih vozila kao što je V500e. Reč je o kamionetu za snabdevanje, sa promenljivom konfiguracijom karoserije prilagodljivoj različitim vrstama tereta. Ali, kako ističu domaćini, nije suština u vozilu, već u pratećem digitalno uvezanom sistemu koji omogućava njihovu maksimalnu isplativost. Kažu da se dobro prodaje u Italiji.   

„Sofija tekpark” je jedno od pozitivnih iskustava članstva Bugarske u EU, sa kojima je, u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU”, upoznata grupa novinara iz Srbije. O izgradnji putne infrastrukture informisala nas je zamenica ministra za regionalni razvoj Jura Vitanova, objasnivši da je težište na povezivanju severnog dela zemlje sa razvijenijim južnim, gde su Sofija, Plovdiv i drugi gradovi, kao i sa susednim državama.

Bugarska je, od ulaska u Evropsku uniju 2007. godine, uz pomoć briselskih fondova izgradila 400 kilometara novih i obnovila 1.700 kilometara starih auto-puteva i magistrala. EU je u periodu od dve decenije, a trenutno se sprovode projekti koji će se završiti do 2027. godine, samo u putnu infrastrukturu ove susedne zemlje uložila 1,8 milijardi evra.

Tokom prvih godina članstva završen je centralni auto-put „Trakija”, koji povezuje prestonicu sa Burgasom na obali Crnog mora. Auto-put „Marica” povezuje „Trakiju” sa Turskom, odnosno prometnim prelazom „Kapetan Andrejevo”. Poseban izazov je izgradnja auto-puta „Struma”, koji vodi od Sofije na jug, preko brdsko-planinskog terena, do grčke granice, gde se između ostalog probija tunel dužine dva kilometra. Još uvek nije završen relativno kratak auto-put „Evropa”, koji povezuje Sofiju sa granicom Srbije. Pomalo geopolitički paradoksalno zvuči da je to drumska veza Bugarske sa EU preko države koja nije članica unije, a izgradila je svoj deo auto-puta na tom pravcu.    

Za Sofiju je značajna podrška unije i na polju energetike, posebno snabdevanja gasom. Kada je, po izbijanju rata u Ukrajini, Moskva ukinula isporuke gasa Bugarskoj, ova zemlja je taj udarac prebrodila zahvaljujući interkonektoru Grčka–Bugarska (IGB), koji je izgrađen fondovima EU i zajmom od Evropske investicione banke. On je veza sa gasovodom Turska–Grčka, izgrađenim segmentom Transjadranskog gasovoda, kojim će se ovaj energent dopremati iz Azerbejdžana, preko Grčke i Italije dalje u Evropu. Interkonektor povezuje grčki grad Komotini sa 182 kilometra udaljenim bugarskim mestom Stara Zagora i dalje sa postojećom infrastrukturom u ovoj zemlji. Nekada je Sofija snabdevana gasom iz nekadašnjeg SSSR-a, a danas će se te cevi iskoristiti za protok energenta iz Azerbejdžana u suprotnom pravcu – prema Rumuniji, Moldaviji i Ukrajini. Osim toga u Aleksandrupolisu, koji se kao i Komotini nalazi na severu Grčke, planira se izgradnja lučkog terminala za isporuku tečnog gasa (LNG) brodovima iz SAD ili drugih izvora.

„Interkonektor je od ključne važnosti za energetsku bezbednost i diverzifikaciju izvora snabdevanja”, rekla je srpskim novinarima Teodora Gergijeva, izvršna direktorka ICGB, operatera interkonektora IGB.

To važi i za Srbiju, koja je već izgradila svoj interkonektor prema Bugarskoj za snabdevanje sa azerbejdžanskog gasnog polja „Šah Deniz 2”, upravo pomenutim pravcem.

Milan Galović

Privredna zona „Trakija”

Uz podršku EU razvija se i ekonomska zona „Trakija” kod Plovdiva. Kako nam je objasnio Plamen Pančev, osnivač i izvršni direktor zone, reč je o privatno-javnom partnerstvu, projektu pokrenutom još devedesetih godina prošlog veka. Danas je to najveća industrijska zona u Bugarskoj u kojoj radi više od 200 firmi. Smeštena je u blizini auto-put Sofija–Burgas, tu je i međunarodni aerodrom u Plovdivu, mada domaćini priželjkuju i obnavljanje ili izgradnju železnice. Investitori izvan EU dolaze da bi odavde bili prisutni na tržištu unije. Gleda se unapred i posebna pažnja se posvećuje zelenoj energiji, u „Trakiji” postoji solarna elektrana, a radi se na projektima upotrebe vodonika.