U istoj predstavi u dve različite uloge

Poraz od Engleske s 1:0 niko na svetu ne smatra za loš rezultat, pa ne bismo ni mi pre Evropskog prvenstva. Posle prvog poluvremena u Gelzenkirhenu molili smo boga da tako ostane. Sad, kad tu utakmicu šaljemo u sećanje, žao nam je što nije bilo 1:1. Da li je moglo tako i da bude?

Kritika, čak i kad je preoštra, ne treba da bude shvaćena kao zla namera. Samim ukazivanjem na greške (ozbiljne ili preuveličane) smatra se da mogu da se poprave, jer da je nešto nepopravljivo ne bi ni bilo svrhe da se priča o tome.

Ruku na srce, posle ove utakmice mnogo je više razloga da se nabora čelo – pobednika. Najskuplja reprezentacija na ovom turniru je na Evropsko prvenstvo zakoračila kao lav, koji samim svojim dostojanstvenim hodanjem izaziva strahopoštovanje, a kraj susreta je dočekala kao uplašeno mače, koje samo što se nije stropoštalo s grane.

Ali, to nije naša briga, nego engleska i neka je oni brinu. Što se Srbije tiče pred njom je bitka, koju mora da dobije. Od okršaja sa Slovencima, 20. juna, u Minhenu (15 č) zavisi dalja sudbina. I naša i njihova.

Šta je naša reprezentacija pokazala protiv Engleske? U jednoj istoj predstavi je odigrala dve potpuno drugačije uloge. U prvom poluvremenu kao da se našla na potpuno nepoznatoj stanici, pa nije znala ni šta tu radi, ni šta čeka. U drugom delu je sve vreme gonila protivnika po bojnom polju. Nije ga stigla, pa se izvukao s onim što je zagrabio u 13. minutu kada je Belingem dao jedini gol.

Opredeljenje da igramo s dva napadača je ne samo pohvalno, jer zadovoljava našu naklonost ka ofanzivnoj igri, nego i opravdano, pošto su Mitrović i Vlahović zaista aduti. Međutim, ne samo što nismo dali gol Englezima, nego prave šanse za gol tako reći nije ni bilo. Zaiskrila je u nekoliko mahova, ali nedovoljno za vatromet naših želja.

Više od toga nije moglo. Nismo imali topolivce, koji bi snabdevali topovima i đuladima naše tobdžije, tako da oni nisu ni mogli ljudski da raspale. Pitanje je i koliko su njih trojica, pod buljukom protivničkih veznih igrača, i mogli da se posvete kreativnom poslu.

Trojica branilaca su svoj posao časno obavili. Da su Kejn i Foden stvarno bili na utakmici vidi se samo iz zapisnika. Istina, engleski kapiten umalo jednom nije dao gol, ali se tada baš svom svojom težinom oslonio na Veljkovića.

Kao bekovi su im pomagala krila Živković i Kostić. Koliko igrači stasali za igru u napadu mogu besprekorno da izvršavaju odbrambene zadatke je za raspravu. To što je sada u modi ne znači i da je najbolje rešenje. Verovatno pravi bekovi mogu više da doprinesu napadu (kao Mladenović kad je ušao u igru umesto povređenog Kostića), nego krila, i pored najvećeg truda, odbrani. Uglavnom, Vlahović i Mitrović su ostali opkoljeni i prepušteni sami sebi.

U poluvremenu su naši igrači okrenuli list i zapevali drugu pesmu, mnogo vedriju. Rezultat nisu promenili, ali što su naterali englesku reprezentaciju da se pomiri s podređenom ulogom je i veći dobitak od boda ili tri više. Dabome, ako se ureže u svest da možemo da se otrgnemo malodušnosti i kad loše krene po nas. Čak i protiv velesile kao što je Engleska.

I da je neporažena izašla iz dvoboja s Englezima pred Srbijom bi ionako bila najvažnija, pa samim tim i najteža utakmica. Slovence je, kao fudbalere, vrlo lako potceniti što može mnogo skupo da košta. Pobeda je zlata vredna i nama i njima. Znamo s kim imamo posla, jer smo skoro (pre dve godine u Ligi nacija) odmeravali snage, pa imamo pouzdan uvid u mogućnosti protivnika.

Vrlo je važno da u našem taboru ne izbije podela, pa da jedni udaraju u klin, a drugi u ploču. Tadić, naš najkreativniji fudbaler, smatra da je trebalo da predvodi one koji su istrčali protiv Engleza. Selektor Stojković ima svoj razlog zašto je odlučio drugačije, a naša reprezentacija nema pravo da teško stečenu šansu (24 godine nije otišla dalje od grupe) sama sebi okrnji.

Nikome, a najmanje kapitenu, ne može da se ospori što hoće da bude na terenu. Bilo bi opasno da tinja ikakvo nezadovoljstvo, jer iz njega, skrivenog u tišini, može da izbije opasan požar. Bolje je da se odmah ukaže na ono što nekoga tišti, jer su onda najveći izgledi da se problem reši bez teških posledica.

Učinak protiv Engleza, uprkos porazu, sokoli nas, jer su naši fudbaleri u drugom poluvremenu pokazali da i protiv takvih prekaljenih profesionalaca mogu da okrenu vodu na svoju vodenicu. Ako protiv Slovenije nastavimo tamo gde smo stali protiv Engleske načinićemo veliki korak ka osmini finala. Razume se, potom bi preostalo da protiv Danske, 25. juna, potvrdimo da zaslužujemo da se ulijemo među 16 najboljih na Starom kontinentu.