Epidemija nasilja u školama mora da stane

Sva­ka po­vre­da na­stav­ni­ka u pro­sto­ru u ko­jem se oče­ku­je da on vas­pi­ta­va i obra­zu­je de­te, ši­ri kul­tu­ru i bu­de uva­ža­va­na lič­nost – sa etič­kog i psi­ho­lo­škog aspek­ta je te­ška po­vre­da, izjavila je juče Sla­vi­ca Đu­kić De­ja­no­vić, mi­ni­star­ka pro­sve­te, po­vo­dom slu­ča­je­va na­si­lja nad pro­svet­nim rad­ni­ci­ma u pro­te­klih ne­ko­li­ko da­na. Na­ve­la je da je mi­ni­star­stvo kojim rukovodi za­jed­no sa sin­di­ka­ti­ma pre svih ovih „ne­mi­lih do­ga­đa­ja oce­ni­lo da tre­ba po­ja­ča­ti sank­ci­je nad svi­ma ko­ji se usu­de da uči­ne bi­lo šta što je ne­a­de­kvat­no” i do­da­la da će iz­me­ne i do­pu­ne Kri­vič­nog za­ko­ni­ka re­gu­li­sa­ti da za­po­sle­ni u obra­zo­va­nju imaju isti sta­tus kao i advo­ka­ti, to jest da će ka­zne bi­ti ne­u­po­re­di­vo stro­že za bi­lo ka­kvu vr­stu na­pa­da na za­po­sle­ne u pro­sve­ti. A zaštitnik građana Zoran Pašalić saopštio je juče da će povodom sve učestalijih slučajeva neprihvatljivog ponašanja u školama koji neretko rezultiraju nasiljem, do kraja sedmice prosvetnom vrhu dostaviti nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV).

Ministarka prosvete je rekla da je razgovarala s na­stav­ni­com biologije iz OŠ „Jo­van Du­čić” u Be­o­gra­du, ko­ju je pro­šle srede fi­zič­ki na­pala majka uče­ni­ka, i da je u tom razgovoru do­mi­ni­ra­lo ose­ća­nje ugro­že­no­sti i pa­da do­sto­jan­stva ko­je je na­ne­to nastavnici, ško­li i či­ta­vom obra­zov­nom si­ste­mu, pre­neo je Tan­jug. Slavica Đukić Dejanović je kazala da namerava da ponovo razgovara s povređenom nastavnicom ka­da psi­ho­lo­ške ten­zi­je i ose­ća­nja po­vre­đe­no­sti na­stav­ni­ce to omo­gu­će.

Na pi­ta­nje da li će de­te či­ja je maj­ka na­pa­la na­stav­ni­cu ima­ti po­sle­di­ce i bi­ti obe­le­že­no zbog nje­nih po­stu­pa­ka, mi­ni­star­ka je na­gla­si­la da de­te ni­ka­ko ne bi sme­lo da bu­de obe­le­že­no zbog bi­lo ka­kvog po­na­ša­nja ro­di­te­lja, kao i da ni­je­dan član po­ro­di­ce ne sme bi­ti obe­le­žen zbog rad­nji dru­gog čla­na po­ro­di­ce. Na­gla­si­la je da de­te mo­ra da bu­de za­šti­će­no i da se „me­re u ve­zi sa od­no­som pre­ma de­te­tu pred­u­zi­ma­ju”. Ona je is­ta­kla da ako ro­di­te­lji re­a­gu­ju agre­siv­no, ne­pri­me­re­no, lo­še kon­tro­li­šu svo­ju ner­vo­zu, na­pe­tost i ne­za­do­volj­stvo, daju model deci kao i da je „dete če­sto žr­tva po­na­ša­nja ro­di­te­lja, a da oni o to­me uop­šte ne raz­mi­šlja­ju”.

Ombudsman Zoran Pašalić naveo je da je situacija u školama dovedena do apsurda i da nešto mora da se menja. „U suprotnom, što vreme više odmiče, učenici, nastavnici, ali i roditelji biće prepušteni sami sebi, a to je scenario koji niko od nas ne želi. Zbog toga ću Ministarstvu prosvete predložiti da se izmeni ZOSOV”, rekao je Pašalić.

Naglasio je da sva deca imaju pravo da odrastaju u zdravom okruženju i da budu zaštićena od svake vrste nasilja, ali da moraju da budu svesna da pored prava imaju i obaveze i da moraju da poštuju prava druge dece i ljudi.

„Iz svega što se događalo tokom i krajem ove školske godine, zaključujem da imamo epidemiju neprimerenog ponašanja u školama, ne samo učenika već i roditelja. Granice moraju da postoje i moraju da se poštuju”, istakao je ombudsman.

U saopštenju zaštitnika građana navodi se i da izmene krovnog zakona koje će predložiti „između ostalog predviđaju detaljnije sankcionisanje neprihvatljivog ponašanja, ali i uvođenje društveno-korisnog rada za učenike”.

Teško da će se društveno-koristan rad – uvesti, jer sudeći po važećim propisima već je uveden i definisan Pravilnikom o obavljanju društveno-korisnog, to jest humanitarnog rada u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. Društveno-koristan, to jest humanitaran rad, po ovom propisu, koji je nakon poslednjih korekcija stupio na snagu još u februaru ove godine obuhvata aktivnosti čijim se ostvarivanjem razvija društveno-odgovorno ponašanje učenika doprinosi se razvoju empatije, tolerancije i unapređivanju odnosa zasnovanih na međusobnom uvažavanju i saradnji. Te aktivnosti, prema pravilniku, već se planiraju i realizuju u skladu sa godišnjim planom zaštite od nasilja, kao i u okviru pojačanog vaspitnog rada.

Neupitna je odgovornost nasilne majke učenika kojoj se stavlja na teret da je, nezadovoljna zaključnom ocenom njenog sina, nastavnici biologije nedopustivo pretila, vređala je, čupala, udarala… Ali šta je sa odgovornošću škole, direktora, nastavnika koji tu majku nisu vratili sa školskog praga jer – u poslednjoj nedelji kada se izvode predlozi zaključnih ocena, u skladu s propisima, nema razgovora odeljenjskih starešina i predmetnih nastavnika s roditeljima učenika o ocenama? Naime, Pravilnik o ocenjivanju definiše da „škola u poslednjoj nedelji prvog polugodišta, kao i poslednjoj nedelji nastavne godine ne organizuje roditeljske sastanke i informativne razgovore sa roditeljima”. I taj pravilnik je na snazi od 10. februara ove godine. Imajući to u vidu, „Politika” je tražila da ministarka prosvete pojasni šta znači i kako da se tumači njena izjava koju prenosi „Blic”. – Mi smo predvideli da je kraj godine dosta rizičan za profesore. Od sledeće godine to će biti obaveza, da nijedan nastavnik nikada ne prima jedan na jedan roditelja u poslednjoj nedelji školske godine, kako bi se izbegle upravo ovakve situacije – kaže ministarka Đukić Dejanović.

Ova izjava nameće pitanje zašto su pravilnici menjani, ako je u redu da se ne primenjuju i ako se proizvoljno može tumačiti početak njihove primene, koji je precizno određen, kao i šta je do sada pokazala primena propisa koji su unapređeni, izmenjeni i dopunjeni, da bi se sprečilo i smanjilo nasilje u  školama. Nije li i do sada glavni problem bio to što se propisima adekvatno definisana rešenja ne primenjuju valjano u praksi? Zanimalo nas je i da li je prosvetna inspekcija postupala u OŠ „Jovan Dučić” i da li je utvrdila nepravilnosti u radu škole budući da nije jasno zašto je majci, koja se nedopustivo nasilnički ponela, uopšte dozvoljen razgovor s nastavnicom biologije u poslednjoj nastavnoj sedmici. Odgovore nismo dobili do zaključenja ovog izdanja našeg lista.