Jermenija se sve više približava Zapadu

Rusija je evakuisala svoj vojni kontingent koji se nalazio u mirovnoj misiji u Nagorno-Karabahu. Moskva i Jerevan dogovorili su se o tome uz obrazloženje da boravak ruskih mirotvoraca više nema svrhe posle završetka jermensko-azerbejdžanskog rata, tokom kojeg je Azerbejdžan uspostavio suverenitet nad ovom jermenskom enklavom.

Ruski kontingent nalazio se na liniji sukobljavanja jermensko-azerbejdžanskih vojnih jedinica na osnovu dogovora Moskve, Bakua i Jerevana od novembra 2020. godine. Kontingent je brojao 1.960 vojnika sa streljačkim naoružanjem, 90 oklopnih transportera, 380 drugih vozila i posedovao specijalnu vojnu tehniku. Trebalo je da ostane u tom regionu do 2025. godine.

Prema rečima jermenskog premijera Nikola Pašinjana, ruski mirovnjaci trebalo je da štite civilno stanovništvo u Nagorno-Karabahu. Zvanična Moskva tvrdi da su ruski mirovnjaci izvršavali zadatke u skladu sa svojim mandatom. A prema rečima portparolke Ministarstva inostranih poslova Marije Zaharove, dogovor o prekidu vatre u Nagorno-Karabahu nije bio ispoštovan do kraja zbog dejstava Jerevana.

Evakuacija ruskog mirovnog kontingenta vremenski se poklapa s ohrabrujućim izjavama jermenskih i azerbejdžanskih zvaničnika o početku normalizacije odnosa dveju zemalja, kao i nekim konkretnim potezima u tom pravcu. Komisije dve zemlje održale su sastanak na kojem su razgovarale o pitanjima razgraničenja na jermensko-azerbejdžanskoj granici i dogovorile se o prolazu granične linije u skladu s granicom kakva je bila u trenutku raspada Sovjetskog Saveza. Ovo je značajno dostignuće i za Jermeniju i za Azerbejdžan, smatra premijer Jermenije Pašinjan. Prema njegovim rečima, ovaj događaj je „kamen temeljac” za sledeću fazu suvereniteta, nezavisnosti i razvoja Jermenije. Nemamo više liniju fronta, imamo granicu, a to je znak mira, kaže Pašinjan. Treba, takođe, naglasiti da je Jerevan pristao da Azerbejdžanu vrati četiri sela koja se nalaze na graničnom području.

Zbog takvih ustupaka, opozicija već mesecima organizuje proteste, a ostavku Pašinjana zatražili su i pojedini velikodostojnici Jermenske apostolske crkve. Protesti su eskalirali polovinom ove sedmice, kad se masa okupila oko zgrade parlamenta i sukobila s policijom koja je upotrebila šok-bombe. Javlja se da je bilo povređenih, a privedeno je nekoliko desetina građana. Došlo je i do tuče u parlamentu. Strahuje se da bi situacija mogla da izmakne kontroli. Sve to svedoči da je situacija daleko od idilične, i što se jermensko-azerbejdžanskih odnosa tiče, a još više, što se tiče političkih prilika u samoj Jermeniji i njene pozicije na međunarodnom planu.

Pašinjan, koji je ljut na Moskvu i nikako da joj oprosti što, kako on smatra, nije stala na stranu Jerevana u sukobu s Azerbejdžanom, najavio je promenu u spoljnopolitičkoj orijentaciji svoje zemlje i znatno približavanje Zapadu. Govoreći u parlamentu, ponovo je najavio istupanje Jermenije iz Organizacije ugovora o kolektivnoj odbrani (ODKB), u kojoj su još Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan. „Drugog puta nemamo. Mi ćemo izaći iz ovog dogovora, a odlučićemo kada će to biti”, rekao je Pašinjan. On je ODKB nazvao „savezom mehura” koji je, kako je rekao, zajedno s Azerbejdžanom planirao rat protiv Jermenije.

Na istoj sednici, ministar inostranih poslova Ararat Mirzojan izjavio je da ovu izjavu Pašinjana ne treba protumačiti pogrešno. Premijer se značajno ogradio, dodao je ministar, dozvoljavajući mogućnost da zemlja izađe iz organizacije „ali nije precizirao kada, što znači – za godinu, dve, a možda i nikada”. U Moskvi se izjavljuje da je ona spremna da sa Jermenijom razgovara o tome na bilateralnoj osnovi ili u okviru ODKB-a.

Da je reč samo o izlasku iz ovog ugovora, to ne bi izazvalo preteranu zabrinutost, smatraju pojedini moskovski mediji. Oni podsećaju da je Jerevan ovih dana ugostio pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Džejmsa O’Brajena, koji je razgovarao s ministrom inostranih poslova Jermenije Araratom Mirzojanom. Oni su izjavili da SAD i Jermenija nameravaju da svoje bilateralne odnose podignu na nivo strateškog partnerstva, pri čemu bi Vašington pomogao Jerevanu u trgovini, izmenama pravosudnog sistema i demokratskoj praksi. SAD su obećale i da će nastaviti „transformaciju odbrane” Jermenije kroz dugogodišnje partnerstvo s Nacionalnom gardom Kanzasa.

Ovakav razvoj događaja nagoveštava znatnu preorijentaciju spoljnopolitičkog kursa Jerevana, napuštanje bliskih odnosa s Rusijom i približavanje zapadnim zemljama. To bi moglo znatno da utiče na političke prilike u ovom veoma osetljivom području na južnim granicama Rusije.

*Bivši šef dopisništva Tanjuga u Moskvi