Turska bi da uđe u BRIKS

Jačanje partija desnice u zapadnoj Evropi nagoveštava još složeniji put Ankare do Brisela, ističe se u reagovanjima u Turskoj posle izbora poslanika Evropskog parlamenta.

„Najnoviji politički razvoj bi mogao da uspori približavanje Ankare i Evropske unije, odnosno najavljene reforme carinske unije između EU i Turske, kao i obećanu viznu liberalizaciju za turske državljane”, ističe istanbulski „Hurijet” pozivajući se na ocene visokih političkih zvaničnika u Ankari. U isto vreme u vladi se, očigledno ne slučajno, najavljuje odlučnije okretanje ka zemljama članicama BRIKS-a.

Desničarske partije u zapadnoj Evropi nisu ostvarile, kako se najavljivalo, ubedljivu pobedu i politički zemljotres, ali su ojačale svoje pozicije pogotovo u dve vodeće zemlje unije – Francuskoj i Nemačkoj – koje su i pre izbora imale rezervisan stav prema punopravnom članstvu Turske u EU. U Ankari su se nadali da će posle davanja „zelenog svetla” za proširenje NATO-a, to jest za prijem Finske i Švedske u alijansu, Brisel podići rampu na posustale pristupne pregovore, ali to je zasad izostalo.

Turska je postala kandidat za ulazak u uniju krajem prošlog veka, dok je pristupne pregovore otvorila krajem 2005. godine, istovremeno kada i Hrvatska. Ali Ankara je i dalje na samom početku pošto su pregovori već godinama „na ledu”, jer Turska još nije izvršila neophodne demokratske reforme u skladu sa evropskim standardima, tvrde u Briselu. Pregovori su prekinuti posle masovnih progona pristalica imama Fetulaha Gulena koji su, kako tvrde u vladi, 2016. godine pokušali da izvedu državni udar u Turskoj. U Ankari optužuju zemlje EU da pružaju utočište tim teroristima koji su pobegli iz zemlje pošto nisu uspeli da obore demokratski izabranu vladu.

U takvoj situaciji Turska se u poslednje vreme okreće na istok ka Šangajskoj organizaciji za saradnju (SCO), kao i ka BRIKS-u. Ministar spoljnih poslova Hakan Fidan je nedavno izjavio da je njegova zemlja zainteresovana za saradnju sa BRIKS-om, koji okuplja najmnogoljudnije zemlje na planeti. „To bi za Tursku bila dobra opcija pogotovo kada je reč o ekonomskoj saradnji pošto te zemlje – Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika i druge – imaju ogromne privredne potencijale”, izjavio je on.

Mi pozdravljamo interesovanje Turske da postane članica BRIKS-a, ističu u Moskvi. To pitanje će se naći na dnevnom redu predstojećeg susreta predsednika Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana u okviru samita lidera zemalja članica Šangajske organizacije za saradnju početkom jula u Astani u Kazahstanu kome će, kako se najavljuje, prisustvovati i lider Turske.

Sledeći samit zemalja BRIKS-a održava se u oktobru u Kazanju. Prema još nepotvrđenim saznanjima novinara na dnevnom redu tog skupa mogao bi da se nađe i zahtev Ankare da postane član te organizacije koja sada okuplja devet zemalja Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike.