Izabrani predmet – najlakši test, sutra rezultati

Osmaci su juče položili malu maturu. Rešavanjem trećeg testa iz jednog od pet ponuđenih izbornih predmeta: biologije, istorije, geografije, fizike ili hemije, završena je obavezna trodnevna provera znanja za kraj osnovnog obrazovanja na republičkom nivou. Najviše đaka u ovoj generaciji malih maturanata radilo je test iz geografije, a najmanje iz fizike.

– Fizika je bila mnogo laka. Trebalo bi da imam tačnih 20 od 20 zadataka. Nije uopšte bio težak test. Zbunila me je samo postavka 19. zadatka, nešto s poređenjem ekvivalentne otpornosti, ali i to sam uradio, mislim, tačno. Svi zadaci na testu su bili s ponuđenim odgovorima. Generalno, od ponuđenih izbornih predmeta najviše volim fiziku i ona mi najbolje ide, zato sam je i odabrao, mada sam se malo dvoumio između geografije i fizike. Međutim, nije mi padalo na pamet da bubam gradivo od petog do osmog razreda, a u fizici nema bubanja – objasnio je za „Politiku” mali maturant OŠ „Drinka Pavlović”, koji sebe, kaže, već vidi u prvom razredu prirodno-matematičkog smera bilo koje beogradske gimnazije.

Ni osmacima koji su polagali geografiju pitanja nisu bila teška, a da ilustruju da je bilo i onih koja su ih nasmejala navode da se u jednom tražilo da oboje kružić ispod tačnog odgovora na pitanje kom mesecu dodajemo jedan dan u prestupnoj godini. Upoređujući kako je ko uradio, šta je kome tačno, gde je ko pogrešio, grupa osmaka koji su polagali geografiju zaključila je da su se neki đaci brzopleto opredelili za pogrešan odgovor u 15. zadatku u kome se tražilo da preciziraju od koje reke je postala Obedska bara.

– Dunav, Begej, Tisa i Sava su bili ponuđeni odgovori, a ja sam lupila Tisa i pogrešila, tačan odgovor je Sava i mislim da mi je to jedina greška – pojasnila je jedna od osmakinja nakon polaganja trećeg testa.

U toj ekipi malih maturanata bila je i devojčica za koju vršnjaci tvrde da savršeno zna istoriju, a ona kaže da je to njen omiljeni predmet iz kog je išla i na takmičenje, ta da joj je bilo logično da će istoriju i polagati na završnom ispitu. Na kraju testa, gde je očekivala da će biti najteži zadaci, iznenadila su je pitanja koja smatra previše lakim, a među njima su: kako se naziva sporazum kojim je okončan građanski rat u Bosni i Hercegovini i šta je Aneksiona kriza?

– Nisam očekivala tako lake zadatke na kraju. Naravno da je reč o Dejtonskom sporazumu, a Aneksiona kriza je pripajanje Bosne i Hercegovine Austrougarskoj 1908. godine. Očekivala sam da će test biti lakši od probnog, i bio je, ali ne mogu da kažem da je svima bio prelak – kaže ova osmakinja.

Debata se nakon ispita povela među osmacima koji su rešavali test iz biologije i to oko 18. zadatka. Pitanje je bilo, prepričavaju đaci, kako organizam obezbeđuje potreban kiseonik u slučaju povećane koncentracije ugljen-dioksida u krvi, da li: ubrzanim disanjem, usporavanjem varenja, snom i odmorom ili pojačanim lučenjem znoja. Različito su odgovorili osmaci. Nisu imali nedoumica oko zadatka koji ih je, kažu, razgalio jer su u njemu mnogi đaci prepoznali nameru kreatora ispitnih pitanja da razvedre osmake na testiranju.

– Tu je trebalo da obeležimo koje se od živih bića razmnožava deobom tela na dva dela, a ponuđeni odgovori su bili, zamislite: medved, kukuruz, muva i jedini tačan: bakterija – dočarali su đaci.

Utisak je osmaka da je treći test na završnom ispitu bio najlakši, ali znaju i da kada se takozvani sirovi bodovi pretoče u one koji utiču na rangiranje za upis u srednje škole treći test nosi najmanje poena, a maksimalno 12, dok na prva dva, iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike mogu da osvoje najviše po 14 poena.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović posetila je juče OŠ „Branko Radičević” u Pančevu. Osmacima je poželela da ostvare što bolje rezultate i izrazila uverenje da će trud koji su uložili i znanje koje su stekli doći do izražaja. Iz prosvetnog vrha saopštili su da je ministarka Đukić Dejanović rekla da su „preliminarni rezultati testa iz srpskog jezika pokazali kontinuitet znanja učenika”, da je prosečno postignuće na tom testu ove godine 11,55 poena, što je više nego lane kada je prosečan broj iz srpskog bio 10,74.

Zvanični podaci iz izveštaja o rezultatima završnog ispita svedoče da su mali maturanti prošle godine postigli lošiji uspeh na završnom ispitu nego generacija koja je malu maturu polagala 2022, a koja je, uzgred, lošije uradila sva tri testa od učenika koji su osnovnu školu završili u junu 2021. Pritom, prošlogodišnji rezultat osmaka na testu iz srpskog jezika i književnosti, koji pominje ministarka prosvete, najslabiji je rezultat iz srpskog otkako se polaže mala matura i prvi put se lane dogodilo da osmaci na ovoj proveri znanja nisu ubedljivo najlošije uradili matematiku.

Sutra preliminarni rezultati

Preliminarni rezultati sva tri testa završnog ispita biće objavljeni najkasnije u subotu 22. juna, a konačni 25. juna, dok će se liste želja za upis u srednje škole popunjavati i predavati 26. i 27. juna u školi ili na portalu „Moja srednja škola”, podsećaju iz Ministarstva prosvete.