„Mladotres" pogodio Evropu

Lisabon – Više od decenije posle bolnog stezanja kaiša tokom dužničke krize, Portugalija je zajedno s Grčkom i Španijom deo fenomena evropskog juga čiji je ekonomski rast dvostruko veći od proseka zone evra.

Pozitivan uspon „pojasa belog luka”, kako severnjaci znaju pežorativno da zovu zemlje juga, mahom počiva na uslužnim delatnostima poput turizma i na umešnom korišćenju 800 milijardi evra vrednog paketa pomoći EU za oporavak od pandemije, ali je propraćen jednim negativnim fenomenom – usponom radikalne desnice iza koga stoje mladi birači.

„Mladi Evropljani smatraju da su veće patriote od svojih roditelja, militantniji su i skloniji autoritarnosti”, kaže u odgovoru na pitanje „Politike” Marlen Laruel, profesorka međunarodnih odnosa i političkih nauka sa Univerziteta „Džordž Vašington”. „Oni nisu neonacisti ili ksenofobni rasisti, ali izgubili su veru u tradicionalne politike i okrenuli su se desnici.”

Na kontinentu poznatom po levičarskom aktivizmu čiji je simbol Greta Tunberg, mladi Evropljani podstiču prodor krajnje desnice. Pre svega zahvaljujući glasovima generacije koja živi period konstantnih kriza, krajnja desnica je posle tek završenih izbora za Evropski parlament (EP) postala treća po snazi, posle konzervativne Evropske narodne partije i formacije socijalista i demokrata.

Mladi, kažu ispitivanja, imaju tri prioriteta: klima, jednakost, bezbednost. Činjenica da se okreću udesno i da napuštaju Zelene i centriste iz grupe Obnovimo Evropu ukazuje na promenu redosleda ciljeva. Pritiskaju ih socijalne nejednakosti i nezaposlenost. Žive u uverenju da će ruska pretnja izaći iz granica Ukrajine.

Alternativa za Nemačku izborila je drugo mesto na izborima za EP sa 16 odsto glasova onih ispod 25 godina, što je dvostruko viši rast nego kod starijih. U Francuskoj četvrtinu mladih nezadrživo osvaja 28-godišnji Žordan Bardela, predsednik antiimigracione partije Nacionalnog okupljanja, proteže Marin le Pen.

U Poljskoj je ultradesna Konfederacija izborila više od 30 odsto onih između 18 i 29 godina. Glasovi ozlojeđenog mladog sveta su prošlog novembra u Holandiji kapitalno doprineli šokantnoj pobedi ekstremne desnice Gerta Vildersa. Austrijska krajnje desničarska Partija slobode, koja se oslanja na simbole nacizma i poručuje da će migranti zameniti bele Evropljane, takođe računa na glasove mladih na izborima ove godine.

Tako je i u Portugaliji, koja je dok su socijalisti od 2015. bili na vlasti evropskoj levici bila model uspeha. Kako se dogodilo da se Portugalci između 18 i 34 godine masovno okrenu krajnje desnoj stranci? Zašto su potomci generacije koja je bila tako ponosna na „Revoluciju karanfila” kada je 1974. oboren Antonio de Oliveira Salazar, posle pola veka spremni da olako zaborave vreme diktature?

Izbore u martu dobila je stranka desnog centra Demokratska alijansa, ali je istorijski uspeh – pre svega glasovima mladih – ostvarila partija krajnje desnice Šega, koja je s birališta izašla kao treća i broj poslanika u parlamentu od 230 mesta povećala sa 12 na 50.

„Desio se ’terremoto da juventude’, mladotres”, kako mi slikovito objašnjava Amilcar Koreira, glavni urednik dnevnika „Politiko”. „Onda je zavladala neizvesnost.”

Konačno je zemlja proslavljenih moreplovaca koji su otkrivali obale Afrike, Indije, Japana i Brazila uspela da izbegne vladu ekstremista. Novi Vasko da Gama portugalske politike je socijaldemokrata Luis Montenegro, koji je, iako nikada dotle nije sedeo u vladi, uspeo da formira manjinski kabinet centra desnice i tako spreči da Šega postane prva stranka krajnje desnice koja upravlja zemljom.

Time fenomen mladih desničara nije otklonjen. Oni ultrakonzervativizam doživljavaju kao „kul” i spremni su da se lako predaju u ruke ekstremistima koji su ih zavodili preko „Tiktoka”. Premijer nema tiktok nalog. Problem komunikacije s novom generacijom omogućio je prodor Andrea Venture, lidera pre pet godina osnovane stranke Šega, čije ime na portugalskom znači „Dosta”.

Mladi su po pravilu nepredvidljivi na biračkim mestima, ali ispostavlja se da poverenje poklanjaju onima koji stvaraju utisak da bolje od drugih razumeju njihove probleme. Nude im posao i više zarade, povoljnije uslove otplata kredita za stanove. Ultradesne partije su širom Evrope pronašle načine i jezik da uspešnije stignu do mladih birača.

„Mi smo partija koja ima najbolju komunikaciju s mladima”, kaže Ventura, čija je postmoderna politička mašina koristila iskustva Trampove kampanje na društvenim mrežama i uputstva brazilskog krajnje desničarskog bivšeg predsednika Žaira Bolsonara. Ta politika izgrađena je na dezinformacijama i mamcima za klikove na „Tiktoku” – idealnih za privlačenje razočaranih mladih Portugalaca koji su, kao i njihovi vršnjaci po Evropi, suočeni s relativno visokom nezaposlenošću, niskim zaradama, bolnom inflacijom i skokom cena nekretnina.

„Mladi su suočeni s dva ključna problema”, objašnjava politikolog Antonio Kosta Pinto. „Prvi su veoma niske prosečne zarade, a drugi je što ekonomija ne uspeva da apsorbuje obrazovane mlade ljude pa je emigracija često jedino rešenje.”

Formula uspeha desnice, koja je srušila mnoge tabue, utemeljena je na nezadovoljstvu i svodi se na miks obećanja borbe protiv korupcije, poštovanju reda i zakona kombinovanog s merama protiv imigranata čiji se broj za poslednjih pet godina udvostručio dostižući milion ljudi, desetinu ukupnog stanovništva.

Rade u poljoprivredi, ribarstvu i ugostiteljstvu. Vraćaju život zemlji koja je teško pogođena begom ljudi, ali desnica ih ne želi. Iako krivicu više prebacuju na useljenike iz Južne Azije, a manje na imigrante koji dolaze iz bivših portugalskih kolonija poput Angole ili Mozambika, imigranti koji primaju pomoć države opisuju se kao „paraziti”. Ventura kaže da bi sve tamnopute poslanike „trebalo vratiti u njihovu zemlju”, zbog čega ga optužuju da je „rasista i fašista”.

„Nikada neću glasati za te ljude”, kaže mi 21-godišnji student Ruben Moreira pomalo uvređen pitanjem o zaokretu udesno. „Mi smo tolerantni ljudi.”

Portugalija je u 20. veku bila zemlja emigranata, a kroz istoriju i od početka ovog stoleća postala je atraktivna useljenička destinacija, što mnoge iritira i doprinosi podelama. Nezadovoljni što teško dolaze do posla, mladi ove zemlja svežih atlantskih vetrova i melanholične duše traže da se zalupe poslednja otvorena vrata za imigrante u Evropi.

Premijer im je izašao u susret. Neposredno pre izbora za EP, vlada je zaoštrila migraciona pravila i ukinula režim po kome je strancima bilo omogućeno da uđu u Portugaliju, a da tek tada traže dozvolu za boravak. „Portugalija je u dobrim rukama”, pohvalila je nedavno u Portu premijera Montenegra predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Pohvale desnici su češće. „Ventura mladima obećava promene”, opisuje gotovo ushićeno svog heroja 19-godišnji Aldemir Pereira dok delimo sto u lisabonskom kafiću. Popularnost desnice omogućila je da stranka Pro vida (Za život) prihvati slogan „Bog, otadžbina, porodica i rad”, koji neodoljivo podseća na Salazarov moto „Bog, otadžbina, porodica”.

Mlada Portugalija nezadovoljna je u uspešnim vremenima. Prodor konzervativaca je mera promene koju donosi nova generacija birača koja ne pamti kako izgleda desničarska diktatura i koja je, izgleda, spremna da zaboravi kako je njihova zemlja pola veka uživala u blagodetima liberalne demokratije pod vladama socijalista ili demohrišćana.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista