Čiste i treperave boje sa Moneove palete

Specijalno za „Politiku”

Padova – U slavu impresionizma, nedaleko od Kapele Skrovenji, koju je slavni Đoto oslikao freskama, od početka marta do 14. jula, u Padovi u Kulturnom centru Altinate-San Gaetano, postavljena je izložba „Mone. Remek-dela iz Muzeja Marmotan Mone, Pariz”. To je prvi događaj koji ova francuska institucija organizuje u ovom gradu, predstavljajući značajnu impresionističku kolekciju, koju čini oko šezdeset vrhunskih dela Monea i njegovih saputnika kao što su Buden, Delakroa, Renoar, Roden itd. Ovako se na poseban način obeležava i u severnoj Italiji 150 godina postojanja impresionizma, zahvaljujući Silviji Karlie, generalnom kustosu, direktorki Muzeja Marmotan Mone, koja je ostvarila ovaj zanimljiv poduhvat u saradnji sa koleginicama, sa Marian Matju, istoričarkom umetnosti, i Orelu Gavoal, kustoskinjom pomenute institucije.

Ulaznice koštaju oko 17 evra, podrazumeva se da je posetilaca mnogo, zahvaljujući i regionu privlačnom turistima, a Padova je blizu Venecije gde je u toku i Bijenale umetnosti, koje uvek ima brojnu publiku. Zato se ovaj umetnički događaj smatra vrhuncem kulturne sezone, a javnost i pariski kustosi su posebno zahvalni Serđu Đordaniju, gradonačelniku Padove, i Andrei Kolasiju, savetniku za kulturu, što je pariskoj zbirci otvorio vrata jednog od najlepših izložbenih prostora u gradu.

Učenici, studenti, poklonici umetnosti sa zanimanjem razgledaju čuvena dela, koja osvetljavaju različite faze slikarevog istraživanja: od njegovih početaka na obali Normandije gde mu je Ežen Buden pružio podsticaj da slika, preko njegovih boravaka u Holandiji, Norveškoj i Londonu, do dela svojevrsnog zaveštanja, kao što su serija radova „Lokvanji”  naslikana na imanju Živerni. Uz moderne tehnologije osmišljena je i upečatljiva video-instalacija sa Moneovima motivima. Vredi istaći da je većina dela predstavljenih u Padovi direktno nasleđe Kloda Monea: jer ih je umetnik ljubomorno čuvao u svom ateljeu i u porodičnom domu, a njegov sin Mišel poklonio ih je ovom muzeju, u svojim kasnijim godinama. Posetiti izložbu u Padovi, kako kažu organizatori „znači uroniti u bujnu majstorovu kreativnost, shvatiti izvore inspiracije i uroniti u njegovu intimu”.

Ideja kustosa je bila da se pored dela Monea, prikažu i radovi umetnika koje je on čuvao za sebe kao kolekcionar. Uz dve Rodenove skulpure iz Moneove privatne kolekcije, izloženi su i njegovi portreti različitih autora, a pored mnogih drugih jedan je potpisao i sam Renoar. U opsežnom katalogu izložbe se navodi da Mone (1840–1926) „tokom mladosti  nije imao sredstava za kupovinu umetničkih dela. Ona koja je posedovao u to vreme uglavnom su mu poklonili kolege umetnici. To bili njegovi portreti koje su  naslikali prijatelji – na kojima je prikazan sam ili zajedno sa suprugom Kamij (1847–1879) i njegovom decom: Žanom, rođenim 1867. i Mišelom, rođenim 1878. godine. Počevši od 1890, zahvaljujući poboljšanju materijalne situacije, umetnik kupuje na javnim aukcijama ili od pariskih dilera, „trošeći znatne sume.”

Monea je pre svega zanimala igra svetlosti i njena transformacija, koristio je čiste i svetle nijanse, pokušavajući da dočara treperenje i odsjaj. Sa svoje palete je odstranio teške i neprozirne boje i koristio samo čiste i svetle. Stavljajući takve tonove jedan kraj drugog, postigao je treperenje svetlosti, odsjaj raznobojnih nestalnih odsjaja, koji stalno menjaju i sam izgled stvari. Oko 1890. počeo je da slika cikluse dela, sa istim motivima, ali u različitim fazama dana. Sa serijama slika Mone obeležava svoje stvaralaštvo, i stiče slavu, a to su : „Stogovi sena”, „Aleja jablanova”, „Ruanska katedrala” (jednu verziju poseduje Narodni muzej u Beogradu), „Japanski mostovi”, „Irisi” „Lokvanji”, „Visterije”. Od 1870. u naredne dve decenije Mone se često selio i istraživao svetlost, ali na kraju njegov svet postaje vrt i jezero u Živerniju. Priznanje za svoj rad je doživeo u kasnijim godinama, a njegove slike su otkupljivali privatni kolekcionari, a ne institucije.

U Padovi po ulasku u izložbeni prostor, na panoima nas dočekuje kratak pregled istorije nastanka impresionizma sa istaknutim mestom koje pripada Moneu i njegovoj  slici „Impresija, rađanje sunca” iz 1872.  po kojoj je i čitav umetnički pravac dobio ime impresionizam. Sledi  portret sina, malog Mišela Monea, tu je i čuvena „Lokomotiva” iz 1875. iz perioda kada je naslikao 16 snežnih pejzaža, potom remek-delo „Šetnja blizu Aržanteja” iz 1875. koje je doživelo četiri verzije, jednu ima Muzej Marmotan, dve su u privatnim kolekcijama, a jedna u Muzeju lepih umetnosti u Bostonu.  Slede čuveni „Irisi u Živerniju” iz 1887. „Polje lala” u Holandiji iz  1886. godine. Potom „Čaring kros most” 1899–1901, „ Parlament. Na obali Temze” iz 1905.  godine. Džeraldina Lefevr, kustoskinja, navodi u katalogu da je između 1899. i 1901. Klod Mone tri puta boravio u Londonu: „Sa prozora svoje sobe u hotelu ’Savoj’, gledajući na istok, mogao je da posmatra most Vaterlo i južnu obalu Temze, kao i železnički most Čaring Kros, izgrađen 1863... Mone koristi isti raspon boja za nebo i reku, naglašavajući na taj način pravolinijski profil mosta koji prati granicu između dve oblast.” U Londonu se upravo za septembar ove godine priprema izložba Moneovih dela nastalih tokom njegovih boravaka u Engleskoj. Ovde u Padovi su „Irisi” i „Lokvanji” izloženi u prostorijama sa ogledalima, koja potcrtavaju njihovu eteričnost i prozračnost. Sledi serija „Japanskih mostova”. Kada Moneu počinje da slabi vid zbog katarakte, on se posvećuje delima koja kreću ka apstrakciji i ti radovi se ovde, uz fotografije iz života velikog umetnika, mogu pogledati.