Velikani s obe strane katedre

Prva beogradska gimnazija ove sedmice proslavila je 185 godina postojanja i rada. Kako joj ime kaže, to je najstarija gimnazija prestonice. Trezor je pedagoške baštine, impozantan arhiv prosvetnog rada, beležnica razvoja ovdašnjeg školstva koja neumorno okreće novi list svakog septembra i ispisuje stranice života kuće znanja u kojoj se ne odstupa od tradicionalnih vrednosti i ne beži od obrazovanja budućnosti. Prva beogradska prva je želja značajno većem broju malih maturanata nego što u krilu ove vremešne dame prosvetiteljstva ima mesta za najmlađu generaciju gimnazijalaca. Upisna kvota u ovoj školi „plane” u prvom krugu prvog upisnog roka.

U aktuelnoj upisnoj trci jagma za mesto, očekuje se, biće i veća nego inače jer od septembra maksimalan broj đaka u jednom odeljenju neće biti 30, kao do sada, nego 28. U skladu s tim, škole su morale da koriguju plan upisa. U Prvoj gimnaziji došlo je do promena i u broju učenika i u broju odeljenja njena tri smera. I u narednoj školskoj godini dočekaće prvake u pet odeljenja prirodno-matematičkog smera, što znači ukupno 140 učenika, a lane je na ovom odseku primila deset prvaka više. Godinama je upisivala po 40 đaka u dva odeljenja specijalizovana za učenike s posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, ali sada će oformiti jedno takvo, popularno zvano – IT odeljenje u kome ima mesta samo za 20 prvaka. Na društveno-jezičkom smeru upisaće 84 đaka, što znači odeljenje više nego lane, kada je primila 60 prvaka naklonjenih društvenim naukama. Ova škola nikada nije imala poteškoće da popuni planiran broj mesta u prvom razredu, njen je večiti „problem” što nema mesta da primi sve male maturante koji žele da u klupama Prve steknu gimnazijsko obrazovanje.

Iz najstarije prestoničke gimnazije 260 maturanata sada kreću u pohod na indekse, na pragu su visokog obrazovanja, i ne bi čudilo da su među njima budući istaknuti predstavnici akademskog miljea i intelektualne elite Srbije.

Plejada znamenitih ličnosti naše nacionalne istorije, ali i nauke i obrazovanja, književnosti, muzike, likovnih, dramskih umetnosti bili su đaci ili profesori ove škole. Za 185 godina trajanja više puta menjala je mesto i naziv. Osnovana je davne 1839. godine. Prvih pola veka postojanja zvala se Gimnazija beogradska.

– U toku školske 1844/45. godine se uselila u Konak kneginje Ljubice, odakle školske 1846/47. prelazi u okolinu Saborne crkve u Ulici kralja Petra broj 4, nazvanoj tako da podseća da je najstariji sin kneza Aleksandra Karađorđevića, knežević Petar Karađorđević (docnije kralj Petar Prvi), tu pohađao sva četiri razreda gimnazije. Na ovom mestu je u junu 1858. godine knežević Petar javno polagao ispite, čemu je, između ostalih, prisustvovao i Vuk Karadžić – detalj je iz školskog života.

Jubilej Prve beogradske gimnazije, koja je 18. juna na Dan škole svečanom akademijom proslavila 185. rođendan, bio je veliki prznik srpske prosvete.

– Poštujući jedinstvenu istoriju ove škole i njene velikane susrećemo se sa izazovima koje donosi današnjica. Izuzetno smo zadovoljni potencijalom i vaspitanjem generacija koje danas upisuju i završavaju Prvu beogradsku gimnaziju. Uz predan rad i entuzijazam profesora sa dugogodišnjim iskustvom, ali i dosta mladih kolega koji su se u poslednjoj deceniji u našoj školi posvetili plemenitom pozivu prosvetnih radnika uspevamo i dalje u onome što treba da bude važan segment obrazovno-vaspitnog rada, a to je da u gimnazijskim klupama stasavaju obrazovani i dobri ljudi – kaže za „Politiku” Aleksandar Andrejić, direktor Prve beogradske gimnazije.

Kako ističe, na svečanosti povodom značajne godišnjice škole učenicima dodeljeno više od 150 nagrada, a Vukovu diplomu ove godine zavredeo je 21 maturant. Zbog svoje izuzetne prosvetiteljske uloge, Prva beogradska gimnazija proglašena je za spomenik kulture. Andrejić podseća da je za ukupan doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja ova škola zaslužila najznačajnije priznanje koje dodeljuje prosvetni vrh – Svetosavsku nagradu, kao i da je na poslednja dva spoljašnja vrednovanja gimnazija ocenjena najvišom ocenom.

Zidovi slikani istorijom

Na zidovima impozantnog školskog zdanja u Ulici cara Dušana 61, koje je po projektu arhitekte Milice Krstić namenski sagrađeno za Prvu beogradsku gimnaziju 1938. godine, dakle, čitav vek nakon njenog osnivanja, nižu se potreti nekadašnjih učenika i nastavnika ove prosvetne institucije kojom se srpsko školstvo ponosi. Među njima su: kralj Petar Prvi, Ljubomir Nenadović, Stepa Stepanović, Radomir Putnik, Živojin Mišić, Dragutin Dimitrijević Apis, Gavrilo Princip, Svetozar Marković, Slobodan Jovanović, Branislav Petronijević, Milovan Glišić, Milan Vujaklija, Stevan Sremac, Laza Lazarević, Petar Kočić, Vojislav Ilić, Jovan Skerlić, Kornelije Stanković, Stevan Stojanović Mokranjac, Oskar Davičo i mnogi, mnogi drugi. Veliki pisac i univerzitetski profesor Milovan Vitezović čuveni roman „Šešir profesora Koste Vujića” posvetio je legendarnom profesoru i izvanrednoj generaciji gimnazijalaca ove škole, među kojima su bili Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas, Milorad Mitrović, Jaša Prodanović, Bogdan Popović...