Sjaj i muke turizma u Grčkoj

Od našeg dopisnika

Atina – Ovo leto, koje je kalendarski tek počelo, donelo je mnogo iznenađenja Grcima, ali i strancima. Utisak je da se ne propušta prilika da gde god je to moguće treba dobro zaraditi – na plažama, u restoranima, hotelima, pa i onda kada se po vrućini mahanjem ruke, često beznadežno, pokušava zaustaviti taksi.

Naime, poslednja iskustva sa atinskih ulica pokazuju da se vraćaju stare navike dovikivanja s taksistima kroz prozor koji na osnovu destinacije biraju da li će vas povesi ili ne. Takođe i da li ste turista kome, recimo, za 14 kilometara od Pireja do centra Atine bezobzirni taksisti znaju da naplate 350 evra. Oni kruže centrom i tako, naprečac, „hvataju” turiste, pri čemu, iako imaju tu obavezu, izbegavaju transakcije kreditnim karticama... Umesto da se stvari menjaju nabolje, kako konstatuje nedeljnik „Lifo”, i dalje nema reda, nema kontrole preko 14.000 zvaničnih i teško utvrdivog broja divljih taksista.

Turizam je u Grčkoj oduvek bio glavni pokretač ekonomije i svaki turistički evro uvećava grčki BDP za 2,65 evra. Ova grana ukupno donosi više od četvrtine ekonomskih prihoda, a od turizma živi preko dva miliona ljudi. Samo prošle godine ovu zemlju je posetilo 33 miliona turista, što je za pet miliona više nego 2022, a ove godine se očekuje prihod veći od 21 milijardu evra.

Na Santoriniju koji posećuje 5,5 miliona turista godišnje broj gostiju je dupliran u odnosu na pre deset godina. Prihod ostrva je impozantan – milijardu evra godišnje od turizma. Međutim, kao i Mikonos, koji spada u najposećenije destinacije, lokalna zajednica se suočava s mnoštvom problema. Gradska infrastruktura ne može da prihvati preveliki broj kruzera iz kojih se dnevno iskrca i po 20.000 turista. Na ulicama Santorinija postaje pretesno pa bi od ove godine kruzeri trebalo da pristaju po nekakvom rasporedu. Opštinske vlasti apeluju na proširenje luke, ali i na angažovanje lekara i pratećeg medicinskog osoblja koje nedostaje u lokalnim bolnicama.

Ove godine turista je bilo i tokom zimskih meseci, Akropolj i ostali arheološki spomenici su i u to doba godine bili veoma posećeni. Velike vrućine poslednjih dana delimično su usporile, ali nisu zaustavile reku posetilaca. Strpljivo su, po najžešćem suncu, stajali u redu čekajući da se vrata otvore posle pauze od 12 do 17 časova u, kako kažu, strahu da svi neće uspeti da vide Akropolj. Ulaznica je 30 evra, a za one imućnije organizuju se individualne dvočasovne ekskurzije po ceni od pet hiljada evra. Grupe od pet turista za tu sumu mogu da u svitanje uživaju na Akropolju od sedam do devet ujutru ili u zalasku sunca od 20 do 22 časa.

Grčka posebno računa na bogate turiste prema kojima se ove sezone očigledno kroje i cene, grade superluksuzni hoteli od kojih su već tri ušla u spisak najboljih na svetu. Samo prošle godine industrija tzv. raskošnog turizma porasla je za 2,5 milijardi što menja i planove vlade. Očekuju se platežno sposobniji turisti iz SAD, za koje se uvode i novi letovi, ali se računa i na turiste koji dolaze kolima iz okolnih zemalja, pa i iz Srbije.

Inače, grčka vlada povećava turističke takse i od toga očekuje dodatni prihod od 600 miliona evra. Tako će najjeftinija taksa za noćenje u apartmanu umesto dosadašnjih 0,5 evra za noć porasti na 1,5 evra, u hotelu s pet zvezdica sa četiri na 10 evra za noć.

Jedino što se ni ovog leta ne menja jeste činjenica da Grčka, u konkurenciji 52 zemlje, zauzima drugo mesto po broju osvojenih „plavih zastavica” koje su simbol kvaliteta plaža – od čistoće mora, infrastrukture, pristaništa. Grčka je osvojila ukupno 625 zastavica, od čega najviše za plaže na Halkidikiju i Kritu. U Grčkoj je, inače, osam od deset najboljih plaža u svetu s kristalno čistom vodom, a među njima plaža Prasa na ostrvu Kimolos i Agios Dimitrios na ostrvu Alonisos, nedaleko od Skopelosa, koji je postao svetski poznat po filmu „Mama mija”.