Nova klima na južnom Kavkazu

Posle vojne intervencije Azerbejdžana i uspostavljanja suvereniteta nad enklavom Nagorno-Karabah u regionu Kavkaza oseća se nova klima koja bi, uprkos egzodusu Jermena s tog područja, mogla da dovede i do normalizacije odnosa Ankare i Jerevana. To potvrđuje najnoviji telefonski razgovor turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i jermenskog premijera Nikola Pašinjana, jedan od retkih direktnih kontakata lidera dve susedne zemlje. Jerevan i Ankara nemaju diplomatske odnose više od tri decenije, ali sada kao da je počela da se oseća nova, povoljnija kima na Kavkazu.

„Lideri dve zemlje – predsednik Redžep Tajip Erdogan i premijer Nikol Pašinjan – izrazili su spremnost da nastave kontakte i da normalizuju odnose dve zemlje”, potvrdila je u Ankari Direkcija za komunikacije turskog predsednika. U vladi tvrde da će kontakti biti nastavljeni, i to bez prethodnog uslovljavanja, što je inače decenijama bio slučaj.

Dve države nemaju diplomatske odnose iako je Ankara pre više od tri decenije među prvima priznala Jermeniju kada je, posle raspada Sovjetskog Saveza, proglasila nezavisnost. U međuvremenu Ankara je hermetički zatvorila svoje granice prema Jermeniji u znak solidarnosti sa Azerbejdžanom u sporu oko statusa provincije Nagorno-Karabah koja se „odmetnula” i proglasila nezavisnost. Sve do nedavne vojne intervencije Bakua u njoj su većinsko stanovništvo bili Jermeni, ali sada mnogi napuštaju domove i traže utočište u matičnoj zemlji.

Turci i Azeri imaju bratske odnose koji se temelje na zajedničkoj istoriji, kulturi, jeziku. „Mi smo isti narod koji igrom istorije živi u dve države”, objašnjavaju u Ankari nesebičnu pomoć Azerbejdžanu u Nagorno-Karabahu, uključujući i vojnu. Zahvaljujući i tome, Baku je uspostavio suverenitet nad tom provincijom. Pošto je taj problem konačno skinut s dnevnog reda, Ankara sada pokušava da otvori koridor i ka strateški važnom regionu južnog Kavkaza preko koga idu gasovodi i naftovodi za transport kaspijskih energenata do Turske i kupaca u Zapadnoj Evropi.

U Jermeniji za sada – ćute, sve oči su uprte u Pašinjana. U Jerevanu su do sada normalizaciju odnosa uslovljavali prethodnim priznanjem Turske da je nad Jermenima u Anadoliji, tokom raspada osmanske imperije, od 1915. do 1917. godine, izvršen genocid u kome je stradalo milion i po ljudi. U Ankari to uporno opovrgavaju pošto bi priznanje tog zločina otvorilo pitanje vraćanje ogromne imovine i nadoknade štete potomcima prognanih Jermena koji sada žive širom planete.

„U to vreme možda je stradalo od 250.000 do 500.000 ljudi, kao što su u tim nemirnim vremenima stradali i drugi narodi, pa i Turci, ali to nije bio genocid”, objašnjavaju u turskoj vladi. Jermeni su se tada našli na udaru pošto su se jednog trenutka priklonili Rusima i borili se protiv Turaka u severoistočnoj Anadoliji, što u Jerevanu demantuju. U Ankari predlažu da se formira nezavisna komisija istoričara koji bi ocenila da li je to bio genocid, dok u Jerevanu kažu da je jasno da je to bio dotad u svetu nezapamćen pogrom pripadnika jednog naroda. To je bila „velika tragedija, ali ne genocid”, iznova naglašavaju u Ankari. Sada ostaje da se vidi da li će premijer Pašinjan usloviti normalizaciju odnosa s Turskom prethodnim priznanjem genocida, što su tražili njegovi prethodnici.

Međutim, genocid nad Jermenima u Turskoj su priznale vodeće zemlje u svetu: Francuska, Švedska, Rusija, Grčka, Argentina, a pre tri godine i Amerika. Taj zločin kao genocid okvalifikovan je i u Evropskom parlamentu, ali to pitanje se nikada nije našlo na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.