Izložbe u Kulturnom centu Beograda

Pored programa koji se u Kulturnom centru Beograda održavaju u okviru Beogradske nedelje arhitekture, otvorene su i dve majske izložbe koje traju do 29. juna.

U Galeriji Artget, a po izboru Mihe Colnera, umetničkog direktora tog izložbenog prostora za 2024, izlažu Olga Matvejeva i Davor Konjikušić na postavci pod nazivom „Nakon sada”.

„Čini se da svaka generacija i svaki istorijski trenutak stvaraju sopstveni narativ o sadašnjosti i budućnosti, a koji obično proizilazi iz razumevanja prošlosti. U poslednjih dvadeset do trideset godina, čovečanstvo je razvilo mračniju percepciju stvarnosti od perioda koji mu je prethodio. Dvadeset prvi vek se odvojio od vrednosti i ideja posleratnog poretka, u kojem su se, uprkos ideološkoj polarizaciji i napetim političkim odnosima, barem u teoriji, zagovarali napredak i prosperitet. Trenutno, međutim, sve globalizovanija društva, posebno ona u tzv. razvijenom svetu, vide sadašnjost i budućnost kao sumorne i opasne. Većina ljudi više ne veruje da budućnost donosi bolji svet i srećniji život, a nade u veći prosperitet, jednakost, solidarnost i sigurnost doživljavaju kao poprilično utopijske i naivne. Ali zašto ljudi, u ovom istorijskom trenutku kada većina njih živi bolje, duže, zdravije i sigurnije nego ikada ranije (barem statistički i uprkos brojnim sukobima i katastrofama) gledaju u budućnost sa takvom rezignacijom i razočaranjem? Da li je istorijski neizvodljivo da civilizacija očuva mir i blagostanje? Da li prosperitet i održivost idu zajedno? Da li je sećanje na razorne globalne ratove u dvadesetom veku tako brzo izbledelo da samo osamdeset godina kasnije ljudi više nisu svesni opasnosti od globalnih nestabilnosti i sukoba?”, piše Colner u pratećem tekstu.

Kako dalje objašnjava, Davor Konjikušić i Olga Matvejeva bave se ovim složenim i višeslojnim pitanjima svako na osoben način, ali postoji ujedinjujuće osećanje nelagode, koja velikim delom određuje njihova dela. Njihove slike obeležene su mračnom i jezivom atmosferom, oni komuniciraju kroz metafore, prihvatajući aktuelnu distopijsku i mračnu percepciju sveta i njegove budućnosti. Pri tome se Matvejeva poziva na mitove i legende prošlosti da bi razumela sadašnjost, dok Konjikušić gleda u istoriju budućnosti koja će/može na kraju prerasti u neočekivanu stvarnost.

Davor Konjikušić (1979) je fotograf, umetnik, pedagog, pisac i istraživač čije je centralno interesovanje istraživanje odnosa moći i kontrole. Diplomirao je kinematografiju na Akademiji dramske umjetnosti Sveučilišta u Zagrebu. Koristi fotografiju kao primarni medij, koju kombinuje sa tekstom, arhivskim materijalom, pronađenim objektima i pokretnim slikama. Živi i radi u Zagrebu. Olga Matvejeva (1986) je umetnica koja radi u različitim medijima, od umetnosti objektiva do instalacije, kao i edukatorka, izdavačica i nezavisna kustoskinja. Diplomirala je političke nauke na Državnom univerzitetu za humanističke nauke u Moskvi 2008. godine, a fotografiju na Umetničkoj školi Rodčenko 2013. godine. Živi i radi u Beogradu.

U Galeriji Podrum na programu je izložba „Fantomska pisma”, kojom se umetnik Džejms Njuit prvi put predstavlja beogradskoj publici. Kombinujući elemente lične i zvanične istorije, Njuit kreira jedinstvene pokretne slike kako bi artikulisao odnos prema različitim društvenim i političkim mehanizmima koji oblikuju ljudsko iskustvo. Kako je saopšteno, fantomsko prisustvo u formi predstavljenih tela, glasova, teksta i slika uhode pogled posmatrača. Prouzrokovani hipnotički efekat evocira pitanje toga šta je lično, a šta kolektivno sećanje u savremenom trenutku, koji je moderiran nadzornim tehnologijama, granicama i neprekidnim protokom informacija.

Džejms Njuit je mulidisciplinarni umetnik koji istražuje specifične društvene i kulturološke odnose, stavljajući fokus na promenljivost i paradoks. Njegovi video-radovi i instalacije prikazuju prostore između individualnog i kolektivnog identiteta, sećanja i istorije, činjenica i fikcije kroz lični, opservacijski i performativni pristup.