Kada je aspartam štetan

Iako se u namirnicama nalazi u dozvoljenim količinama, previsoke doze mogu da štete ljudskom zdravlju. Aspartam se sastoji od dve aminokiseline, tako da je čak 220 puta slađi od šećera. Kao veštački zaslađivač, za razliku od ostalih, u organizmu se razlaže kao i sve ostale aminokiseline. To znači da on ima energetsku vrednost, ali da se zbog visokog stepena slatkoće njegove kalorije mogu zanemariti.

S obzirom na to da je aspartam aminokiselina, ne sme se izlagati povišenim temperaturama jer se kuvanjem raspada i gubi slatkoću. Zato se upotrebljava za slađenje hladnih pića i jela te toplih napitaka. Obavezan je sastojak većine dijetetskih proizvoda, žvakaćih guma, kao i bezalkoholnih pića.

Pre nego što ga je 1981. godine Food and Drug Administration (FDA) proglasio sigurnim za upotrebu, testiran je u više od 100 naučnih studija koje su uključile testiranje na životinjama i ljudima, novorođenčadima, deci, odraslima, gojaznim osobama i dijabetičarima.

Zaključak je da on, zbog prisustva fenilalanina, koji je jedan od produkata razgradnje aspartama, nije siguran za ljude obolele od fenilketonurije (metabolička bolest do koje dolazi zbog nedostatka enzima fenilalanin hidroksilaza).

Upravo zbog toga sve namirnice koje sadrže aspartam obavezno na deklaraciji moraju imati uočljiv tekst „sadrži izvor fenilalanina”.

Najnovijim istraživanjima na miševima prikazano je da se kancerogeno dejstvo aspartama manifestuje već kod dnevne doze od 20 mg/kg telesne mase, što je znatno niže od trenutno važeće preporuke za ljude. Količina aditiva koja se kao sastavni deo namirnica može svakodnevno konzumirati čitav život bez ikakvih posledica na zdravlje u Americi iznosi 50mg/kg, a u EU 40 mg/kg.

Neka istraživanja pokazuju da aspartam može biti vrlo škodljiv po zdravlje. Simptomi trovanja mogu biti omamljenost, glavobolja, umor, vrtoglavica, povraćanje, ubrzani rad srca, dobijanje na težini, razdražljivost, uznemirenost, gubitak pamćenja, zamagljeno vidno polje, osip, bol u zglobovima, depresija, grčevi, pobačaji, neplodnost, zavisnost, slabost, gubitak sluha.

Sve ove studije i sve rezultate istraživanja koji govore o tome da aspartam još nije do kraja provereno bezbedan dodatak Agencija za hranu Evropske unije odbacila je kao studije koje nisu sprovedene prema traženom protokolu. Ipak, dokle god postoji opravdana sumnja, veruju mnogi lekari, treba biti oprezan i poštovati ograničenja o dozvoljenim količinama ovog, ali i svakog drugog sličnog proizvoda.

D. P.