Voda na dohvat korenu

Organski polimeri, dobijeni od skroba, imaju veliku moć upijanja vode i upravo zato poslednjih 20 godina u svetu nalaze sve širu primenu: u kablovskoj industriji, pakovanju hrane, protivpožarnoj zaštiti i za proizvodnju biljnih kultura.

Ova praškasta jedinjenja čuvaju vlagu u zemljištu tako što upijaju vodu od padavina ili zalivanja i u njoj rastvorena đubriva, pretvarajući se u gel: kilogram polimera u kontaktu sa vlagom vezuje 150 do 200 litara vode. Kada biljke „ožedne” zadržana vlaga je lako dostupna korenovom sistemu.

Organski polimeri su biorazgradivi, pa se mogu primeniti i za proizvodnju organske hrane. Pored toga što sprečavaju da deo vode i hranljivih materija ode u dublje slojeve, polimeri upijaju i površinsku vlagu, umanjujući njeno gubljenje isparavanjem, a u zemljištu ostaju aktivni nekoliko godina, bez obzira na promenu biljnih kultura.

Stručna potvrda

Da li vam sve ovo zvuči kao reklama? Zato smo se i obratili stručnjacima Instituta za kukuruz „Zemun polje”.

– Napravili smo seriju ogleda sa polimerima, praškastim, u gelu, i različite koncentracije, a onda i bez polimera – rekla nam je mr Slobodanka Sredojević, istraživač u grupi za agrobiohemijsku reciklažu agrorezidua. – Ispitivanja su obavljena sa dva hibrida kukuruza i njihovim roditeljskim komponentama. Upotrebili smo „Super Absorbent Strach Based Polymer“ sa ekološki poželjnim svojstvima koja su biorazgradiva.

Eksperiment je postavljen tokom 2006. i 2007. godine, pojasnila nam je mr Vesna Dragičević, istraživač u grupi za gajenje i iskorišćavanje kukuruza, dodajući da su te dve godine po temperaturi i količini padavina bile različite: 2006. je bila umerena, a 2007. po svemu katastrofalna, s ekstremnom sušom u dužem periodu i izuzetno visokim temperaturama.

Primena polimera dovela je do povećanja prinosa zrna kukuruza. Uticaj je bio veći na prinos hibrida kukuruza manje tolerantnih na sušu (povećan je za 28 i 32 odsto), dok je kod hibrida tolerantnih na sušu povećanje iznosilo dva do 12 odsto u 2006. i 2007. godini. U klimatski nepovoljnoj 2007. godini prilikom ogleda sa navodnjavanjem upotrebljena su 83 kubna metara vode za zalivanje, ali su prinosi bili niži nego pri primeni 10 kg po hektaru polimera.

– Polimeri u šumarstvu su namenjeni nepošumljenim terenima, i za specifične uslove – objašnjava profesor dr Dragica Vilotić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu. Ona sprovodi niz ogleda sa polimerima na pepelištu termoelektrana „A“ i „B“ kod Obrenovca, i termoelektrane Crljani, zatim u Ibarskoj klisuri i na požarištu u Deliblatskoj peščari. Zasađene su dvogodišnje sadnice crnog i belog bora, smrče, topole, bagrema i lipe. Pokrovitelji istraživanja, koje bi trebalo da definiše optimalan način primene i koncentraciju polimera za konkretnu vrstu i određene uslove, jesu Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Oplemenjuje zemljište

Po rečima dr Vilotić, efektivno svojstvo polimera ostaje i posle mnogo ciklusa bubrenja (uvećanja) i smanjenja čestica.

(/slika2)– U zemljištu oni biljci omogućavaju vlagu od 12 meseci do nekoliko godina, što prvenstveno zavisi od mikroorganizama u zemljištu koji prouzrokuju biorazgradnju.

Na tržištu postoje i superapsorberi koji se dobijaju iz derivata ugljovodonika i nemaju osobinu biorazgradnje, zbog čega vremenom postaju toksični – kaže naša sagovornica.

Na pitanje da li je potrebno zalivanje tamo gde se koriste organski polimeri, dobili smo odgovor da ova susptanca ne isključuje navodnjavanje, ali u znatnoj meri štedi vodu koja bi se upotrebila za zalivanje.

– Imajući u vidu pozitivna iskustva sa polimerima drugih zemalja, u Srbiji je neophodno intenzivirati započeta istraživanja – ističe Vladimir Marjanović, inženjer šumarstva, koji godinama „lobira” da se započne sa proizvodnjom organskih polimera. To bi bilo od višestruke koristi, budući da bi se za njegovo dobijanje upotrebljavao krompir koji može da se gaji i tamo gde ništa drugo ne uspeva. A tržište nije teško naći: polimeri se preporučuju prilikom gajenja rasada, podizanja voćnjaka u ratarstvu, cvećarstvu, šumarstvu...

Koriste se jednostavno: u obliku granula se, zajedno sa semenom,stavljaju direktno u zemlju, ili se rastvaraju u obliku gela, u koji se umaču koren sadnicai rasada. Može se dodati i voćkama u rodu, tako što se ubacuju u zemlju pored stabla, a u cvećarstvu se sve češće upotrebljavaju u obliku raznobojnog gela, koji lepo izgleda u providnoj posudi. Rezano cveće koje se stavi u gel, duže traje.