Trka za naslednika Ebrahima Raisija

Iran će danas među šestoricom kandidata na vanrednim izborima posle pogibije Ebrahima Raisija odabrati predsednika koji nema moć kakva pripada vrhovnom vođi, ali svojim odlukama može da utiče na svakodnevni život, čak i na spoljnu politiku – u slučaju da se saglasi ajatolah Ali Hamnei.

Savet čuvara, konzervativno telo koje nadzire izbore, odobrilo je učešće šestorici od 74 kandidata koja su se prijavila. Među 12 članova Saveta čuvara šestoricu pravnika direktno imenuje Vrhovni vođa, a šest drugih bira parlament.

Telo je poznato po masovnim diskvalifikacijama, pre svega reformista i žena. Među odbijenima se nalaze bivši populistički predsednik Mahmud Ahmadinežad i bivši predsednik parlamenta Ali Laridžani, i jasno je da se radi o pokušaju establišmenta da obezbedi pobedu favorizovanih konzervativnih kandidata.

Na izbore izlaze Mohamad Bager Kalibaf, aktuelni predsednik parlamenta. Bio je gradonačelnik Teherana 2005. do 2017. i šef iranske policije 2000–2005. Tokom 1997. bio je komandant vazduhoplovstva Iranske islamske revolucionarne garde. Bio je optuživan za nasilno gušenje protesta, posebno represije protiv studenata 1999, 2003. i 2009. Osvedočeni konzervativac učestvovao je u predsedničkim trkama 2005. i 2013, kada je oba puta izgubio, a 2017. se povukao u korist Raisija.

Said Džalili je uz Kalibafa glavni kandidat konzervativaca. Bliski saradnik ajatolaha Ali Hamneija. Džalili je kao član Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost 2007–2013. učestvovao u pregovorima oko iranskog nuklearnog programa. Tvrdi se da je bio protiv dogovora koji je 2015. finiširao reformistički predsednik Hasan Rohani. Sada je član posebno savetodavnog tela koje razrešava sporove između parlamenta i Saveta čuvara. Izgubio je na izborima 2013, a 2021. se povukao u korist Raisija.

Alireza Zakani je bio gradonačelnik Teherana od 2021. i član parlamenta u dva navrata. Poznat kao ultrakonzervativac, uporno se zalaže za segregaciju polova i za promociju radikalnih islamskih pogleda. Tvrdi se da je kao komandant paravojne organizacije Basidža bio umešen u obračun sa studentima u Teheranu 1999, kao i tokom antivladinih demonstracija 2022. Aprila prošle godine doneo je odluku da se nepokrivenim devojkama i ženama zabrani ulazak u teheranski metro, a progurao je i drakonske mere protiv žena koje krše islamske kodove oblačenja. Nameravao je da učestvuje na predsedničkim izborima 2013. i 2017, ali je oba puta bio diskvalifikovan. Na izborima 2021. odustao je i pružio podršku Raisiju.

Amirhosein Gazizadeh Hašemi je relativno nepoznat. Bio je član parlamenta 2008–2021. i smatra se konzervativcem. Trenutno je predsedavajući Fondacije za poslove mučenika i veterana, vladinog tela koje podržava veterane i porodice vojnika ubijenih u akcijama. Član je Centralnog saveta Fronta za stabilnost islamske revolucije, političke partije šiitskih fundamentalista bliske Islamskoj revolucionarnoj gardi. Učestvovao je na predsedničkim izborima 2021, ali se povukao u korist Raisija.

Masud Pazeškijan je usamljeni kandidat reformista i glavna nada onih koji veruju da su promene moguće. Kardiohirurg iz Tabriza trebalo bi da animira anemično biračko telo, posebno one ispod 30 godina, koji čine 60 odsto stanovništva od 90 miliona. Kada je biran Raisi 2021, glasalo je tek 49 odsto birača, što je bio najniži broj od vremena revolucije 1979.

Pre dve godine kritikovao je vlasti zbog smrti Mahse Amini, devojke koja je umrla pošto ju je policija za čuvanje islamskog morala u Teheranu privela zbog „nepropisnog” nošenja hidžaba. Ta smrt izazvala je talas krvavih nereda širom zemlje.

Kandidovao se na izborima 2013. i 2021, ali Savet čuvara je oba puta oborio njegovu kandidaturu. Najavljujući mogućnost spoljnopolitičkog zaokreta i šaljući signal Zapadu, Pazeškijan je za savetnika uzeo bivšeg šefa diplomatije Mohamada Džavada Zarifa, popularnog arhitektu nuklearnog sporazuma. Duet je na meti konzervativnih kandidata i prorežimskih medija.

Mostafa Purmohamadi, jedini sveštenik u trci sa iskustvom i u konzervativnim i u reformističkim vladama. Bio je ministar unutrašnjih poslova (2005–2008) i pravde (2013–2017). Tokom službovanja u obaveštajnom ministarstvu, Purmohamadi je pripadao tzv. „Komitetu smrti”, kojim je upravljao Raisi, i koji je odgovoran za masovne egzekucije hiljada političkih zatvorenika, koji su 1988. optuženi da su sarađivali sa Irakom tokom iransko-iračkog rata 1980–1988. Kandidovao se za predsednika 2013, ali se povukao. Sada je, sa 64 godine, na položaju savetnika šefa sudstva i sekretar je Vrhovnog saveta Udruženja borbenih sveštenika, konzervativnog političkog pokreta.

Purmohamadi je u finišu trke iznenadio posmatrače i javnost reformskim idejama koje su razljutile blok principalista, koji su poznati konzervativci. Zatražio je ukidanje tzv. Moralne policije, kritikovao blokade društvenih mreža i insistirao na pregovorima sa Sjedinjenim Državama. Na državnoj televiziji pojavio se u društvu kćerke, doktora ekonomskih nauka, koja mu je jedan od savetnika.

Neki danas sarkastično konstatuju da je on veći reformista od Pazeškijana, koji čestim citiranjem Kurana ostavlja utisak da je teokrata. Bez Laridžanija u trci, njegove šanse su porasle jer je u stanju da privuče umerene konzervativce, nezavisne i srednju klasu, sve one koji su podržavali Laridžanija, i da odvuče deo glasova Pazeškijanu.