Dribling kao da je ukinut u Evropi

Pred nama je osmina finala XVII evropskog prvenstva u fudbalu. U Nemačkoj smo od 14. juna do prekjuče videli kakav je savremeni fudbal na Starom kontinentu. Od igre, koja je nekada oduševljavala i zbog čega je postala najomiljeniji sport na svetu, suštinski ništa nije ostalo sem što se svaki pogodak i dalje broji kao jedan gol.

Dribling, vrhunska fudbalska umetnost, kao da je ukinut na našem kontinentu. Fudbalski zakonodavci takav paragraf nisu obznanili, ali stručnjaci (treneri) očigledno tako tumače savremeni duh te igre. Kome nije preselo gledanje utakmica u kojima se lopta, gotovo sa korner-linije na protivničkoj strani vraća do svog golmana.

Nekada je svaki tim, da ne govorimo o reprezentacijama, imao fudbalske kaligrafe, koji su najlepšim potezima obeležavali utakmice, čiji se krasnopis na fudbalskom polju prepričavao, zbog kojih se dolazilo na mečeve. U Nemačkoj su stadioni, istina, puni, ali ne da bi se uživalo u fudbalu, nego da bi se navijalo za svoje. I to, uz odgovarajuću propagandu, pre svega reklamnu, neodbranjivo pokorava čitave nacije.

Dobro je što je povećan broj učesnika, jer da je ostalo po starom ne bismo znali da su neke fudbalski potcenjene zemlje dorasle onima na kojima gradimo svoja shvatanja o vrhunskim dometima u tom sportu.

Gruzija je, na primer, pobedila Portugaliju (2:0), koja je, doduše, već bila obezbedila prvo mesto u grupi, pa je njen selektor izveo, što se kaže, kombinovani sastav. Bez obzira na to, po tržišnim cenama, Portugalci je trebalo ko god da ih je predstavljao, pregaze Gruziju kao plitak potok i još da ne pokvase noge. Po „Transfermarktu”, specijalizovanom za procene vrednosti igrača, kad se sabere cena za sve igrače Portugalija je s 1,05 milijardi evra treća najskuplja, dok je Gruzija pre šampionata važila za 20. sa 161,05 miliona (polovina od toga otpada na Kvaracheliju iz Napolija).

Engleska ekipa je najskupocenija (1,52 milijarde evra), a njen najvredniji igrač Belingem (180 miliona evra) najskuplji je na šampionatu. Englezi su, po očekivanju zauzeli prvo mesto u grupi, ali su dali samo dva gola i dobili samo jednu utakmicu (na našu žalost, samo onu protiv nas u prvom kolu). Možda su tada ostali iz grupe videli koliki je engleski guber, pa su izgubili strah od najvećeg favorita. Sloveniji (sa 141,55 miliona na 22. mestu) ime Engleska nije okovalo noge, što cela njena reprezentacije vredi manje od Belingema, pa je odigrala s njom nerešeno. Kao i Danci.

I Danska i Slovenija su ušle u osminu finala, iako nisu dobile nijednu jedinu utakmicu. Tri remija su im bila dovoljna. A Ukrajinu, na primer, ni četiri boda nisu odvela dalje.

Srbija je, kao što je poznato ispala. Dala je samo jedan jedini gol. Francuska (s 1,23 milijarde evra druga najskuplja reprezentacija na ovom Evropskom prvenstvu) je, takođe, prema očekivanju prošla dalje, a dala je samo dva gola i to, što se kaže, nijedan iz igre: Austrijance je savladala zahvaljujući autogolu, a Poljacima je dala gol iz penala). Dalje je otišla i najjevtinija reprezentacija: Rumunija (92,13 miliona evra).

A posle tri kola najbolji strelac (tri gola) je Žorž Mikautadze (samo 15 miliona evra). Jeste francuski đak, rođen je u Lionu, ne zna najbolje gruzijski, ali je golove dao za reprezentaciju Gruzije, kojoj je ovo prve učešće na evropskim prvenstvima. A njemu će, posle ovoga cena, nesumnjivo, da poraste.

Italija (sedma sa 705,5 miliona evra) kroz iglene uši je ostala na turniru. Jedinu pobedu je ostvarila protiv Albanije, a malo je nedostajalo, pa da u finišu ostane bez nje. Ni domaćin (Nemačka peta s 831 milionom evra) nije se proslavio. Posle ubedljivog starta protiv Škotske (5:1) i sigurne pobede protiv Mađarske (2:0), s mukom je došla do remija protiv Švajcarske (14. s 281,5 miliona).

Postignuto je neobično mnogo autogolova – čak sedam na 18 utakmica! A slobodni udarci su bili bezopasni. Kao da su se izgubili i dobri šuteri.

Igra, tačnije rečeno, dodavanje lopte, ide po šablonu. I tu praktično i nema razlike između velikih i malih reprezentacija. Jedino je izuzetak Španija sa svojim vrlo mladim igračima. Da smo bili smeliji, a ne preterano bojažljivi (ili oprezni) i originalniji, pa sami sastavljali plan (umesto što smo ga kopirali od takozvanih fudbalskih trendsetera) verovatno bismo i otišli dalje i sada krčili put kroz nepoznato, pošto Srbija kao samostalna nikada nije prošla grupu.