Ustanak Đorđe Meloni i Viktora Orbana

Neformalne večere i probrani kružoci u Briselu nisu više dovoljni da postave vrh političke piramide Evropske unije, posebno nakon nedavnih izbora za Evropski parlament. Dokaz za to je ishod napete sednice lidera 27 članica EU završen u četvrtak uveče u sitne sate. Naime, 25 od 27 prisutnih prihvatilo je predlog da Ursula fon der Lajen nastavi još pet godina na kormilu Evropske komisije, portugalski premijer Antonio Kosta postane predsednik Evropskog saveta, a predsednica Vlade Estonije Kaja Kalas zameni Đuzepa Borelja na mestu šefa diplomatije EU. Italija je ostala „uzdržana” povodom reizbora Fon der Lajenove i ustala je „protiv” imenovanja Antonija Koste i Kaje Kalas. Istovremeno mađarski premijer Viktor Orban glasao je protiv sva tri predloga.

Odakle uopšte ovaj tročlani predlog, protiv koga su u četvrtak veče više nego burno reagovali i Đorđa Meloni i Viktor Orban?

Odabir Fon der Lajenova – Kosta – Kalasova sačinila je, pre evropskih parlamentarnih izbora, šestočlana grupa u sastavu: premijeri Poljske i Grčke Donald Tusk i Kirijakos Micotakis, nemački kancelar Olaf Šolc, Pedro Sančez predsednik Vlade Španije, šef Jelisejske palate Emanuel Makron i premijer Holandije Mark Rute. Taj kružok bio je sastavljen shodno predizbornom rasporedu političke moći u Evropskom parlamentu. Na video-okupljanju šestorke, Tusk i Micotakis predstavljali su Evropsku narodnu stranku, Šolc i Sančez zastupali su boje socijaldemokrata, dok su Makron i Rute bili u ime liberala.

U međuvremenu je, grupacija evropskih konzervativaca i reformista u EP koju inače predvodi italijanska premijerka Đorđa Meloni nakon parlamentarnih izbora 9. juna, pretekla po broju predstavnika Makronov blok liberala.

Zašto Đorđa Meloni nije učestvovala u odabiru, javno je objasnio Olaf Šolc. „Ne možemo sebi da dozvolimo da se ’razvlačimo’ u ovim teškim vremenima: građani ne očekuju svađu oko mesta, već brz rad evropskih institucija.” Drugim rečima, „Šolc je namerno izbegao da uključi Melonijevu u pregovore šest vodećih političkih pregovarača”, preneo je juče briselski portal „Politiko” izjavu neimenovanog EU zvaničnika.

A reakcija Melonijeve?

„Proces imenovanja je pogrešan u metodu i po svojoj suštini. Neki tvrde da građani nisu dovoljno zreli da preuzmu određene odluke i da je oligarhija jedino prihvatljiva forma demokratije”, ocenila je italijanska premijerka u parlamentu svoje zemlje nakon zbivanja u Briselu u četvrtak uveče. „Odlučila sam da ne podržim predlog iz poštovanja prema građanima biračima. Nastavićemo da se borimo da Italija dobije težinu koju zaslužuje u Evropi, jer mi smo ne samo jedna od zemalja osnivača unije već i treća ekonomija u tom sastavu”, naglasila je.

„Uzdržanost Melonijeve je najznačajniji izazov za (dalje rukovodstvo) Fon der Lajenove”, ocenio je juče londonski „Fajnenšel tajms”.

Bilo kako bilo, reizbor Ursule fon der Lajen sada prelazi na teren konačnog odlučivanja novog saziva Evropskog parlamenta, gde će poslanici 18. jula tajnim glasanjem o ključnom predlogu najuže šestorke lidera EU. Da prođe, Fon der Lajenovoj je potrebna podrška 361 od ukupno 720 poslanika EP. Prilikom prvog izbora za čelnika Evropske komisije 2019. Fon der Lajenova je osvojila to mesto s tek devet glasova iznad minimuma. Kolike su šanse da Fon der Lajenova pridobije 18. jula dovoljno glasova evroparlamentaraca, ali i uz koje kompromise, ostaje da se vidi. Za početak Fon der Lajenova je juče izrazila „veliku zahvalnost” evropskim liderima za podršku, uz jetku primedbu da je „Đorđa Meloni stvarno ostala uzdržana”.

U nastavku, posmatrači ocenjuju da se dosadašnja predsednica Evropske komisije nalazi u vrtlogu „gotovo nemogućih političkih kalkulacija”. Naime, pred Fon der Lajenovom je da odluči da li da se osloni na podršku tri stranke političkog centra, okrene se levo ka Zelenima ili da pokuša da proširi svoju izbornu bazu privlačenjem pojedinaca iz desničarskog bloka, kome pripada Melonijeva.

Naime, Evropska narodna partija (kojoj Fon der Lajenova pripada), socijaldemokrate i liberalni Preporod imaju nešto manje od 400 poslaničkih mesta. Pritom, pojedina krila evroliberala (u Francuskoj i Irskoj) unapred su najavila da neće glasati za Fon der Lajenovu.

S druge strane, ako se nagne ka Zelenima, unapred zna da će otuđiti deo svoje baze desnog centra, posebno uticajnih nemačkih hrišćanskih demokrata. Koliko bi se mogao isplatiti eventualni „flert” sa evrokonzervativcima na čijem čelu samouvereno sada stoji Đorđa Meloni, deluje kao najrizičnija kalkulacija, navodi „Politiko”.

U međuvremenu, ako Fon der Lajenova ne osvoji neophodni 361 glas 18. jula, Evropski savet ima rok od mesec dana da predloži nekog novog kandidata.