Snaga vere u muzičku istinu

Vest koja je nedavno osvanula u medijima o povratku Ričija Edvardsa u svoj matični bend, „Manic Street Preachers” izazvala je lavinu reakcija u roku od samo nekoliko sati. Naravno, galama je bila kratkog daha. Oni koju su vest pročitali do kraja shvatili su da se radi o simboličnom povratku. U pitanju je plan velškog trojca da tokom 2009. izda album koji će se u celini sastojati od pesama koje je Edvards napisao u periodu pre misterioznog nestanka 1995. godine. Reč je o devet pesama koje je Edvards snimio sa Stivom Albinijem, jednim od najuticajnijih muzičara i producenata nezavisne muzičke scene tokom devedesetih i trenutnim članom benda „Shellac”. Album će se zvati „Journal for Plague Lovers” i trebalo bi da se nađe u prodaji u prvoj polovini sledeće godine.

Bura interesovanja za misterioznu sudbinu Ričija Edvradsa i kontroverznu karijeru jednog od najvećih velških rok bendova, „Manic Street Preachers” ne jenjava ni posle deceniju i po njihove plodne karijere, od kad nastupaju kao trojac. Još od početka rokenrola, nijedan sastav iz Velsa nije privukao toliko medijske pažnje svojim stavom, tekstovima i pomalo utopističkim senzibilitetom. Formirani u Blekvudu, u drugoj polovini osamdesetih godina, „Manic Street Preachers” od samog starta kreću da se brutalno obračunavaju sa licemerjem u svetu muzike i šou biznisa uopšte. Kao i svaki mladi, pomalo naivni bend, „Pričersi” su u startu imali velike, reklo bi se, i prevelike ciljeve – da pokušaju da promene svet – istinom koju serviraju u svojoj muzici. Džejms Din Bredfild, Niki Vajr, Šon Mur i Riči  Džejms Edvards, sa prvencom „Generation Terrorists” ulaze u svet „velikih igrača” i u veoma kratkom roku stiču status kultnog benda. Medijsku pažnju su dodatno privlačile i oštre izjave, tekstovi pesama u kojima „Pričersi” bez cenzure obrađuju tematiku ljubavi, seksa, životne kolotečine i psiholoških stanja savremenog čoveka. Takođe, pokazuju da nemaju nameru da ćute ni o padu opšteg morala, poreklu kapitala i veštački izazvanim političkim krizama. U intervjuu datom za NME 1991, Edvards, isprovociran pitanjem novinara da li je ovo što „Pričersi” rade istina ili samo pokušaj da se privuče pažnja, žiletom urezuje „4 real”(u slobodnom prevodu „istinski”) na levoj ruci. Mnogi se slažu da je njihov album „The holy Bible” jedan od najboljih, istovremeno i najmračnijih, u istoriji muzike. U februaru 1995. svetom odjekuje medijska „bomba” o Edvardsovom nestanku. Policijski izveštaj da je njegov automobil pronađen pored „Severn” mosta, inače čuvenog po broju samoubistava, podgrejala je teoriju da je Riči sebi oduzeo život. Misterija, međutim, nije rešena ni do danas, s obzirom na to da Edvardsovo telo nikad nije pronađeno. Preostali članovi složili su se, da uprkos svemu, istraju i nastave bez njega. Trijumfalni povratak albumima „Everything must Go” i ”This is my Truth, Tell me yours” nije u potpunosti izbrisao čeličnu tugu sa lica velških rok heroja. Džentlmeni od glave do pete, „Pričersi” redovno izdvajaju četvrtinu svojih prihoda, romantičarski se nadajući da će se njihov muzički brat jednog dana ipak pojaviti.