Među prinudno raseljenim čak 47 miliona dece

Broj prinudno raseljenih u svetu premašio je 120 miliona, što je apsolutni rekord otkad se vodi evidencija o njima. Za poznavaoce prilika ovaj podatak ne predstavlja iznenađenje jer je broj, ali i intenzitet ratova i drugih uzročnika prisilnog raseljenja nastavio da raste. Ovo je, kako se navodi u Izveštaju o globalnim trendovima Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), dvanaesta godina zaredom da smo svedoci drastičnog rasta broja onih koji su, spasavajući sopstveni život, morali da pobegnu iz svojih domova i domovina.

Širom planete obeležen je 20. jun, Svetski dan izbeglica, i to je bila prilika da se ukaže javnosti da iza svakog statističkog izveštaja i broja pomenutog u dokumentima stoji određeni čovek, žena ili dete.

„Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice procenjuje da je trend povećanja broja prinudno raseljenih ljudi u svetu nastavljen i ove godine i da je do početka maja pređen broj od 120 miliona. Ukoliko bismo ovaj broj stavili u širi kontekst, dobili bismo populaciju 12. najveće zemlje na svetu, približan broju stanovnika, recimo, Japana”, objašnjava u razgovoru za naš list Sufijan Ađali, šef UNHCR-a u Srbiji.

Broj izbeglica u svetu od 2020. do danas porastao je za 40 miliona, a u odnosu na 2015, kada ih je bilo 60 miliona, dvostruko je uvećan. Koja su trenutna žarišta u svetu iz kojih izbeglice masovno odlaze u izgnanstvo?

Prema podacima iz godišnjeg Izveštaja o globalnim trendovima UNHCR-a, koji je upravo objavljen i pokriva podatke iz 2023. i prva četiri meseca ove godine, najveća globalna žarišta kada je reč o prinudnom raseljavanju su Sirija, Sudan, Avganistan, Ukrajina, DR Kongo, Palestina, Somalija i Mjanmar.

Ipak, i posle više od decenije od početka rata, Sirija ostaje najveća krizna tačka sa ogromnim brojem prinudno raseljenih Sirijaca, 7,2 miliona interno raseljenih unutar granica zemlje i 6,8 miliona izbeglica u drugim zemljama.

Zbog rata u Sudanu više od 10,8 miliona ljudi je bilo prinuđeno da napusti svoje domove, zbog čega smo veoma zabrinuti, naročito kada je reč o situaciji u Darfuru. Oko 9,1 milion raseljenih je i dalje u zemlji, dok je nekih 1,8 miliona izbeglo u susedne zemlje kao što su Čad, Etiopija, Južni Sudan i Egipat. U toku samo jedne godine situacija u Sudanu postala je jedna od najvećih urgentnih kriza sa kojima se UNHCR suočava širom sveta. Sem toga, više od deset miliona Avganistanaca je i dalje raseljeno, uključujući 6,4 miliona izbeglica koje su uglavnom došle u Iran i Pakistan.

Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRVA) procenjuje da je između oktobra i decembra 2023. godine oko 1,9 miliona ljudi (ili više od 85 posto populacije) raseljeno u pojasu Gaze, od kojih su neki bili prinuđeni da beže više puta. Do kraja 2023. godine pod mandatom UNRVA bilo je šest miliona palestinskih izbeglica, a agencija procenjuje da je 70 odsto izbeglica u pojasu Gaze tokom prošle godine bilo interno raseljeno, čime je dodatno multiplikovana njihova ionako velika ranjivost.

U kojim zemljama je trenutno najviše interno raseljenih ljudi, s obzirom na to da je njihov broj u poslednjih pet godina uvećan za polovinu?

Za značajan deo sveukupnog povećanja broja prinudno raseljenih ljudi u svetu u velikoj meri je zaslužan vrtoglavi porast broja interno raseljenih u Sudanu, DR Kongu, Mjanmaru, Somaliji, Siriji i Ukrajini. Najveći broj prinudno raseljenih je ipak ostao unutar granica svojih zemalja (58 odsto), što je u velikoj meri uticalo na ukupno povećanje.

Prema podacima Centra za praćenje internog raseljavanja, vodeće institucije koja obezbeđuje podatke i analizu internog raseljenja, broj onih koji su morali da beže iz svojih domova usled osnovanog straha od rata i progona, a koji su utočište pronašli na nekom drugom lokalitetu unutar granica sopstvene zemlje, porastao je za 5,8 miliona i do kraja 2023. godine dostigao broj od 68,3 miliona ljudi.

Koliko među 120 miliona prinudno raseljenih ima dece i koji je broj mlađih od 18 godina koji i dalje sami prelaze hiljade kilometara do bolje budućnosti?

Dok deca čine oko 30 odsto svetske populacije, njihov procenat u ukupnom broju prinudno raseljenih je značajno veći i iznosi 40 odsto ili 47 miliona! O koliko osetljivoj društvenoj grupi je reč, poređenja radi, napomenuo bih da žene i devojčice čine oko 49 odsto od ukupnog broja. UNHCR procenjuje da je u periodu između 2018. i 2023. godine više od dva miliona dece rođeno kao izbeglice, odnosno oko 339.000 dece godišnje. U 32 zemlje deca koju su izbeglice dobile u zemlji domaćina imaju pravo na državljanstvo tih zemalja, pa stoga nisu uključena u ove procene.

Kada je reč o interno raseljenima, 49 odsto su deca, a zemlje sa najvećim procentom dece unutar populacije interno raseljenih su Somalija (66 odsto), Avganistan (62 odsto), Niger (58 odsto) i Burkina Faso (56 odsto), dok je nešto manji procenat dece među interno raseljenima registrovan u zemljama poput Kolumbije (20 odsto), Ukrajine (24 odsto) i Azerbejdžana (26 odsto).

Koliko u Srbiji trenutno ima izbeglica, koliko se zadržavaju u njoj i iz kojih zemalja dolaze?

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, u nekom od centara širom zemlje smešteno je nešto više od 500 izbeglica, tražilaca azila i migranata. Tri zemlje iz kojih je došla većina ljudi smeštenih u centrima su Sirija (19,5 odsto), Avganistan (15,6 odsto) i Burundi (13,4 odsto). Što se tiče prosečnog vremena boravka u centrima, on varira između dve i četiri nedelje. Kada je reč o ljudima koji nisu smešteni u centrima, njihov tačan broj je veoma teško utvrditi, ali je drastično smanjen od oktobra prošle godine.

Sem toga, od usvajanja Zakona o azilu 2008. godine, oko 250 ljudi je dobilo međunarodnu zaštitu u Srbiji. Od 2023, iako je povećan broj ljudi koji nameravaju da zatraže zaštitu i podnesu zahtev za azil, zabeleženo je smanjenje broja onih kojima je zaštita dodeljena. Takođe je važno napomenuti da je Srbija pružila privremenu zaštitu izbeglicama iz Ukrajine od početka rata i dosad je ovom merom obuhvaćeno oko 3.000 osoba. Ovakav status produžen je treću godinu zaredom i danas je još na snazi.

Srbija ima veoma značajnu istoriju prihvata izbeglica tokom svoje istorije i ona je primila na stotine hiljada izbeglica iz regiona, od kojih su za većinu pronađena održiva, trajna rešenja. Osim toga, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u zemlji je oko 195.000 interno raseljenih ljudi.

UNHCR blisko sarađuje sa predstavnicima lokalnih institucija (Ministarstvom unutrašnjih poslova, Komesarijatom za izbeglice, drugim ministarstvima i nezavisnim telima), civilnim društvom i univerzitetima kako bi se dodatno ojačao sistem azila u zemlji, što je takođe važno iz perspektive procesa pristupanja EU.

Koje najvažnije mere sprovodite kako bi se obezbedile zaštita i integracija izbeglica?

UNHCR u Srbiji nastoji da razvije inovativne pristupe i strategije za inkluziju i integraciju ljudi kojima je potrebna međunarodna zaštita, uzimajući u obzir specifične situacije, potrebe i veštine koje izbeglice imaju. Dodatno, velike migracije državljana zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju dovele su do povećane tražnje radne snage na određenim lokalitetima, što predstavlja dodatnu mogućnost za podršku izbeglicama ukoliko žele da ostanu i uključe se u tržište rada.

Inkluzija i integracija izbeglica je od ogromnog značaja, ona potpomaže prava i obaveze izbeglica i na taj način dovodi do njihove samostalnosti i mogućnosti da svojim talentima, veštinama i znanjem doprinesu srpskom društvu.

Obrazovanje i zaposlenje su, rekao bih, ključne stavke u procesu uspešne integracije. U saradnji sa Agencijom za kvalifikacije i Komesarijatom za izbeglice i migracije, formalizovanoj kroz sporazum, UNHCR pruža podršku nostrifikaciji diploma izbeglica u Srbiji i njihovom uključivanju u obrazovni sistem. Dalje, podržavamo ih u njihovim nastojanju da se posvete kontinuiranom učenju i usavršavanju, a u saradnji sa stručnim službama obezbeđujemo savetovanje i karijerno usmeravanje.

Kada je reč o obrazovanju, UNHCR je omogućio da Nemačka akademska inicijativa za izbeglice „Albert Ajnštajn” (DAFI) 2021. godine zaživi i u Srbiji. Stipendija DAFI je omogućila da prve izbeglice koje nisu iz regiona dobiju šansu da nastave školovanje na fakultetima i veoma smo ponosni na pet studenata koji trenutno studiraju na srpskom jeziku na nekim od najprestižnijih državnih fakulteta u zemlji.

Ovi studenti su već i te kako uključeni u rad svojih lokalnih zajednica, zajedno sa svojim profesorima i kolegama sa fakulteta.

Ipak, još mnogo treba da bude urađeno kako bi oni, kao i drugi koji su utočište pronašli u Srbiji postali samostalni. Za to je potreban angažman celog društva, institucija i pojedinaca i u tom smislu ne postoji mala podrška jer ono što se nama može učiniti malo, ljudima kojima je potrebna pomoć može i te kako mnogo da znači.

Najčešća utočišta

Mnoge države zatvaraju granice za migrante, u kojim zemljama oni najčešće pronalaze utočište?

Zemlje sa niskim i srednjim prihodom pružile su utočište za 75 odsto od ukupnog globalnog broja izbeglica i drugih ljudi kojima je potrebna međunarodna zaštita. Najmanje razvijene zemlje dale su azil za 21 odsto od ukupnog broja prinudno raseljenih. Primera radi, Iran sa 3,8 miliona, Turska sa 3,3 miliona, Kolumbija sa 2,9 miliona, Nemačka sa 2,6 miliona i Pakistan sa dva miliona – zemlje su koje su primile najveći broj izbeglica.

Gotovo sve izbeglice u Iranu i Pakistanu su Avganistanci, dok Sirijci predstavljaju gotovo sve izbeglice u Turskoj.