Požari ne priznaju granice

Od početka godine u Srbiji je zabeleženo ukupno 12.826 požara, od čega je 8.501 na otvorenom prostoru. U odnosu na isti period lane zabeleženo je povećanje svih požara od 50,68 odsto, što je direktna posledica povećanja broja plamena na otvorenom od 111,94 odsto (sa 4.011 tokom 2023. na 8.501 ove godine).

Ove podatke za naš list iznosi Luka Čaušić, načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. On dodaje da je samo u junu zabeležena ukupno 1.443 požara, od čega je 908 na otvorenom prostoru, 382 na građevinskim objektima i 153 na vozilima. Dakle, ako uporedimo dva juna – zabeleženo je povećanje od 68,77 odsto.

– Ono na šta smo ponosni jeste činjenica da su svi požari koji su nastali na otvorenom lokalizovani u roku od 24 sata zahvaljujući brzom reagovanju i sadejstvu naših vatrogasno-spasilačkih jedinica i dobroj koordinaciji sa drugim linijama rada MUP-a – kaže Čaušić.

Iako požar može da se dogodi na bilo kom mestu, najugroženiji su, kako ističe, oni prostori gde se građani nesavesno ponašaju i ne poštuju propisane mere zaštite. Izdvajaju se šumski kompleksi sa zasadima četinara, bez obzira na to u kom delu Srbije se nalaze.

– Šumski predeli posebno su rizični za nastanak požara u ovom periodu zbog toga što u šumama i po njihovom obodu imamo veliku količinu suvog materijala koji lako gori, trave i niskog rastinja. Ovakvi požari se zbog toga veoma brzo šire i zahvataju velike površine. U najvećem broju slučajeva šumski kompleksi se nalaze u brdsko-planinskim krajevima, van naseljenih mesta, pa se primete tek kad požar zahvati veće površine. Gašenje u šumama je veoma zahtevno jer je potrebno angažovati veliki broj vatrogasaca-spasilaca i vatrogasnih vozila, mehanizaciju javnih preduzeća i Helikoptersku jedinicu MUP-a – objašnjava Čaušić.

Prilikom intervenisanja vatrogasno-spasilačkih jedinica od značaja su vremenski uslovi – visoka temperatura, sušni period, pravac vetra, kao i konfiguracija terena, pristup vodozahvatima…

– Srbija ima Registar rizika od katastrofa. U prvoj fazi njegovog uspostavljanja uneti su podaci na osnovu rasprostranjenosti, učestalosti, ali i posledica poplava, klizišta, šumskih požara i zemljotresa – ističe naš sagovornik.

Iako je Zakonom o zaštiti od požara i drugim zakonima zabranjeno spaljivanje ostataka strnih useva i smeća na otvorenom, ova pojava je i dalje veoma zastupljena.

– Zbog toga u toku leta obilazimo teren i kontrolišemo sprovođenje mera zaštite od požara u poljoprivredi i zabranu spaljivanja biljnih ostataka i smeća, ali i otkrivamo počinioce ovih prekršaja – priča Čaušić.

Vatrogasci su spremni da reaguju, naglašava, u svim vanrednim događajima non-stop, 365 dana u godini, i to odmah nakon dojave. Potrebno im je samo 60 sekundi da obuku opremu i krenu na intervenciju.

– Naše jedinice obučene su i opremljene da reaguju na sve vanredne događaje. Organizacija je takva da omogućava njihovu stalnu mobilnost, upućivanje i premeštanje radi pružanja pomoći jedinicama na čijoj teritoriji je nastao požar. Osim nas, na gašenju velikih šumskih požara angažuju se i radnici šumskih uprava i nacionalnih parkova na čijoj teritoriji je nastao požar, a pomoć nam pružaju i pripadnici dobrovoljnih vatrogasnih jedinica i specijalizovane jedinice civilne zaštite. Od posebnog značaja nam je izuzetna saradnja koju imamo sa Helikopterskom jedinicom MUP-a – ističe Čaušić.

Prilikom akcija gašenja požara helikopteri su angažovani jednom 2019, dva puta 2021, po jednom 2022, kao i dva puta ove godine.

– Helikopteri su bili korišćeni i na gašenju šumskih požara u inostranstvu, i to u Grčkoj, u Severnoj Makedoniji, Sloveniji i Bosni i Hercegovini. Ponosni smo što naša zemlja ima veoma jaku flotu za gašenje požara na otvorenom prostoru. U poslednje vreme nabavljena su dva helikoptera za gašenje „kamov K-32” nosivosti četiri i pet tona, kao i tri „erbasa H215”, poznata kao „superpume”, od kojih su dva predviđena za gašenje požara na otvorenom prostoru nosivosti 3,5 tone vode. Ne treba zaboraviti ni ostale helikoptere koje su nabavljeni i koje naša zemlja ima, što naš MUP čini respektabilnom snagom za gašenje požara iz vazduha. To povećanje tehničkih kapaciteta Helikopterske jedinice znatno olakšava rad naših jedinica na terenu – objašnjava Čaušić.

– U slučajevima gašenja požara na otvorenom povećani su kapaciteti za gašenje iz vazduha, a kao novina omogućeno je horizontalno gašenje požara iz vazduha, kao i transport ljudstva, opreme i sredstava za gašenje na konkretnu lokaciju, što znatno utiče na efikasnost prilikom intervenisanja vatrogasno-spasilačkih jedinica. Osim toga, korišćenjem bočnih dizalica omogućeno je spasavanje i evakuacija sa nepristupačnih terena bez sletanja helikoptera, kao i brži transport do medicinskih ustanova – kaže načelnik.

Požari ne poznaju granice te se često događa da izbiju u graničnim području. U tim situacijama od posebnog značaja su programi prekogranične saradnje MUP-a.

– Prilikom nastanka požara u graničnom području, ukoliko je požar u izbio u našoj zemlji, vatrogasno-spasilačke jedinice reaguju do državne granice, a ministarstvo komunicira sa nadležnim službama države čija teritorija je ugrožena. Ova komunikacija je izuzetno olakšana u slučajevima kada postoje bilateralni sporazumi ili ako je država članica Mehanizma civilne zaštite Evropske unije, što Srbija jeste. Zahvaljujući uspostavljenoj saradnji i dobroj praksi, naše jedinice upućuju se i na teritorije drugih država, ukoliko za to ima potrebe – zaključuje Čaušić.Antrfile

Velika pomoć dobrovoljnih vatrogasnih jedinica

Povećano angažovanje dobrovoljnih vatrogasnih jedinica ne samo na požarima na otvorenom prostoru, već i prilikom nastanka drugih vanrednih događaja karakteristično je za ovu godinu. U toku 2024. ove jedinice angažovale su se na 696 vanrednih događaja, sa 2.890 pripadnika, 632 vozila i 14 pumpi. One predstavljaju značajnu dodatnu pomoć profesionalnim vatrogasno-spasilačkim jedinicama, dok MUP u velikoj meri pomaže njihovo materijalno-tehničko opremanje.