Skromni menadžer za resurse NATO-a

Žitelji Haga gotovo svakodnevno mogu da sretnu Marka Rutea, holandskog premijera u ostavci. Ceo grad zna da redovno ispija kafu u 10 sati uvek u istom baru i da, vozeći se biciklom s jabukom u ruci, jednom nedeljno ide u srednju školu u kojoj predaje istoriju. Ovaj zaljubljenik u dnevne rutine, klasičnu muziku i grupu „U2” od oktobra će se naći na mnogo dinamičnijem poslu – naslediće Jensa Stoltenberga na položaju generalnog sekretara NATO alijanse. Reklo bi se da nova dužnost u trenutku dok dva velika rata bukte u svetu nije „po meri” čoveka čiji je omiljeni film „Kosa”. Međutim, kako je sam izjavio, upravo mu je sukob na istoku Evrope bio glavni motiv da se kandiduje za čelnu poziciju u alijansi.

Nema sumnje da će iskustvo u nalaženju konsenzusa između potpuno suprotnih koalicionih partnera, koje je sticao tokom vođenja četiri holandske višestranačke vlade, biti neophodno i na međunarodnoj sceni. On će predsedavati višesatnim sastancima alijanse sa 32 tvrdoglava ambasadora, ali ako je uspeo da ubedi Orbana i Erdogana da podrže njegovu kandidaturu, to ne bi trebalo da bude problem. Nije čudo što zna sa ljudima, jer je većinu karijere proveo kao menadžer ljudskih resursa u jednoj multinacionalnoj kompaniji. Prema navodima iz biografske knjige „Zagonetka Rute”, Mark je ljubazan sa osobljem, često ih pita o porodici i hobijima i pamti sve – od imena supružnika do vica koji mu je neko ispričao pre 10 godina.

Ne drži previše do luksuza – vozi „saab” iz 2009. i živi u kući koju je kupio još kao student. Od useljenja nije menjao nameštaj, a ni bračni status. Na interesovanje novinara o tom pitanju, 57-godišnji premijer samo odgovara da nije gej.

Skromnošću odiše i van domovine: već decenijama nekoliko dana godišnje provodi u Njujorku, gde odseda u istom jeftinom hotelu u Kineskoj četvrti. U Velikoj jabuci redovno se sastaje sa Robertom Karom, biografom bivšeg predsednika SAD Lindona Džonsona. Kao istoričar, strastveni je čitalac knjiga o američkim političarima, ali će mu na novoj funkciji osim povesnih znanja biti od koristi i poznavanje aktuelnih lidera SAD. Prethodna iskustva mu nisu baš bila slavna. Kao premijer Holandije, s Donaldom Trampom se susreo 2018, a tadašnja Ruteova upadica dospela je na naslovne strane. Tramp je pokušao da kaže novinarima da bi rezultat pregovora između SAD i EU bio pozitivan čak i ako se dve strane ne bi složile oko trgovinskog sporazuma. Ruteova opaska uz prepoznatljiv široki osmeh da će „pozitivno biti samo ako nešto smislimo”, izbacila je iz koloseka prvog čoveka SAD.

U novoj ulozi, Rute će verbalno morati da bude obazriviji, jer Sjedinjene Države najviše doprinose budžetu NATO-a. A zna se šta o tom izdatku misli milijarder sa čudnom frizurom, koji bi u novembru ponovo mogao da zaduži ključeve Bele kuće. Ruteov položaj biće delikatan i zbog činjenice da Holandija za 14 godina njegovog upravljanja „vladinim ljudskim resursima” nije uspela da dosegne cilj alijanse – da izdvoji dva odsto BDP-a na odbranu. A to izaziva bes na Trampovom već crvenom licu.