Kinesko „veliko uvo" u blizini Gvantanama

Koristeći prijateljske veze s Havanom Peking je poslednjih godina proširio svoje „veliko uvo” na američkom pragu, upozoravaju obaveštajni analitičari u Vašingtonu. Analiza satelitskih snimaka otkrila je na Kubi nekoliko stanica za elektronsko prisluškivanje koje navodno imaju veze s Kinom, a među njima i jednu stotinak kilometara udaljenu od američke vojne baze „Gvantanamo”, piše „Volstrit džornal”.

Analitičari Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu (CSIS) posle višegodišnjeg pažljivog proučavanja snimaka koje su napravili sateliti svemirske kompanije „Maksar” identifikovali su prislušne baze na četiri lokacije „crvenog ostrva”. Na dva mesta u blizini Havane, Behukalu i Kalabazaru, uočeni su veliki antenski sistemi za elektronsko osmatranje, napravljeni tako da imaju i komunikaciju sa satelitima, najverovatnije kineskim, jer Kuba nema svemirski program. Preostale dve prislušne lokacije u izgradnji, koje do sada nisu bile poznate, otkrivene su u istočnom delu zemlje u mestima Salao i Vahaj, nedaleko od američke baze u Gvantanamu.

Ovo nije prvi put da je Vašington prozvao Kinu za špijunske aktivnosti na Karibima, 150 kilometara južno od Floride. Uoči prošlogodišnje posete državnog sekretara Entonija Blinkena Pekingu, kineski zvaničnici su odbacili optužbe da sa kubanskog tla pokušavaju da elektronski nadziru komunikacije u SAD.

Kineski zvaničnici ukazuju da SAD, a ne oni, imaju ogromnu globalnu mrežu vojnih baza i prislušnih stanica: „Sjedinjene Američke Države su bez sumnje vodeća sila u pogledu prisluškivanja i ne štede čak ni svoje saveznike”, napisao je u saopštenju Liu Penđu, portparol kineske ambasade u Vašingtonu, dodajući da je američka strana u više navrata namerno podsticala priču kako Kina navodno uspostavlja špijunske baze na Kubi.

Iako je američka obaveštajna zajednica još u februaru u godišnjoj proceni pretnji prvi put javno saopštila da Kina pokušava da uspostavi vojne objekte na Kubi, Bela kuća i Kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe nisu htele da javno komentarišu ovo otkriće CSIS-a. Ipak, pojedini bivši američki zvaničnici i obaveštajni analitičari smatraju da Kina koristi geografsku blizinu Kube jugoistočnom delu SAD kako bi neprimetno preuzela osetljive elektronske komunikacije iz obližnjih američkih vojnih baza, svemirskog centra Kejp Kanaveral i pomorskih kompanija.

„Kineski objekti na ostrvu mogli bi da podstaknu upotrebu telekomunikacionih mreža za špijuniranje američkih građana”, kaže Leland Lazarus, stručnjak za odnose Kine i Latinske Amerike na Međunarodnom univerzitetu Florida.

Pojedine lokacije prislušnih stanica, poput one u Behukalu, nisu nepoznate odranije, ali nove satelitske fotografije pružile su nove detalje o njihovim mogućnostima. Metju Funajole, viši istraživač u CSIS-u, kaže da je reč o lokacijama s takozvanom evaluirajućom misijom.

Izveštaj Centra za strateške i međunarodne studije pojavljuje se usred sve veće zabrinutosti zbog konkurencije velikih sila na Karibima i u Latinskoj Americi, regionu u kojem Vašington decenijama pokušava da spreči rivale da steknu vojnu i ekonomsku prednost.

Kina je globalnim infrastrukturnim projektom „Pojas i put” sve prisutnija u Latinskoj Americi, što pokazuje i gradnja megaluke na pacifičkoj obali Perua. Za njom ne zaostaje ni Rusija, koja je svoju moć demonstrirala tako što je nedavno posle pomorskih vežbi na Atlantiku poslala nuklearnu podmornicu i fregatu u luku u Havani.

Tokom hladnog rata Sovjetski Savez je nedaleko od Havane imao svoj najveći inostrani centar za elektronsko špijuniranje, koji je zbog velikih troškova zatvoren 2001. godine. Zvanična Moskva je više puta demantovala pisanje zapadnih medija kako planira da ponovo otvori radio-elektronski centar u Lurdesu i da izgradi dodatne baze za praćenje aktivnosti SAD u Karipskom regionu, nazivajući to „nenaučnom fantastikom”.