Apokaliptične posledice superćelijske oluje

Poplavljene ulice, porušena stabla, otpale fasade, požari od udara gromova – ove slike posledice su superćelijske oluje koja je zadesila Srbiju prvog dana jula. Ma koliko apokaliptično izgledalo, bolje je od one superćelijske oluje koja nas je zadesila 2023.
– Prošle godine imali smo udare vetra koji su dostizali i 50 metara u sekundi na području Srema, Bačke, Mačve, pa je tu bilo zaista mnogo materijalne štete. Ove godine je jedina dobra stvar što nemamo vetar takve snage. On je uglavnom u domenu vrednosti između 17 i 28 metara u sekundi, ali superćelijske nepogode produkuju grad i obilne količine padavina. Pre dve noćni palo je najviše kiše u Sremskoj Mitrovici – 79 litara po kvadratnom metru. Na području Beograda registrovano je između 44 i 60 litara kiše po kvadratnom metru – priča za „Politiku” meteorolog Slobodan Sovilj iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ).

Ono što je slično ove i prošle godine jeste činjenica da su najviše stradali gradovi u Vojvodini, međutim, naš sagovornik objašnjava da ne postoji neka unapred određena teritorija koja bi bila ugrožena ili pak zaštićena od superćelijskih nepogoda.

– Prate se atmosferski parametri, preovlađujuća strujenja i inicijacije grmljavinskih oblaka i na osnovu toga se prognozira zona ili region koji će se naći na putu takvih nepogoda – dodaje Sovilj.

A termin superćelijska oluja prošle godine je iz meteoroloških ušao i u širu upotrebu, pa se zbog toga čini da je reč o novoj nepogodi koji je došla sa klimatskim promenama. Međutim, reč je o dobro poznatom terminu među meteorolozima.

– U pitanju je grmljavinska oluja koja ima rotirajuću uzlaznu struju vazduha. Upravo zbog toga oblak može da živi i do desetak sati. On se javlja u situacijama gde postoji izraženo vertikalno smicanje vetra. Drugim rečima, nama je potrebno jako strujanje vetra na nekih pet-šest kilometara iznad zemljine površine. Razlika u brzini vetra između površine zemlje i većih visina treba da bude dovoljna da napravi takvu jednu rotirajuću uzlaznu struju i da omogući dug životni vek u oblaku. Ovi oblaci su specifični po tome što jedino oni mogu da proizvedu gigantski grad – dodaje naš sagovornik.

Prema kategorizaciji, malo zrno grad, tj. ono do dva centimetra uglavnom nanosi štetu na poljoprivrednim kulturama. Krupan grad, tačnije onaj od dva do pet centimetara ostavlja trag na automobilima, fasadama, krovovima… Štete se naravno povećavaju kako ulazimo u treću kategoriju, gde su zrna grada veličine od pet do 10 centimetara.

– Grad čiji je prečnik veći od deset centimetara, a koji jedino mogu da proizvedu superćelijske nepogode, osim materijalne štete širokih razmera, utiče i na bezbednost ljudi i životinja. Može da nanese ozbiljne povrede, pa smo prošlog leta imali maksimalnu veličinu zrna grada koja je osmotrena na evropskom tlu – na severu Italije izmeren je grad od 19 centimetara. A gradonosna oluja u Indiji je usmrtila čak 246 ljudi. Toliko je bio krupan – objašnjava Sovilj i dodaje da i naša zemlja, u dokumentu koji se odnosi na prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, očekuje da do kraja veka broj nepogoda sa gradom čiji je prečnik veći od pet centimetara bude za 40–80 procenata više.

Prošle godine na udaru superćelijske oluje bili su gradovi u Sremu, Mačvi i na jugu Bačke. Maksimalni udari vetra prelazili su tada 150 kilometara na sat, a to su, objašnjava „Politikin” sagovornik, brzine koje bez problema ruše i dalekovode, čupaju krovove, drveće…

– Ali najčešće takva brzina vetra nije na nekom širem području, nego su to lokalne oblasti. Tako da imate delove gde je vetar izuzetno jak i gde je vetar malo slabiji, zato u nekim delovima pričini veliku materijalnu štetu, a neki delovi budu pošteđeni – dodaje.

Meteorolozi očekuju sve jače i sve češće grmljavinske nepogode, jer je i planeta sve toplija. Recimo, naša leta toplija su za 2,6 stepeni.

– Porast temperature za jedan stepen dovoljan je da se poveća količina vodene pare za sedam procenata. A vodena para je gorivo za grmljavinske oblake. U takvom jednom nestabilnijem sistemu svaka grmljavinska oluja potencijalno može da bude snažnija. Inače, čitav region od severa Italije preko zapadnog Balkana do našeg područja sve je podložniji jakim nepogodama, a uz te nepogode trebalo bi dodati i udare vetra od 25 metara u sekundi, koji se klasifikuju kao jaka oluja – objašnjava Sovilj kakav nas scenario može očekivati narednih godina.