Bitefove velike priče

Pod sloganom koji interpretira citat Dostojevskog: „Lepota (ne)će spasiti svet”, a zamišljeni i zapitani da li bilo koja plemenita osobina čoveka može uopšte da spase planetu koja konstantno gori, za publiku 58. Bitefa ove godine imamo deset predstava. Da li je uopšte moguće spasii svet ovim sredstvima koje imamo? Ili nam preostaje da sanjamo, pa neka onda tako i bude.  Budući da nemamo koncept, to je ranijih godina bio slučaj, mislim da nema ni okosnice, ali recimo tri predstave: „Seksualno vaspitanje II: borba” autorke Tjaše Črnigoj, zatim „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: šta bi rekla Čelsi meni” Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura i  „This is my truth, tell me yours”, autorke: Jasne Žmak, predstavljaju celinu koju ne bi trebalo propustiti, kaže za „Politiku” Miloš Latinović, Festival će biti održan od 25. septembra do 4. oktobra i poklonicima teatra ponudiće deset predstava u takmičarskoj selekciji koju je potpisao Nikita Milivojević, umetnički direktor Bitefa, sa svojim kreativnim timom.

– Selektorski tim se trudi da program festivala odgovara vremenu u kome živimo, a kako nam svakodnevni život opterećuju mnogobrojne neprijatne okolnosti, stvarajući brige, logično je da selekcija bude reakcija na sve neprijatnosti. Nije, međutim, program rigidno tematski određen nego su predstave različite. Pored velikih ženskih likova, savremenih interpretacija antičkih mitova, program sadrži i celinu od nekoliko predavanja-performansa jer želimo da publici prikažemo trend koji je ponovo dominantan, a primetili smo to i na brojnim svetskim festivalima. Očit je veliki povratak pričanja priča – kaže Miloš Latinović i dodaje:

– Čini nam se da postoji potreba umetnika da govore o našoj stvarnosti i postavljaju pitanja što se tiču kako sistema vrednosti, tako i važnosti kritičkog mišljenja koje nedostaje današnjim društvima, bez obzira na političku strukturu. Bez kritičkog stava, mišljenja, javno iznetog, slobodno saopštenog, nema napretka u društvu, ali podrazumeva se da takav stav mora biti argumentovan i potkrepljen činjenicama. Teatar je uvek baratao u tim okvirima – nesputanosti i istinitosti. Mislim da će to biti vidljivo i u predstavama koje ove godine dovodimo u Beograd i Srbiju.

Latinović kaže da će na Bitef i ove godine doći dve hiljade ljudi iz Srbije i inostranstva:– da igraju predstave, da prate festival ili izveštavaju o njemu.

– Mislim da Srbija nema mnogo prostora za popravljanje svog imidža, ali sam siguran da kultura, posebno manifestacije koje organizujemo, preporučuju našu zemlju kao značajnu na mapi Evrope. U kontekstu s tim najavljeni dolazak Tijaga Rodrigeza, koji vodi možda najveći i najznačajniji teatarski festival u svetu kao što je Avinjon, i Mila Raua, umetničkog direktora Viner festvohena iz Beča dovoljno snažno naglašavaju tezu o važnosti Bitefa danas. A, pored njih, biće u Beogradu tih dana još zanimljivih i značajnih ljudi...

Iza kreativnog tima Bitefa je veliki posao između dva festivalska izdanja, od izbora novih predstava, do organizacionih, tehničkih, finansijskih rešenja. Latinović  kaže da Bitef nema mogućnost ugovaranja „velikih” gostovanja na vreme i objašnjava:

– Mislim na predstave koje se produciraju po godinu do dve dana, velike spektakle koji se dogovaraju od dve do četiri godine unapred jer smo limitirani godišnjim finansiranjem i, generalno, sistemom koji nije promenjen od osnivanja festivala. Moram da naglasim da je ova godina sama po sebi komplikovana, pa je to dodatno pomrsilo konce oko nekih produkcija koje smo želeli na festivalu… No, da ne bismo plakali za prosutim mlekom, već išli napred, mogu da podelim sa čitaocima veliku zahvalnost svim Bitefovim partnerima jer su imali razumevanja za nas i prilagođavali se našem tempu. Tako će Beograd imati jedinstvenu priliku da vidi produkciju Komedi fransez, koja nikada do sada nije bila na Bitefu, a nije gostovala ni u regionu.

Direktor Bitefa dodaje da će ove godine biti iznenađenja više nego ikada, ali „neka ih publika lagano otkriva, veo po veo”. Lično preporučuje Karolinu Bjanki i njenu predstavu koja zatvara festival. Bjanki je teatarsko ime koje je u Evropi već slavno, a naša publika se još nije upoznala sa njenim radom koji izuzetno precizno balansira na tankoj žici više nesagledivog ambisa, veli Latinović.

Kad je reč o tome kako Bitef ove godine „stoji” finansijski. Latinović odgovara:

– Teško pitanje, još teži odgovor. Ili nekoliko odgovora: loše; korektno, s obzirom na okolnosti, nategnuto u odnosu na želje i uverenja, dobro u skladu s interesovanjem ljudi koji su spremni da pomognu... Svi ovi odgovori su tačni, jer kada se sagleda budžet Bitefa iz perspektive nekog pozorišta izvan Beograda ili manjeg festivala, onda delujemo kao nezahvalni i megalomanski opredeljeni, ali kada uporedite veličinu brenda, u relaciji, s nama sličnima, onda je to – smešno. Sigurno nećemo reći Rodrigezu koliki nam je budžet, jer on ima ogromne pare i ne bi nam verovao. Ali, Avinjon (i neki drugi festivali) imaju takve budžete pošto država zna šta hoće od festivala, organizacije i umetničkog rukovodioca i takvim budžetom štiti, ali i zahteva originalnost, kvalitet, jedinstvenost, posećenost... Bitef se za to bori drugim sredstvima, jer nismo u mogućnosti da finansijski pariramo. Šteta je što budžet, kakav god da je, ne znamo ranije (u ovom trenutku Bitef nema zaokružen budžet), jer bismo sa logistikom, visokim stepenom saradnje, poverenjem naših saradnika, tradicijom, mogli da dobijemo izuzetne predstave, koje otkrivamo ranije od svih. Ali, to je druga, duga, stara priča, koja očito nema kraj...