Sami sebi opozicija
(Фото Н. Марјановић)
Rezultati nedavno održanih lokalnih izbora se mogu kratko sumirati zaključkom da postoji jedinstven stav u ovakvoj opoziciji da nikada ne dođe na vlast. Neki analitičari pak izborni krah opozicije pripisuju apstinenciji birača, jer je promenom izbornih zakona zloupotreba sa promenom prebivališta eliminisana kao razlog za loš izborni rezultat pretendenata na vlast. Birači su jednostavno poslali jasnu poruku da se bojkot ne isplati.
Činjenica je da je bilo malo vremena za ozbiljnu kampanju, ali kako opoziciji, tako i strankama iz vlasti. Očekivanja na jednoj strani bila su da će opozicija u pojedinim gradovima (Novi Sad, Valjevo, Niš, Čačak...), s obzirom na to da je na izbore izašla ujedinjena imati znatno bolji rezultat, čak i pobediti. S druge strane, izborni rezultat koalicije predvođene Srpskom naprednom strankom bolji je nego što su istraživanja javnog mnjenja ukazivala. Doduše, i izlaznost je bila značajno manja u odnosu na decembarske izbore. To se može objasniti činjenicom da Srpska napredna stranka, kao i njen koalicioni partner Socijalistička partija Srbije, imaju lojalnije birače koji na izbore izlaze bez obzira na vremenske prilike, ličnu motivaciju, marketinški učinak i druge okolnosti. Manju izlaznost objašnjavamo time da birače manje interesuju lokalni izbori u odnosu na parlamentarne i predsedničke izbore.
Međutim, mnogi su predvideli da su birači, zapravo, bili pomalo i zbunjeni, odnosno da im je bilo teško da razaznaju ko je danas „prava”, a ko „lažna” opozicija. Naime, po jednoj školi mišljenja, pravom opozicijom se smatraju one stranke koje su bojkotovale nedavno održane izbore, dok su ostale stranke koje su izašle na izbore, po tom tumačenju, zapravo, dale legitimitet aktuelnoj vlasti. Naravno ovo je vrlo diskutabilno, ali navodim zbog toga što su mnogi razočarani birači glasali za pokret „Kreni–promeni”, koji su pojedini analitičari proglasili pobednikom u unutarpozicionom nadmetanju sa Strankom slobode i pravde koja se odlučila za delimičan bojkot i onim delom opozicije koja je na izbore izašla pod sloganom „Biram borbu”. Ne treba pak zaboraviti da je za stvaranje ozbiljne stranku sa članstvom, programom i infrastrukturom neophodno vreme, koje ovaj put nije išlo naruku pokretu Save Manojlovića, koji nije imao dovoljno prepoznatljivih i kredibilnih ličnosti u svojim redovima. Ili, kako bi se narodski reklo: On „ima s čim, ali nema s kim”. A na izborima su najvažniji programi kojima se detektuju problemi i nude rešenja i ljudi – stručni, časni, dokazani u svojoj struci.
Ukoliko srpska opozicija želi da opstane, potrebno je da prestane da traži krivce među drugima, i da se posveti rešavanju problema u svojim redovima. To znači da se oslobodi lidera koji dvanaest godina nisu pobedili ni na jednom izboru i da organizuje tajno glasanje, kako u pojedinim strankama, tako i u koaliciji, na kojima će članstvo između više kandidata izabrati nova rukovodstva, a potom i kandidate za najviše funkcije u državi.
Opozicija bi već sada trebalo da počne s pripremama za naredne predsedničke, parlamentarne i lokalne izbore, i to tako što će krenuti u terenski rad i formirati mreže poverenika i odbora. Nije dovoljno da se njihovi visoki funkcioneri sele iz jednog televizijskog studija u drugi i da pišu objave na društvenim mrežama, već da krenu da posećuju ljude u celoj Srbiji i stignu do Crne Trave, Bosilegrada, Blaca, Raške, Malog Crnića, Ljubovije, Plandište, Odžaka... I da u tim mestima strpljivo razgovaraju sa svojim pristalicama, da traže najbolje kandidate i pomognu im da obezbede sredstva i prostorije.
Ozbiljno bavljenje politikom zahteva celog čoveka koji je spreman da neprestano uči i usavršava se, odgovara na svaki poziv i poruku, bude među ljudima, priprema svoje javne nastupe, prikuplja sredstva za kampanju, suzbija sopstvenu sujetu i postaje tolerantniji... Uostalom, osnovno pravilo marketinga kaže da nećete prodati svoje jabuke tako što ćete sve vreme govoriti da su jabuke na susednim tezgama crvljive, gnjile, nejestive, već tako što ćete sopstveni proizvod učiniti boljim, pristupačnim po ceni i hvaliti najbolje karakteristike, tako da privučete kupce. A birači u politici nisu ništa drugo do kupci koji svoj glas (novac) daju onome ko ih uveri da zauzvrat dobijaju kvalitetan program (proizvod).