Laburisti pred pobedom

Riši Sunak je u poslednjih nekoliko nedelja kampanje prešao hiljade kilometara ubeđujući građane da torijevci treba i dalje vladaju Ujedinjenim Kraljevstvom. Ali u tom nezahvalnom poduhvatu, otkako je pre šest nedelja raspisao vanredne izbore, teško da je ispunio očekivanja. Britanci nezadovoljni lošim stanjem ekonomije i javnih službi otpisali su ga i pre vanrednih parlamentarnih izbora 4. jula.

Posle 14 godina vlasti, Konzervativnu partiju, koja je promenila pet premijera, danas očekuje izborni fijasko. Predizborne ankete glavnoj opozicionoj Laburističkoj partiji daju teško dostižnu dvocifrenu prednost nad torijevcima. Zato malo ko još sumnja da vođa opozicije Kir Starmer (61) neće biti novi premijer.

Na poslednjem skupu konzervativaca, u utorak uveče, čak ni poletni govor bivšeg premijera Borisa Džonsona, koji je 2019. godine ostvario ubedljivu pobedu, nije podigao sumorno raspoloženje u stranci. Ministar u Sunakovoj vladi Mel Strajd mogao je samo da konstatuje da laburisti hrle ka ubedljivoj pobedi.

Laburistička partija, koja je na prethodnim izborima dobila 202 poslanika, u fokus kampanje je stavila samo jednu reč – promena. Laburisti, predvođeni bivšim glavnim tužiocem za Englesku i Vels, obećavaju promovisanje „stvaranja bogatstva”, podsticanje investicija, poboljšanje infrastrukture, osnivanje državne kompanije za čistu električnu energiju radi jačanja energetske bezbednosti, oporezivanje privatnih škola radi plaćanja hiljada novih nastavnika u državnim obrazovnim ustanovama...

Ali laburiste, ako dođu na vlast posle prvih nacionalnih izbora u Engleskoj, Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj u poslednjih pet godina, ne očekuje „medeni mesec”. Naslediće brojne probleme – mršav privredni razvoj, oslabljene javne službe i muke s migrantima, navodi AP.

Prema istraživanju američkog istraživačkog Pju centra, samo 22 odsto glasača smatra da je ekonomija Velike Britanije u dobrom stanju. Dok je 2017. godine oko 75 odsto pristalica torijevaca pozitivno ocenjivalo stanje uprivredi, njihov procenat je sada pao na 27 odsto.

Sunak, koji je pre nepune dve godine preuzeo kormilo vlasti posle političkog haosa koji su za sobom ostavili Boris Džonson i Liz Tras, tvrdi da posle nekoliko teških godina kroz koje je zemlja prošla, sada stvari počinju da idu nabolje. Ali, taj jedva vidljivi oporavak stiže kasno za prvog šefa vlade azijskog porekla, političara bogatijeg od kralja Čarlsa, da bilo šta preokrene u svoju korist.

U prvom kvartalu ove godine britanska ekonomija izašla je iz recesije i to sa 0,6 odsto većim rastom nego što je očekivano, a prvi put za poslednje tri godine inflacija je takođe pala, i to na proklamovani cilj Banke Engleske od dva odsto. Endru Gudvin iz „Oksford ekonomiksa” potvrđuje da postoje znaci ekonomskog oporavka, ali ističe da to ne privlači mnogo birače i da se stranke uglavnom fokusiraju na druga pitanja, ali da visoka inflacija i nedovoljno finansiranje javnih usluga predstavljaju dva ključna faktora zbog kojih glasači žele da na današnjim izborima dođe do promene vlasti.

Šef odeljenja za globalnu ekonomiju i finansije u Četam hausu Kreon Batler rekao je za „Dojče vele” da birači vide kakve su posledice lošeg stanja u privredi po javnu zdravstvenu službu, ali i niz drugih službi, od policije, preko lokalnih vlasti, do izdvajanja za infrastrukturu. Batler ipak ocenjuje da se Laburistička partija suštinski razlikuje od konzervativaca u tri oblasti ekonomske politike: ulozi javnog sektora, regulativi i odnosu prema EU.

Iako Sunak tvrdi da je bregzit u opasnosti ako pobede laburisti, očekuje se da će njegov najverovatniji naslednik na premijerskoj funkciji Starmer želeti da razvije produktivniji odnos sa Briselom nego što je bio poslednjih godina posle izlaska iz EU.

Porazom konzervativaca na izborima sasvim izvesno ugasiće se ambiciozan, ali pravno kontroverzan plan Sunaka da tražioce azila šalje u Ruandu.

Program koji je britansku kasu već koštao 305 miliona dolara bio je ključno polarizujuće pitanje između dve glavne partije tokom šest nedelja predizborne kampanje. Sunak je to proglasio ključnim prioritetom svog premijerskog mandata, tvrdeći da će to odvratiti ljude od prelaska Lamanša u malim brodovima. Iako premijer najavljuje da će prvi avioni sa migrantima poleteti za Afriku čim bude reizabran, laburisti najavljuju da će taj plan odbaciti čim dođu na vlast.

Među strankama koje računaju da će imati poslanike u novom sazivu parlamenta su i Liberalne demokrate, Reforma UK Najdžela Faraža, Škotska nacionalna partija i Zelena partija Engleske i Velsa. Liberali predvođeni Edom Dejvijem, koji su 2019. osvojili 11 mandata, obećavaju bolju zdravstvenu zaštitu, ulaganje u obnovljive izvore energije, smanjenje starosne granice za glasanje na 16 godina i ponovo pridruživanje jedinstvenom tržištu EU. Na drugoj strani je desničar Faraž, koji traži napuštanje Evropske konvencije o ljudskim pravima kako bi tražioci azila mogli lakše da budu deportovani.

Na izborima učestvuje 98 stranaka

Na opštim izborima u Velikoj Britaniji 2024. godine prijavljen je rekordan broj kandidata – 4.515 za 650 mesta u Donjem domu parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva. Na izborima učestvuje 98 političkih partija, od kojih 35 stranaka ima samo jednog kandidata. Na izbore se prijavilo i 459 nezavisnih kandidata, koji odmeravaju snage u 317 izbornih jedinica.

Velika Britanija je podeljena na 650 oblasti koje se nazivaju izbornim jedinicama. Glasači u svakoj od njih biraju po jednog poslanika za Dom komuna, donji dom parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva, čiji mandat traje pet godina.

Po prebrojavanju glasova, kralj će zatražiti od lidera stranke s najviše poslanika (minimum 326 mandata) da postane premijer i napravi vladu. Lider stranke s drugim najvećim brojem poslanika postaje lider opozicije.

Biračka mesta otvaraju se danas u sedam sati, a zatvaraju u 22 časa.