Arlekin čeka pravog kupca

Od našeg dopisnika iz Vašingtona

Mora da je njujorški bankar čuvenog prezimena Dejvid Rokfeler usnio san o predstojećem cunamiju na Volstritu, čim je prošlog proleća odjednom odlučio da sa zida salona skine svoju omiljenu sliku. Njegov Mark Rotko, koga je za manje od deset hiljada dolara kupio i okačio još šezdesetih godina prošlog veka, prodat je na „Sadebijevoj” aukciji u maju prošle godine, za 72,8 miliona dolara, najvišu cenu ikada postignutu na javnom nadmetanju za savremeno umetničko delo.

 Rokfeler inače važi za kolekcionara umetnina iz ljubavi. On nije preprodavac, a na kupovinu Rotkovog „Belog centra” svojevremeno ga je nagovorila legendarna Doroti Miler, glavni kustos njujorškog Muzeja moderne umetnosti (MOMA). Do tada, Rokfeler je više voleo figurativnu umetnost i bilo mu je „naporno da se privoli apstraktnim radovima njujorške škole”. „Beli centar” postao je apstraktni prvenac u kolekciji figurativnog slikarstva Pegi i Dejvida Rokfelera. Tokom godina, Rokfelerovi su zavoleli „tananu lepotu i isprepletanu ravnotežu” Rotkove apstrakcije. Bankarska strast ipak je prevagnula nad umetničkim doživljajem. U pravi trenutak: Rokfeler sada mirno gleda sa svoje njujorške visine (55. sprat Rokfelerovog centra rezervisan je za kancelarije menadžmenta), kako „Sadebi” i „Kristi” uzalud nude Vorhole, čak i ponekog Pikasa, a da za njih nema pravog kupca. Rokfelerovog Rotka kupili su katarski šeici, koji su, kako se priča, napravili pravu malu kolekciju njujorškog slikara koji je kao dete sa roditeljima emigrirao iz carske Rusije. Tajna je otkrivena naknadno kada se šeik iz kraljevske porodice poverio jednom specijalizovanom časopisu da je i on poput starog milijardera sa Menhetna, neobično zavoleo „Beli centar” Marka Rotka. Rokfeler je upravo poželeo da njegov ljubimac bude kod novog gazde mažen i pažen.

Velike slike i čuvena imena nemaju više cenu po kojoj su se prodavale pre nego što je uragan počistio berzijance sa Volstrita. „Sadebi” i „Kristi”, dve aukcijske kuće koje se u Njujorku nadmeću za primat, odavno su shvatile da njihovi dragulji odlaze u inostranstvo. Iako je zlatno pravilo da se imena kupaca ne otkrivaju, jasno je da Amerikanci sve ređe posećuju najskuplja nadmetanja, a da su na njihova mesta došli Rusi, Ukrajinci, šeici iz naftonosnih zemalja. Ali poslednjih dana presušili su i ovi novi „Rokfeleri” iz tranzicionog sveta multimilijardera. Ili su bar oslabila njihova čula za basnoslovnu umetnost.

Maljevič otputovao u nepoznatom pravcu

Doduše, na „Sadebijevoj” aukciji u prošli ponedeljak geometrijska belina ruskog slikara Kazimira Maljeviča „Suprematistička kompozicija” iz 1916. godine dostigla je cenu od 60 miliona dolara, koliko se i očekivalo, dok je iste večeri od 70 ponuđenih umetnina samo 25 našlo kupca. Među njima je i prelepa Degaova „Balerina koja se odmara”, koja je za 37 miliona dolara promenila vlasnika i otišla na verovatno dug put – u nepoznatom pravcu. Očekivalo se, međutim, da će se za nju dobiti bar tri miliona više.

Pre ove pretpraznične aukcije koja je obično donosila do sada sume, „Sadebijev” potpredsednik za impresioniste i modernu umetnost Sajmon Šo najavio je „pet potencijalnih učesnika iz bivših sovjetskih republika i Rusije koji će se takmičiti za platno ruskog avangardiste”. Oni se, međutim nisu pojavili, a platno je po unapred utvrđenom dogovoru prodato preko telefona, bez ikakvog dograđivanja njegove vrednosti.

Iako je „Sadebi” nedavno sa pompom otvorio svoju filijalu i u Moskvi, računajući na „novi novac” Rusa i „bivših Sovjeta”, izgleda da je berzanska kriza umanjila glad tranzicionih milijardera za visokim umetničkim sferama.

Povlačenje Pikasa

Pikasov „Arlekin” (1909) iz kubističkog perioda ostao je u njujorškim prostorijama „Sadebija” da sačeka bolja vremena. Kockasti pajac je kao jedna od zvezda jesenje aukcije krasio kataloge poslate u svet, ali je nekoliko dana pred događaj – povučen. Prethodno se među trgovcima nedeljama šuškalo da će se to desiti. Jer, ako bi i Pikaso otišao po za njega nedostojnoj ceni, bio bi to siguran znak da se i berza umetničkih nekretnina zarazila opasnom bolešću sa obližnjeg Volstrita. Ovako, sve bi moglo da se prikrije, bar do Božića… Očekuje se da se do tada Arlekin pojavi premijerno, a ne kao „roba iz druge ruke”. U neka ružičastija vremena oko Pikasa bi se posvađali agenti bogataša iz Rusije, Azije i sa Bliskog istoka.

Očevici „Sadebijeve” aukcije kažu da je u ponedeljak sala za nadmetanje bila krcata. Strani dileri, kolekcionari, bogati kibiceri, uspeli su da razvedre atmosferu, iako se očekivalo da će biti tiho „kao na parastosu”. Mnoga su dela prodata ispod očekivane cene, ali „Sadebi” tvrdi da su njihovi eksperti sve do u dolar proračunali, da su svi troškovi pokriveni i da je prodavcima uredno isplaćena obećana suma. Gosti su bili nervozni i napeti, u iščekivanju da se i na ovoj pijaci odrede nove vrednosti u skladu sa opštim kretanjima, kaže stručno jedan galerista sa Menhetna. 

„Sadebi” i „Kristi”, međutim, računaju na probuđeni američki optimizam. Čak i ako je tačno da se Rusi i Bliski istok povlače sa ove pijace, trgovci predviđaju veliki američki povratak. Nada je oživljena urnebesnim slavljem posle istorijskog izbora za predsednika. Amerika oseća da je već ušla u novu psihološku fazu. Oraspoloženi „promenom svoje istorije”, Amerikanci će preokrenuti i tržišnu atmosferu. Pogotovo će početi da vrednuju trajna remek-dela. Sve je moguće, i ništa nije nedostižno, kažu multiprofesionalci u aukcijskim kućama za umetnička dela. Cene će opet „postati realne i odleteti u nebesa”. A u ovoj zemlji, dodaju osokoljeni trgovci, ima još dovoljno milijardera i za Pikasa i za Rotka… koji je prošle godine odleteo u Katar. Svaka slika ima svoju odiseju. Možda se neke od onih najdragocenijih vrate iz dalekog starog sveta – u „novu Ameriku”