Tetoviranje – moderni rizik

Svrstani su u istu grupu poslova sa astrolozima, bračnim posrednicima, organizatorima pratnji i čistačima cipela. Mnogi rade neprijavljeno ili se registruju kao kozmetički saloni i udruženja. Njihov rad je izuzetno popularan i skup. Tetoviranje postoji hiljadama godina, koža se trajno obeležava ubrizgavanjem proizvoda koji se sastoje od boja i pomoćnih sastojaka. Ali materijal sa kojim rade, kako sami kažu, nisu sigurni da li je potpuno ispravan. Inspekcija ne proverava ni njihov rad ni ono čime rade. Važni su i uslovi u kojima se tetoviranje radi – ako nisu odgovarajući pre svega higijenski, može da dođe do ozbiljnih zdravstvenih posledica.

Tatu artisti u Srbiji se od početka dvehiljaditih bore za zakonsku regulaciju.

– Zalagali smo se da se u zakon uvedu uslovi pod kojima može da se otvori tatu studio i da imamo delatnost u privrednom registru – rekao je Boris Mladenović, tatu majstor.

U Srbiji nema zabrana koje se tiču boja za tetoviranje, za razliku od pojedinih evropskih zemalja koje su zabranile upotrebu jedne nijanse crvene boje. Kod nas neki kupuju te boje čak i sa neproverenih inostranih sajtova. One koje ulaze u našu zemlju su, prema rečima Mladenovića, testirane u zemljama proizvođača, a po ulasku u Srbiju prolaze nasumično testiranje. Nasuprot profesionalnim bojama, one koje se kupuju na sajtovima nisu testirane.

Tatu studiji regulisani su Pravilnikom o posebnim sanitarnim uslovima koje moraju da ispune objekti u kojima se pružaju usluge održavanja higijene, nege i ulepšavanja lica i tela, dok su materijali utvrđeni Zakonom o predmetima opšte upotrebe, a za njihovu ispravnost nadležno je Ministarstvo zdravlja koje nadzor vrši posredstvom sanitarnih inspektora.

Tatu delatnost, kako je objasnio Ozren Slović, advokat, naš zakonodavac još nije prepoznao kao profesiju „zbog čega ostaje za mnoge stvari neregulisano područje”. Kao dodatni problem ističe to što ne postoji zvanično sertifikaciono telo koje bi tatu majstorima omogućilo da dobiju formalno usavršavanje.

– Samim tim ne postoje i nikakve garancije niti kontrolna tela za sam kvalitet rada tatu majstora i kvalitet materijala koji se koriste u radu – rekao je advokat.

Za razliku od naše zemlje, u Velikoj Britaniji i SAD nije moguće bavljenje tetoviranjem i otvaranje salona bez licence.

Tatu majstorima u glavnom gradu veliki problem predstavljaju artisti koji su došli iz Rusije i počeli da rade u iznajmljenim stanovima.

– Beograd je preplavljen ruskim ilegalnim tatu majstorima, a kod nas takođe ima dosta i turskih tatu majstora. Kod njih se zakazuje na „Instagramu”, ne znamo ni šta rade ni sa kojim materijalima. To je i zdravstveni problem – rekao je Mladenović, koji se tetoviranjem bavi 32 godine.

Neadekvatno tetoviranje nosi sa sobom zdravstvene posledice pa se tako preko nesterilisane opreme mogu preneti brojne bolesti, poput hepatitisa B i C, HIV-a, a može dovesti do infekcija, alergija i prekomernog rasta ožiljnog tkiva.

– Tetoviranje je generalno pouzdano jer ubodi igle ne probijaju ispod nivoa kože. Međutim, ukoliko ga rade amateri, rizično je i opasno po zdravlje. To je ipak trauma kože i zbog toga ne treba odjednom zahvatiti veliku površinu – kazala je doktorka Radmila Šehić.

Uprkos verovanju da je tetoviranje leti opasno, Boris Mladenović je istakao da to nije istina.

– Tetoviranje leti je u redu, ljudi mogu normalno da hodaju ulicom, ali ne treba da se sunčaju ili idu u solarijum. Kupanje u moru ili bazenu trebalo bi izbegavati sedam do deset dana posle tetoviranja da se rana ne bi inficirala – rekao je tatu majstor.

Cene se formiraju na osnovu veličine tetovaže, mesta na telu i utrošenog vremena.

– Početne cene razlikuju se od studija do studija, kreću se od 50 do 100 evra. Tetoviranje cele ruke može da košta od 2.000 do 12.000 evra, zavisno koliko sesija se radi. U principu jedna traje četiri do pet sati – kazao je Mladenović i objasnio da se u svetu naplaćuje satnica, ali kod nas ne jer su se u našoj zemlji tatu majstori susretali sa optužbama kako namerno rade sporije da bi više naplatili.

U periodu od pre nekoliko hiljada godina, tetovaže su, kako je objasnio dr Miloš Ničić, kulturolog sa Fakulteta političkih nauka, bile u vezi sa određenom zajednicom i one su bile simboličke, ritualne, i njima se označavao položaj i status.

– U tom periodu tetovaža je imala određenu funkciju. U 20. veku bile su deo različitih grupa koje su se suprotstavljale dominantnim tokovima politike, kulture, ekonomije. Dugo decenija je taj pežorativni, negativni aspekt tetovaže bio vezivan za opasne grupe i viđene su kao neka vrsta pretnje i samim tim bivaju zabranjene – objasnio je Ničić.

Danas su tetovaže postale moda, a do toga je došlo jer su one, kao i većina stvari iz potkultura „inkorporirane  u široki spektar potrošnje u okviru dominantne kulture”.

– Pocepane farmerke nosili su pankeri, a u roku od 15 godina ih nalazimo u rafovima multinacionalnih kompanija. Na isti način došlo je do promene pogleda na tetoviranje, prvo kroz gubitak pežorativnog dela, a na drugom mestu one gube oznaku otpora i postaju jedna od mnogobrojnih praksi potrošnje – objasnio je Ničić i istakao da je ovom procesu doprinela i „selebriti kultura”, odnosno to što sve veći broj javnih ličnosti ima tetovaže.

– To postaje deo jednog opšteprihvaćenog izgleda. Stvari u vezi sa idealnim, odnosno poželjnim izgledom su se promenile od kada imamo društvene mreže. Danas je tetoviranje više individualno nego što je to bilo ranije jer se pre tetovaža jasno vezivala za određenu grupu – naveo je Ničić.

Reč sloboda, krst i avion su tetovaže koje je uradila Julijana Božović i one, iako su univerzalni simboli, za nju imaju lično značenje.

– Najviše uživam u putovanju, težim slobodi i verujem u Boga, to je deo mene i nikada se neću pokajati zbog tetovaža. Najbitniji mi je stil, idealnog artista sam našla u Novom Sadu, iako sam iz Beograda. Nije mi važna cena, nego da to bude baš onako kako sam zamislila jer to treba da nosim ceo život – objasnila je dvadesetdvogodišnja Julijana.

Za razliku od nje, Aleksandar Stanković čekao je četrdesetu godinu za izradu prve tetovaže.

– Želeo sam to i dosta ranije, ali nisam do tada našao tatu majstora koji mi je izgledao siguran. Ona koju sam uradio ima simboliku i skrivena je – rekao je Stanković i istakao da nikada nije razmišljao o uklanjanju tetovaže.

Prilikom izbora tatu majstora najvažnije je, kako je istakao Boris Mladenović, da studio bude čist, oprema sterilisana, i da kad do tetoviranja dođe, artist pred mušterijom otvori iglu. Tatu majstori, odnosno saloni mogu da, kako je objasnio Ozren Slović, posredstvom osiguravajućih kuća ugovore osiguranje od profesionalne odgovornosti.

– To osiguranje odnosi se na pravnu odgovornost u slučaju nekog stručnog propusta, na telesno oštećenje, zdravstveno, naruženost itd. Na taj način će tatu majstori pospešiti svoju uslugu, klijentima obezbediti sigurnost, a sebe obezbediti finansijski – istakao je Slović.

Tatu studio i bračno posredovanje

U Srbiji je moguće registrovati tatu studio u Agenciji za privredne registre šifrom delatnosti 96.09 koja obuhvata aktivnosti studija za tetoviranje i pirsing, ali i izvođenje astroloških i spiritističkih seansi, usluga zbrinjavanja kućnih ljubimaca, bračnog posredovanja, kao i dela čistača cipela i lica za naplatu parkinga. Uprkos nameni ove šifre, tatu studiji se često prijavljuju i pod drugim delatnostima, kao udruženja ili frizerski i kozmetički saloni.