Četiri scenarija za rat i mir u Libanu

Tanka je i nepredvidiva linija koja razdvaja uzvraćanje i eskalaciju na frontu između Izraela i Hezbolaha koji je obeležen svakodnevnim konfliktima od izbijanja rata u Gazi. Iako obe strane poručuju da nisu zainteresovane za rat, rizik od pogrešnih procena je na vrhuncu, pa su perspektive ozbiljnog konflikta veće nego ikad.

„Svet ne sme da dopusti novu Gazu u Libanu”, upozorio je generalni sekretar UN Antonio Guteres.

Libanska šiitska milicija ispalila je više od stotinu raketa na sever Izraela kao odgovor na pogibiju jednog svog komandanta na jugu Libana. Situacija je zapaljiva. Prekogranični sukobi Izraela i dobro naoružane milicije ne prestaju od vremena početka rata u Gazi i primorali su 80.000 Izraelaca i oko 90.000 Libanaca da napuste područja izložena vatri.

Povoljna okolnost je da ni Izrael ni Teheran, koji je najveći sponzor Hezbolaha, ne žele širenje sukoba koji ima potencijal da zapali region, angažuje Iranu bliske snage po Iraku i Siriji i čak dovede do konfrontacije Amerike i Irana.

„Ne tražimo rat, ali smo za rat spremni”, izjavio je izraelski ministar odbrane Joav Galant tokom obilaska trupa na severnoj granici. Kamal Harazi, spoljnopolitički savetnik iranskog vrhovnog vođe, izjavio je da Teheran u slučaju šireg konflikta ne bi imao „izbor nego da podrži Hezbolah svim sredstvima”, ali da „proširenje rata nije ni u čijem interesu... ni Irana ni SAD”.

Lider Hezbolaha Hasan Nasralah intenzivira odgovor zbog pogibije svog komandanta. Izbegava eskalaciju, ali prekid raketiranja severa Izraela uslovljava stalnim primirjem između Izraela i palestinskog Hamasa u Gazi. Hezbolah sukob s Izraelom opisuje kao podršku Palestincima i do sada je na Izrael uputio više raketa i dronova nego Hamas.

Analitičari u međuvremenu razrađuju četiri moguća scenarija.

Ograničeni sukob: Uz perspektivu da će Izraelci nastaviti operacije u Gazi, Nasralah neće odustati od zahteva za trajni prekid vatre. Mogao bi da smanji intenzitet baraža prema Izraelu, ali ne i da ih prekine. Izrael bi mogao da odgovori vazdušnim napadima kako bi uništio lansere Hezbolaha, što podrazumeva uzvratni udar. Obe strane bi se uzdržavale od gađanja urbanih centara i civilnih ciljeva.

Opasni incidenti: Bilo kakav udar s jedne strane granice koji bi izazvao veći broj civilnih žrtava mogao bi da bude okidač snažnih odgovora kakve i Izrael i Hezbolah pokušavaju da izbegnu. Takav incident naveo bi izraelske lidere na odluku da jednom za svagda prekinu konflikt pre nego što Hezbolah uputi rakete na gradove poput Haife. Iranski saveznici po Iraku, Siriji i Jemenu smatrali bi se obaveznim da se uključe.

Preventivni rat: Iako je opšta saglasnost da nijedna strana ne želi konflikt širih razmera, vlada Benjamina Netanjahua je pod stalnim pritiskom militantnih koalicionih partnera koji zahtevaju da se obezbedi povratak Jevreja u svoje zajednice na severu. Izrael bi mogao da se odluči na napad velikih razmera pokušavajući da potisne Hezbolah iz pograničnog područja.

Prekid vatre: Netanjahuu je neophodna pobeda u Gazi kako bi sprečio pad svoje vlade, ali ukoliko likvidira vojne vođe Hamasa i oslobodi još talaca, možda bi bio spreman na kompromis oko prekida vatre. Takav sporazum olakšao bi diplomatske napore da se izbegne rat Izraela i Hezbolaha. To bi Nasralahu omogućilo da tvrdi da je uspešno predvodio tzv. Islamski otpor i da je okončao rat u Gazi. Diplomate bi stupile na scenu u nadi da će obezbediti povlačenje Hezbolaha s južne libanske granice, dok bi se Izrael povukao sa 13 spornih pograničnih tačaka. Hezbolah bi sačuvao svoj razorni arsenal, čekajući neku novu priliku da se ogleda s Izraelom.

Amerikanci su nedavno Hezbolahu ponudili dogovor: da kao posrednik utiče na Hamas da prihvati predlog o prekidu vatre predsednika Džozefa Bajdena, a da SAD zauzvrat pritisnu izraelsku armiju da izbegne eskalaciju u Libanu. Najviši šiitski zvaničnik Libana, predsednik parlamenta Nabih Beri, odbacio je ponudu – tumači se čekajući konačan stav Teherana. Liban je zahvatio pesimizam.

„Novi rat između Izraela i Hezbolaha lako bi mogao da postane regionalni rat sa strašnim posledicama po Bliski istok”, izjavio je američki sekretar za odbranu Lojd Ostin, koji je za istočni Mediteran uputio nova tri amfibijska broda i marince pripremajući eventualnu evakuaciju. U atmosferi rastuće napetosti neke zemlje su svojim državljanima savetovale da napuste Liban koji je istovremeno suočen s najtežom ekonomskom i finansijskom krizom u istoriji.

Izraelska vojska se u Gazi priprema za kampanju nižeg intenziteta otvarajući Vašingtonu priliku da pritisnu za deeskalizaciju na izraelsko-libanskom frontu. Uprkos demonstraciji sile, američka administracija savetuje uzdržanost i pregovorno rešenje, pa je ton izraelskih pretnji ipak ublažen posle jasno saopštenog američkog stava.

Diplomatija, posebno američka i francuska, trudi se da konflikt zadrži unutar sadašnjih okvira sve dok se ne okonča rat u Gazi. Posle toga bi usledili pregovori o raspodeli uticaja sila regiona, mada u Bejrutu strahuju da bi Liban mogao da ostane po strani. Da li će ključni elementi nekog dogovora stići pre nego što eksplodira novi rat?