Hteti i moći

Regres za korišćenje godišnjeg odmora, minuli rad, poklon za praznik firme, topli obrok... Sve bi to od Nove godine mogli da imaju zaposleni u Srbiji. To bi trebalo da im garantuje Odluka o proširenom dejstvu Opšteg kolektivnog ugovora koju je u četvrtak potpisao ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. Njegovo prošireno dejstvo dodatno su svojim potpisima na aneks overili i predsednici Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Unije poslodavaca.

Poslodavci su obavezni, zapisano je u pomenutom aneksu, da zaposlenima isplaćuju topli obrok u visini od 15 odsto mesečne zarade i regres za godišnji odmor u visini od 75 odsto prosečne zarade u privredi Srbije. Prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora znači da taj dokument važi u svim preduzećima, uključujući i ona koja se finansiraju iz budžeta Srbije. Prema proračunu predstavnika sindikata, potpisani dokumenti bi trebalo da obezbede povećanje mesečnih primanja zaposlenih za 7.000 dinara.

Papir je potpisan, ali šta dalje. Hoće li od toga biti neke vajde za zaposlene? Jer, jedno je hteti, a sasvim drugo – moći.

Takav crv sumnje javio se još 31. oktobra, kada su članovi Socijalno-ekonomskog saveta saopštili da je postignut dogovor da se dokument potpiše. Naročito posle izjava predstavnika u Srbiji gostujuće delegacije Međunarodnog monetarnog fonda da se, u jeku svetske finansijske krize, komotno pružamo preko gubera.

Sudeći po njihovim izjavama od četvrtka, učesnici u izradi ove odluke su,u međuvremenu, korigovali stavove. Tako je ministar Ljajić podsetio da sledi postizanje socijalno-ekonomskog pakta, da je potrebno da svi pokažu razumevanje za makroekonomsku situaciju i da je razgovarano o svim aspektima svetske ekonomske krize i dogovoreno „da će se u zavisnosti od efekata te krize primenjivati određene mere”.

–Mi smo sada svi u istom čamcu, bez obzira na to da li se radi o sindikatima, državi ili poslodavcima. Naš interes nije da veliki broj preduzeća bude zatvoren i prinuđen da otpušta radnike, jer ne može da primenjuje odredbe Opšteg kolektivnog ugovora – kazao je Ljajić.

On je naveo da 400.000 zaposlenih prima minimalnu platu i da te firme teško da će moći da isplate sve što je predviđeno Opštim kolektivnim ugovorom. Biće formirana i posebna komisija za utvrđivanje činjenica. Ona preduzeća koja ne mogu da poštuju obaveze biće izuzeta iz Opšteg kolektivnog ugovora.

Ljajić je istakao da je primaran cilj očuvanje ekonomske stabilnosti, a ona ne sme biti ugrožena. „Kaiš moramo da stežemo, javnu potrošnju da krešemo, administracija mora da bude smanjena. To je put ka postizanju pune stabilnosti u ovoj zemlji. Vlada od 26 članova nije najbolje rešenje, kao ni parlament sa 250 poslanika”, kazao je Ljajić.

Predsednik Unije nezavisnih sindikata Stevan Avramović, koji je i predsedavajući Saveta, rekao je da Unija potpisivanjem ugovora preuzela obavezu prema zaposlenima i naglasio da je osnovni motiv za njegovo sklapanje bio socijalno-ekonomska stabilnost u zemlji.

Ko razume – shvatiće.