Pacijenti uskoro neće šetati „od lekara do lekara"

Do kraja ove godine biće potpuno testiran i spreman softver za uvođenje e-kartona zahvaljujući kojem će nadležni lekari brzo imati uvid u prethodno kretanje pacijenta kroz sistem sa svim informacijama važnim za efikasnije lečenje, najavila je za „Politiku” profesor dr Ivana Stašević Karličić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Ona je naglasila da ovo ministarstvo predano i sistematski, uz potrebne izmene regulative, radi na digitalizaciji unutar zdravstvenog sistema, uz uverenje da će uštedeti vreme, napore i finansije pacijentima, zdravstvenim radnicima, a takođe i privredi.

‒ Jednostavniji put ljudi kroz sistem bez šetnje od specijaliste do izabranog lekara i nazad, efikasniji lekari sa manje komplikovanim procedurama puke administracije uz garantovanu bezbednost ličnih podataka doneće dobit i privredi koja je usko vezana za zdravstveni sistem u pogledu radne efikasnosti i produktivnosti pojedinca. Do sada realizovane aktivnosti poput e-recepta koji je proširen u smislu propisivanja recepta za lekove i pomagala od strane specijaliste i elektronskom potvrdom o smrti, biće uskoro bogatiji i za e-lab koji će omogućiti brzu razmenu rezultata laboratorijskih analiza između ustanova, odnosno lekara. E-bolovanje je trenutno na nivou pilot-projekta koji je do sada završen u Domu zdravlja „Voždovac, a u toku je u Domu zdravlja „Savski venac”. Sledi implementacija u ostalim domovima zdravlja u Beogradu, a zatim i celoj Srbiji da bi, kako se očekuje do kraja 2025. godine, zaživeo sistem brzog i efikasnog realizovanja bolovanja na teritoriji cele zemlje – pojasnila je dr Stašević Karličić.

Digitalizacija zdravstvenog sistema u Srbiji je započeta pre više od jedne decenije, donošenjem prvog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva 2014. godine, ali je značajno ubrzana u poslednjih pet godina. Prvi rezultati procesa digitalizacije su već vidljivi. Uspostavljanje sistema e-recept, koji je u potpunosti implementiran od 2019. i funkcioniše za privatne i državne apoteke na teritoriji cele Srbije, donelo je uštede od 30 miliona evra. Takođe, tu je aplikacija e-zdravlje, putem koje od kraja 2021. građani mogu da pristupe svojim podacima iz državnih zdravstvenih ustanova, da imaju uvid u svoje recepte, kao i da zakažu pregled kod izabranog lekara.

Isidora Šmigić, menadžerka za regulatornu reformu u Naledu (Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj), kaže za naš list da se ključni rezultati digitalizacije zdravstva u Srbiji tek očekuju u narednom periodu, a odnose se na integraciju i lakšu razmenu podataka između ključnih aktera. Sistemi e-karton i e-bolovanje su mehanizmi kojima će to biti omogućeno.

‒ E-karton će ubrzati put kroz zdravstveni sistem, sprečiti ponavljanje analiza i vraćanje kod lekara opšte prakse po nove upute, što će sveukupno doprineti efikasnijim rezultatima lečenja. Na uspostavljanju e-kartona se aktivno radi, a pored tehničkih uslova i pripreme arhitekture sistema neophodno je uskladiti zakonski okvir i doneti podzakonske akte koji će bliže određivati uslove i načine funkcionisanja e-kartona, te se puna primena sistema očekuje od 2026. godine – kaže Šmigićeva.

Još jedan segment digitalizacije zdravstva koji je prepoznat podzakonskim aktima je i telemedicina, odnosno pružanje zdravstvenih usluga na daljinu, i projekti primene telemedicine u određenim oblastima se pilotiraju u nekoliko zdravstvenih ustanova u Srbiji.

Efikasnije otvaranje bolovanja

Isidora Šmigić ističe da će usluga e-bolovanja omogućiti prvenstveno pacijentima, među kojima su i porodilje, da brže i efikasnije otvore bolovanje, ali i poslodavcima koji treba da prime sve informacije. Takođe, to će olakšati Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje pristup podacima bitnim za odlučivanje komisija o odobravanju nastavka bolovanja, više od 30 dana, kao i pri obračunu i uplati naknade zarade za vreme bolovanja.

‒ Povezivanjem lekara, RFZO i poslodavaca, pacijenti ne moraju bolesni da nose dokumentaciju, a takođe će se obezbediti efikasnija isplata zarade za vreme odsustva s posla zbog bolesti. S druge strane, e-bolovanje može značajno doprineti smanjenju zloupotreba nesavesnih, kroz otvaranje lažnih bolovanja, što dovodi do ozbiljnih problema privredi – dodala je Šmigićeva.