Dejton - garant stabilnosti BiH

Predsednici i premijeri Republike Srbije i Republike Srpske juče su u Beogradu prisustvovali drugoj sednici Veća za saradnju dve države po Sporazumu o specijalnim paralelnim vezama. Nakon što je Veće razmotrilo stanje sprovođenja Sporazuma, predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija nikada neće podržati pokušaje razgradnje entiteta u Bosni i Hercegovini, i da će čvrsto nastaviti da insistira na doslednom sprovođenju Dejtonskog sporazuma, a što je u interesu očuvanja stabilnosti u regionu. Njegov kolega iz Republike Srpske Rajko Kuzmanović istakao je da je postignuta saglasnost da se krupnim koracima nastave integracioni procesi, ali bez ugrožavanja teritorijalnog integriteta Srbije i Dejtonskog sporazuma u BiH.

„Spremni smo da idemo u kompromise, ali smo sasvim sigurno čvrsti i odlučni da kompromisa neće biti za Srbiju, tamo gde se ugrožava njen teritorijalni integritet, a za Republiku Srpsku ukoliko se ugrožava Dejtonski sporazum i njene ustavne nadležnosti”, rekao je predsednik Kuzmanović.

Tadić je istakao, između ostalog, da saradnja Srbije i RS po pitanju sprovođenja specijalnih veza protiče dobro, i podvukao da se takvim vezama ne ugrožava integritet BiH. Predsednik Republike je podsetio da je Srbija takođe pokrenula inicijativu za uspostavljanje specijalnih veza sa bošnjačko-hrvatskim entitetom u BiH i dodao da je taj poziv i dalje otvoren.

„Sve političke dileme vezane za unutrašnje probleme u BiH Srbija prepušta Bih, njenim entitetima i građanima. Za nas je prihvatljivo sve što je prihvatljivo za tri naroda u BiH”, izjavio je Tadić, ističući značaj produbljenja saradnje sa susednom državom.

Veće za saradnju Srbije i Republike Srpske je razmotrilo rezultate zajedničkog rada od potpisivanja Sporazuma 2006. godine, kao i prioritete buduće saradnje. Do sada su na osnovu Sporazuma započeti projekti u oblastima energetike, obrazovanja, zdravstva, infrastrukture i dvojnog državljanstva, dok bi u narednom periodu od najvećeg značaja trebalo da bude završetak infrastrukturnih projekata na Drini – pre svega u oblasti mostogradnje i izgradnja hidroelektrane Buk Bijela.

Sastanku su takođe prisustvovali i premijeri Srbije i Republike Srpske, Mirko Cvetković i Milorad Dodik.

Premijer Cvetković je rekao da su na sednici Veća razmenjena iskustva o vođenju makroekonomske politike, i potrebi da se usled finansijske krize štedi. On je preneo da je dogovoreno formiranje zajedničkog tima Srbije i Republike Srpske za praćenje uticaja globalne finansijske krize na obe zemlje, imajući u vidu povezanost njihovih privreda.

U cilju podizanja saradnje na viši nivo, premijer je obavestio o uspostavljanju „funkcionalnog tela od sedam članova koje će biti u većoj meri operativno nego što je to Veće, a kako bismo naše dogovore lakše realizovali”.

Premijer Dodik je istakao da je politička stabilnost u RS narušena nedavnim polemikama o tome da li mandat visokog predstavnika međunarodne zajednice treba da bude okončan naredne godine. On je podsetio da je njegova država rešena da nastavi proces evropskih integracija, ali da zarad toga neće pristati na smanjenje značaja entiteta u Bih, jer „ta dva procesa nemaju ničeg zajedničkog”.

„Vlada RS štiti same osnove Dejtonskog sporazuma. Razumemo da je Bosna u tranziciji prema Evropi, i mi nemamo ništa protiv toga, jer je to i naš cilj”, rekao je Dodik.

(/slika2)U Beogradu je juče otvoreno Predstavništvo Republike Srpske, koje će, prema rečima predsednika Kuzmanovića, „u mnogome pomoći nastavku plodne saradnje zarad daljeg prosperiteta naših društava”. Predstavništvo koje su otvorili predstavnici dve republike ubuduće će biti mesto gde će se okupljati privrednici, naučnici i kulturni radnici, kao i sedište funkcionalnog koordinacionog tela koje bi trebalo da usmerava saradnju predviđenu Sporazumom o specijalnim paralelnim vezama RS i Srbije.