Fon der Lajenova lobira za podršku u EP

Pred Ursulom fon der Lajen je ključna nedelja u njenoj političkoj karijeri. Novi saziv Evropskog parlamenta na tajnom glasanju 18. jula treba da odluči da li će je podržati u drugom mandatu na čelu Evropske komisije.

Šefica evropske vlade je zbog tog važnog događaja propustila samit NATO-a u Vašingtonu kako bi ofanzivom šarma „kupila” glasove poslanika u zakonodavnom telu EU.

Kao vodeći kandidat najjače poslaničke grupe u EP, ona je krajem juna obezbedila podršku većine lidera 27 članica evrobloka. Ali da bi i u narednih pet godina zadržala najmoćniju briselsku funkciju, mora da preskoči najtežu prepreku. Potrebno je da na tajnom glasanju dobije najmanje 361 glas od 720 poslanika zakonodavnog tela EU. Potencijalno uskraćivanje podrške Fon der Lajenovoj u Evropskom parlamentu izazvalo bi političku krizu bez presedana, jer u ovom trenutku na vidiku nema nijednog drugog kandidata koji bi mogao da je zameni.

Potreba za političkom stabilnošću usred rata u Ukrajini, burno predsedavanje Mađarske Savetu EU i potencijalna pobeda Donalda Trampa na američkim izborima pomogli su Fon der Lajenovoj da posle evropskih izbora lako dobije podršku šefova država i vlada EU. Sada ona i njen tim koriste istu tu argumentaciju u razgovorima s Evropskim parlamentom, koji je u novom sazivu podeljeniji nego ikada od svog osnivanja.

Za razliku od nacionalnih parlamenata šefovi političkih grupacija u EP nemaju moć da narede evroposlanicima kako će tajno glasati. Zato je Fon der Lajenova zajedno sa svojim timom poslednjih dana imala intenzivne razgovore s parlamentarcima kako bi obezbedila sigurnu većinu.

„Morate pregovarati i nadati se da će oni ispuniti svoje obećanje. Postoji velika razlika u odnosu na prošli put, jer predsednica sada poznaje EP i već ima dosta ličnih kontakata s poslanicima”, kaže za „Politiko” izvor iz okruženja Fon der Lajenove.

Na papiru ona ima podršku skoro 400 zastupnika iz Evropske narodne partije, čiji je inače kandidat, socijalista i demokrata (SD) i liberala iz „Obnovimo Evropu”, političkih familija koje će podeliti glavne resore u novoj EK. Ali, unutar ovih političkih grupacija postoje „disidenti” i slobodni strelci. Neki su već otvoreno rekli da neće glasati za Fon der Lajenovu, drugi je, pak, javno podržavaju, ali postoje sumnje da bi na tajnom glasanju u Strazburu lako mogli da pritisnu dugme „ne”.

Bivši predsednik EK Žoze Manuel Barozo upozorava da neki poslanici neće glasati za Fon der Lajenovu samo zato što ne žele da EU funkcioniše i dodaje: „Ne postoji kredibilna alternativa Ursuli fon der Lajen”.

Potencijalni dodatni glasovi za nju mogli bi da dođu iz četvrte po snazi političke grupacije Evropski konzervativci i reformisti (ECR), na čijem je čelu Đorđa Meloni. Ali veliko je pitanje kako će glasati poslanici italijanske premijerke, koja je na Evropskom savetu 27. juna bila uzdržana kad je davana podrška šefici EK za drugi mandat. Predsednica stranke Braća Italije učinila je to iz protesta zato što je bila isključena iz užeg kruga lidera EU u kojem se odlučivalo o čelnim funkcijama u EU.

Za razliku od Đorđe Meloni, češki premijer Petr Fijala javno je ponudio pomoć Fon der Lajenovoj, čija je Građanska demokratska partija (ODS) u sastavu desničarske grupacije Evropskih konzervativaca i reformista u Evropskom parlamentu.

„Podržavam Ursulu fon der Lajen i pokušaću da joj obezbedim neke glasove ECR-a. Ona je dobar predsednik EK, razumela je i probleme srednje Evrope, bila je vrlo jasna od početka ruske agresije”, poručio je Fijala, čiji ODS ima samo tri evroposlanika.

Fijala ne krije da zauzvrat od nje očekuje da Prag dobije jako mesto komesara u novom sazivu EK. Češki premijer ističe da bi ECR trebalo da ima veću ulogu u odlučivanju o tome ko će voditi glavne institucije u EU.

Iako institut tajnog glasanja daje veliku slobodu evroposlaniku da glasa po savesti, Natali Brek, profesorka političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Briselu, smatra da je ono u osnovi nedemokratsko. Kako objašnjava, EP je u nesaglasnosti. Apeluje na EK i Evropski savet da budu transparentniji i uzmu u obzir i rezultate evropskih izbora kada dele funkcije.

„A istovremeno građani ne vide direktnu vezu između njihovog glasa koji su dali poslaniku i toga da li će on glasati za ili protiv sledećeg predsednika EK. Iz demokratske perspektive to ne izgleda baš najbolje”, kaže Natali Brek.