Lazarevačke kuće ukrašene mozaicima

Lazarevačko udruženje likovnih umetnika – „Lulu”, čiji je osnivač i predsednik Mirko Kovačević, organizovalo je Koloniju mozaika. Na tradicionalnoj višednevnoj smotri okupili su se autori koji se bave ovom likovnom tehnikom – diplomirani master slikari Nenad Avramović, Anđela Nikolin, Pavle Ćurčić, kao i diplomirani slikar-konzervator Biljana Šipetić i diplomirani master vajar Jelena Mirković.

Pod sloganom „Napravimo mozaike. Lazarevac grad mozaika”, oni su u dvorištu udruženja stvarali jedinstvena dela, svako prema svom senzibilitetu i inspiraciji. To je bila prilika i da osnovne lekcije ove drevne tehnike nauče različite generacije, a posebno su bila zainteresovana deca. Oni su u radionici mogli da čuju kada je nastao i kako se razvijao mozaik, a zatim i da praktično provere znanje.

I Lazarevčani, kao i gosti koji u toku leta koriste turističke potencijale ovog kraja poznatog po prirodnim lepotama i istorijskim znamenitostima, svraćali su u galeriju pod otvorenim nebom i zanimali se kako se kreiraju dela od različitih vrsta kamena, koji su mozaičari na licu mesta lomili čekićem i kleštima, a zatim ga prenosili na iscrtanu podlogu i formirali određeni oblik.

– Mozaici urađeni proteklih dana dobili su mesto na fasadi starog bioskopa, zatim u prolazu od pešačke zone ka Kulturnom centru – kaže Kovačević i podseća da je ideja za koloniju i radionicu pokrenuta 2012. godine u želji da mozaičari udruže snage i razviju stvaralačke potencijale razmenjujući iskustva. Na manifestaciju se uvek odazovu i mozaičari iz inostranstva pa su tako ovde gostovali umetnici iz Pariza, San Franciska i drugih svetskih gradova. Rezultati koji su bili vidljivi već na prvom druženju doprineli su da se ostvari želja domaćina kolonije i u pešačku zonu umesto planiranih betonskih ploča postavi granit iz lokalnih rudnika, kojim je urađena i Knez Mihailova ulica.

– Naša ideja sprovedena je u delo. Mozaici imaju granitne ramove od koga su sređeni pločnici pa se ovim umetničkim rešenjem dobija skladna prostorna celina prijemčiva za oko, a takva je i cela okolina, imajući na umu da je urbanistički projekat Lazarevca kao „zeleni pojas” uradio arhitekta Mihailo Mitrović (1922–2018) – objašnjava Kovačević.

Sada, posle gotovo deceniju i po, može se s pravom reći da su mozaici simbol Lazarevca jer oni u ovoj prestoničkoj opštini ukrašavaju oko stotinu dvorišta, a njima su ispisani nazivi i brojevi ulica. Podsećamo, mozaici  urađeni u proteklim letnjim sezonama udomili su se na fasadama Turističke organizacije „Lazarevac”, JP „Toplifikacija” i na ulazu u FK „Kolubara”, kao i na pločnicima u pešačkoj zoni u srcu grada. Zanimljivo je da su motivi na radovima mahom ptice jer su one i najdraže komšije Lazarevčanima na čije prozore i u bašte nesmetano sleću.

Pažnju posmatrača plene lasta, vrabac, golub, fazan... Oni za mnoge imaju i određenu simboliku, koju svako na svoj način može da tumači čitajući ove umetničke rukopise, a oni će, sudeći prema interesovanju posetilaca i autora koji uvek donose nova idejna rešenja, nastaviti da oplemenjuju ovo mesto nadomak prestonice, u kome se tokom vrelih letnjih dana može naći predah i sadržaji za porodice sa decom, mlade i stare.