Ko će vladati Francuskom

Emanuel Makron je raspisao vanredne parlamentarne izbore kako bi biračima obezbedio „trenutak razjašnjenja”. Umesto toga, cena plaćena da krajnja desnica ne uzme vlast je politička blokada, parlament bez tradicije zajedničkog delovanja podeljen na tri dela, dok se obrisi nove vlade ne naziru.

Kada se učinilo da je tabu srušen i da će posle Amerike i Donalda Trampa i Italije i Đorđe Meloni i francuska ekstremna desnica prvi put posle Drugog svetskog rata probiti sanitarni kordon, u kratkom razmaku od samo dva dana levica je prvo u Britaniji a sada i u Francuskoj ostvarila uspeh kakav se ne pamti poslednjih decenija tokom koga je monopol vlasti pripadao konzervativcima.

Francuski birači ponovili su omiljenu igru sa predsedničkih izbora: u prvom krugu nagrađivali su desnicu kako bi poslali poruku upozorenja vlastima, a u drugom nisu hteli da rizikuju da ekstremni antiimigracioni nacionalisti prvi put u istoriji formiraju vladu. Proradila je taktika poznata iz prošlosti kao „republikanski front”, kampanja kada se desni centar i leve stranke dogovore da izbegnu rasipanje glasova i tako blokiraju one koje opisuju kao pretnju demokratiji.

U suočavanju krajnje desnice Nacionalnog okupljanja, koju de fakto predvodi Marin le Pen, i centrista iz koalicije „Zajedno” predsednika Makrona, iznenađujuće ubedljivo je profitirao levi Novi narodni front (NFP) koji će imati najviše mesta u novom parlamentu. Šef države trebalo bi da levičarima, među kojima su socijalisti i Zeleni, ali je najuticajniji lider radikalno leve stranke Nepokorena Francuska Žan-Lik Melanšon, ponudi mandat, ali to nije izvesno.

U prvom krugu glasanja u duboko podeljenoj zemlji birači su se mobilisali protiv Makrona. Glasači desnice i levice su se ujedinili oko svojih lidera da bi samo dve godine pošto su Makronu poverili drugi mandat, kaznili predsednika zbog tehnokratskog, neoliberalnog i arogantnog stila vladavine van dodira sa stvarnošću i nepopularnih reformi penzionog sistema i tržišta rada koje su izazvale masovne proteste.

Makron u drugom krugu nije ponižen. Povratio je deo poverenja birača i poštovanje i lojalnost svojih šokiranih sledbenika. Centristi su se plasirali na drugo mesto, ali predsednik nije uspeo u zamisli da birači napuste krajnju desnicu i levicu i masovno se okupe oko centra. Makron će posle svega svakako morati da odustane od ambicije da bude predvodnik Evrope kalkulišući na slabašnim pozicijama nemačkog kancelara Olafa Šolca čija je socijaldemokratska koalicija ostala usamljena pred udarom krajnje desne Alternative za Nemačku. Makronova era kopni i bliži se kraju, bez obzira što namerava da u Jelisejskoj palati ostane do kraja mandata 2027.

Iako uprkos svojih očekivanja razočaravajuće treći, Nacionalno okupljanje je zabeležilo najbolji ikada rezultat na parlamentarnim izborima: 88 poslanika više u poređenju sa parlamentom koji je Makron raspustio. „Talas raste. Nije dovoljno narastao ovog puta, ali nastaviće da raste i naša pobeda je jednostavno samo odložena”, izjavila je Le Penova, koja namerava da se kandiduje za predsednicu na izborima za tri godine.

Krajnja desnica uspela je da rebrendira imidž stranke nekada poznate po protivljenju Evropskoj uniji, rasizmu i antisemitizmu. Privukla je „napuštene birače” nezadovoljne rastućim troškovima života, niskim minimalnim zaradama, zabrinute zbog imigranata i sopstvene bezbednosti zbog rasta kriminala, ali nije odustala od zahteva da se preispitaju francuski doprinosi budžetu Unije i protivljenje briselskoj Zelenoj agendi. Desničari, optuživani za bliskost sa Vladimirom Putinom, ne osporavaju politiku u Ukrajini, ali bez slanja francuskih instruktora i bez gađanja ciljeva u Rusiji raketama dugog dometa.

Mnogo toga zavisiće od toga kako će se parlament narednih dana i nedelja izboriti sa neizvesnostima koje će nesumnjivo oslabiti uticaj Francuske, jedine članice EU koja je u stalnom sastavu Saveta bezbednosti UN, jedne od dve zapadnoevropske nuklearne sile i druge po snazi evropske ekonomije. Izbegnut je scenario burnog i neizvesnog perioda kohabitacije centrističkog predsednika i desničarskog premijera, ali to nije kraj nevoljama.

Za razliku od Britanaca koji mudro kapitališu na bipartijskom sistemu pa je Kir Starmer dan posle izbora ušao u Dauning strit 10, Francuzima predstoji mučan proces formiranja novog kabineta pošto nijedna od tri ključne formacije nema jasnu većinu od 289 poslanika. Da li će dobiti manjinsku vladu NFP-a? Ili problematično široku koaliciju?

Melanšon odbija bilo kakav dogovor sa centristima koji kažu da su spremni za sporazum kako bi se dobila stabilna vlada, ali ne bi da sarađuju sa Nepokorenom Francuskom koju doživljavaju jednako ekstremnom kao i Nacionalno okupljanje. Da bi izbegao ili barem ublažio političku paralizu, Makron je od premijera Gabrijela Atala zatražio da ne sledi tradiciju i ne podnosi ostavku. Da li će to biti dovoljno?

Mnogim francuskim i saveznicima Ukrajine je laknulo, Posebno u času kada je ohrabren rezultatima izbora za Evropski parlament (EP) i vođen ličnim ambicijama mađarski premijer Viktor Orban zajedno sa krajnjim desničarima iz Austrije, Belgije, Danske, Grčke, Holandije, Letonije, Portugalije, Republike Češke i Španije formirao grupaciju „Patriote za Evropu”. Novoj grupaciji, zbog koje je raspušten blok Identitet i demokratija, pridružili su se i francusko Nacionalno okupljanje i italijanska Liga. Treća po snazi formacija unutar EP ima za prioritete borbu protiv ilegalne imigracije i suverenističko oduzimanje prava odlučivanja birokratiji u Briselu.

Kako objasniti gotovo kopernikanske zaokrete birača posle junskih izbora za EP na kojima su Francuzi Le Penovoj dali gotovo dvostruko više glasova nego Makronu koji je posle toga spektakularno rizikovao i posle debakla raspustio skupštinu i zakazao vanredne parlamentarne izbore? Biće da se radi o spontanom izrazu nezadovoljstva etabliranim strankama koje ne uspevaju da se nose sa ozbiljnim izazovima: od inflacije preko migracije i socijalnih razlika do rata u Ukrajini. Racionalna odluka da se nagradi levica ozbiljno će izmeniti političku topografiju Evrope.

„Moramo da budemo svesni činjenice da je Evropa smrtna”, rekao je Makron u aprilu. „Može da umre. Može da umre a da li će umreti isključivo zavisi od našeg izbora.” Francuski birači ponovo su u poslednji čas odbili da potpišu smrtovnicu. Objedinjena akcija levice unela je nadu iako zemlja još nije izašla iz opasne zone.