Orban pokušava da Erdoganu otvori kapiju EU

U Ankari se nadaju da će premijer Viktor Orban, čija zemlja je nedavno preuzela funkciju predsedavajućeg EU, otškrinuti vrata za oživljavanje procesa proširenja EU na zemlje Balkana, uključujući i Tursku. U vladi u Ankari iznova ističu da je to njen strateški cilj, iako je taj proces poslednjih godina „u komi”, a i nije odmakao od početka.

To pitanje bilo je na stolu tokom nedavnog susreta lidera Mađarske i Turske na marginama samita NATO-a u Vašingtonu. „Turska je izrazila nadu da će Budimpešta pomoći da se revitalizuje pristupni proces Ankare i Brisela, koji već duže vreme stagnira”, otkrivaju istanbulski mediji posle susreta predsednika Erdogana i premijera Orbana. Druge pojedinosti se ne iznose, sem da su lideri dve zemlje razmenili stavove i u vezi sa sadašnjom situacijom u Ukrajini i Gazi.

Odnosi Ankare i Brisela sada bi mogli da dobiju „pozitivan tok”, posebno zato što lideri dve zemlje imaju česte kontakte i stratešku saradnju. Mađarska ima razvijene odnose i sa islamskim zemljama u centralnoj Aziji. Stekla je status posmatrača u Organizaciji turkofonih zemalja, u kojoj su, pored Turske, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgizija i Uzbekistan. Turkmenistan i „Turska republika severni Kipar”, takođe imaju status posmatrača.

Proces oživljavanja pristupnih pregovora Turske i Brisela sigurno neće ići brzo, niti bez novih trzavica. Nesporazumi koji su se taložili godinama, decenijama, i ne mogu da se skinu sa dnevnog reda preko noći, iako će Orban, nadaju se u Ankari, pokušati da premosti taj jaz. EU i Turska, kako se najavljuje, prvo će pokušati da reaformišu postojeći Ankarski ugovor o carinskoj saradnji i da liberalizuju vizni režim, koji pogađa mnoge turske državljane.

U Ankari su se nadali da će posle davanja „zelenog svetla” za proširenje NATO-a, odnosno za prijem Švedske i Finske u vojni savez, Brisel konačno podići rampu i oživeti posustale pristupne pregovore Turske s EU. To je izostalo. Kako će na inicijativu premijera Orbana o oživljavanju pregovora s Ankarom reagovati vodeće zemlje unije ostaje da se vidi, pošto u Briselu i Strazburu imaju rezerve prema punopravnom članstvu Turske. I pogotovo što su pojedine desničarske stranke na nedavnim izborima ojačale pozicije u Evropskom parlamentu. One se od prvog dana protive prijemu islamskih zemalja u „evropsku hrišćansku porodicu”. Njihov stav je odranije poznat: saradnja sa strateški nezaobilaznom Ankarom na jugoistočnom krilu NATO-a – da, ali punopravno članstvo u EU – ne.

Turska je još davne 1959. godine potpisala Ankarski ugovor o integraciji s Evropskom ekonomskom zajednicom (EZZ), pretečom današnje EU. Međutim, i dalje je u čekaonici, još nije pronašla kalauz za bravu kapije EU. Ankara je krajem prošlog veka postala kandidat za ulazak u uniju, dok je pristupne pregovore formalno započela 2005, ali je, posle bezmalo dve decenije, još na samom početku. U Briselu optužuju Erdogana da ne poštuje vladavinu prava i osnovne ljudske slobode, da Turska posle masovnih progona pristalica imama Fetulaha Gulena, koje su 2016. godine pokušale da izvedu državni udar, još više zaostaje u demokratskim reformama. U Ankari odbacuju te optužbe i tvrde da Brisel podržava teroriste koji su pokušali da obore legalno izabranu vladu.

Od ukupno 35 poglavlja razgovori su otvoreni o 16, dok su okončani samo u jednoj oblasti. Ako se taj proces nastavi ovim tempom, Turska će u EU ući krajem 22. veka, ako uspe i tada, ironično je primetio jedan politički analitičar u Ankari.

Predsednik Erdogan u takvoj situaciji pokušava da igra na više karata kako bi izvršio pritisak na Brisel. U poslednje vreme Turska se okreće i ka istoku. Ministar spoljnih poslova Hakan Fidan nedavno je izjavio da je Ankara zainteresovana za saradnju s BRIKS-om, koji okuplja najmnogoljudnije zemlje na planeti – Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu, Južnoafričku Republiku i druge koje imaju ogromne privredne potencijale.

Predstojeći samit BRIKS-a održaće se krajem godine u Kazanju. Prema nezvaničnim saznanjima novinara, na tom skupu na dnevnom redu bi mogao da se nađe i zahtev Ankare da postane član te organizacije, pogotovo ako izostane približavanje s Briselom.