Kraj Srbije?

Nije nimalo svejedno kada predsednik države održi konferenciju i izloži planove onih koji nikako ne žele dobro Srbiji, te na istoj zaključi da je konačna, peta tačka plana, kraj Srbije. Kreće se od sakaćenja, preko diskreditacije, ličnih napada na njene rukovodioce, omalovažavanje, uvlačenje u sukobe, a sve s jednim ciljem – da Srbija doživi kraj.

Priznaćete, scenario da se naježiš, a svakako ga ne možete staviti tek tako po strani i smatrati da je to plod nečije sulude mašte, jer izneo ga je niko drugo nego predsednik Srbije. Samim tim, ozbiljnost onog lošeg što se nad Srbijom i uopšte srpskim narodom na celokupnom Balkanu nadvija, bez dileme da je realna. Uostalom, a zašto bi neko trpeo uspešnu i samostalnu zemlju, koja dodatno ima i ozbiljna rudna bogatstva za koje se grabi danas celokupno čovečanstvo? Daleko pogodnije je Srbiju baciti na pleća, dovesti marionetsku garnituru ili je, još bolje, okupirati, a onda je privredno i na svaki drugi mogući način osakatiti.

Srbija ozbiljno smeta. Privredno se uzdiže, na Balkanu je nezaobilazan faktor, poseduje ozbiljna prirodna bogatstva, od kojih je litijum nešto što je danas čovečanstvu nasušna potreba, izgradila je i dodatno gradi infrastrukturu, nije uvela sankcije Rusiji, što je prst u oku mnogim zapadnim silama, ima slobodnu trgovinu s Kinom, od ovog vikenda i sa Egiptom, sa svima ima saradnju što je u vreme današnjih užasnih podela nešto što se ne dopušta, narod joj je slobodarskog duha, ima veliku istoriju… Kao takva ona mnogim zapadnim državama danas je kao čir na nezgodnom mestu i užasno smeta. Baš kada su oni pomislili da su svakog pokorili i privoleli da nastupa u skladu s njihovim vrednostima, ima tamo neka Srbija koja to sve remeti i zbog toga stiče ozbiljnu popularnost u svetu.

Dodatna i pojačana smetnja koju Srbija i njeno rukovodstvo čine po viđenju zapadnih sila jeste činjenica da je Srbija svoj uticaj na Balkanu ozbiljno raširila. To se posebno da videti u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, pre svega zbog velikog broja Srba koji živi u tim državama, ali posebno je veliki uticaj ostvaren i u Makedoniji, gde građani kao prvu zemlju za saradnju i kao najbližu vide isključivo Srbiju. Do juče je to bilo nezamislivo. Čak u Makedoniji sve više jačaju političke opcije koje pominju ideju nekakve konfederacije sa Srbijom. Sve to se od strane zapadnih sila tumači kao nekakvo širenje srpskog sveta, a potom i kao maligni uticaj Rusije, jer za nas se uvek vezuje ono da smo mali Rusi, bez obzira na to što to nema ama baš nikakve veze s istinom.

Iz svega se može zaključiti, bar po viđenju onih koji nam nikada dobro želeli nisu, Srbija je preterala. Samim tim, Srbija mora da bude žestoko napadnuta, kako je sam predsednik Srbije napomenuo – možda čak i isprovocirana do te mere da NATO interveniše. Za početak, bosanski lonac se sve više podgreva, preti ozbiljna eskalacija sukoba, svaki dan iz Sarajeva stižu otrovne žaoke, koje su dodatno potpomognute dejstvom hrvatske politike i njihovih medija.

Kurti se malo-malo priprema za raznorazne akcije prema Srbima, pokušava na sve načine da isprovocira našu vojsku da interveniše, što bi bio signal za međunarodnu odmazdu prema nama. Kao šlag na tortu, ono što bi najviše trebalo da nas razjeda su kojekakvi domaći pokreti, nevladin sektor i razni levoliberalni krugovi, koji će svako malo izazivati nekakve proteste, okupljanja, političko nasilje, a sve sa ciljem da se bavimo budalaštinama i da iznutra slabimo, dok nas spolja budu rastakali.

Mudrost nam je potrebna kao nikad do sada. Kako se bliže američki izbori, biće sve teže, izazovi će rasti iz dana u dan, a mi moramo da se pripremamo i za najgore scenarije. Baš da ne bismo doživeli kraj kako je to predsednik Srbije istakao kao želju naših neprijatelja.

*Narodni poslanik